OВО ЈЕ НАЈБОЉА ВЕСТ ОД ПОЧЕТКА ПАНДЕМИЈЕ: Ево колико нас већ има развијен имунитет
Научници истражују тезу да је велики број људи заправо већ имун на коронавирус и да је овај имунитет произашао из обичних прехлада, које такође узрокују вируси корона.
Одговори челника јавног здравља широм света темеље се на претпоставци да је вирус ушао у људску популацију на терен без претходно постојећег имунитета. Међутим, низ студија које са Т-ћелијама које реагују на коронавирус и код људи који нису били заражени, сада отварају нова питања о стварној природи епидемије.
Најмање шест студија потврдило је постојање антитела на коронавирус код 20 до 50 одсто људи који, колико је познато, нису били у контакту с вирусом. У истраживању крви од донатора у САД, чији су узорци прикупљани између 2015. и 2018. године, код 50 одсто су пронађене врсте Т-ћелија које реагују на коронавирус.
Слична студија спроведена је и у Холандији на узорцима прикупљеним давно пре пандемије, где су антитела на коронавирус пронађена код двоје од десет људи који нису били изложени вирусу.
У Немачкој су антитела реактивна на коронавирус уочена код даваоца крви који су негативни на вирус.
У Сингапуру је анализа узорака узетих од људи који нису били у контакту са САРС-ом или ковидом 19 показала да је у 12 од 29 случајева потврђена реактивност на коронавирус, као и код седам од 11 људи који су били негативни на вирус.
Реактивност на коронавирус је такође уочена и у Великој Британији и Шведској, код људи који нису претходно били изложени вирусу. Резултате ових студија, иако невеликог обима, тешко је занемарити, иако још увек не пружају прецизан увид у раније стечени имунолошки одговор на коронавирус.
Научници су уверени да су на трагу утврђивања порекла тог имунолошког одговора.
Данијела Вајскоф, једна од ауторки студије, истиче да се претпоставља је да је реч о имунитету произашлом из обичних прехлада које такође узрокују вируси корона. До сличног закључка дошли су и научници у Сингапуру, али су напоменули да реактивност Т-ћелија можда потиче и од неких других корона вируса, можда и од оних животињских.
Ова претпоставка, која захтева додатна истраживања, могла би да доведе до ревидирања начина на који би требало утврђивати осетљивост становништва и пратити опсег ширења пандемије.
Информер
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.