KРИK: Сумњиве трансакције у српској индустрији оружја

Српски произвођачи и продавци оружја су током три месеца 2017. године извршили више од 80 трансакција вредних 13,6 милиона долара које је амерички Трезор означио као сумњиве, откривају “ФинЦЕН досијеи”, а преноси портал KРИK.

Међу документима који су процурили из одељења америчког Трезора које се бави спречавањем финансијског криминала (ФинЦЕН) налазе се и две табеле сумњивих трансакција српских произвођача и продаваца оружја. Ово је, очигледно, резултат тромесечне истраге – сви преноси новца одиграли су се од средине марта до средине јуна 2017.

Америчке банке су тада откриле 82 сумњиве трансакције у укупном износу од 13,6 милиона долара које се односе на трговину оружјем и пријавиле их америчком ФинЦЕН-у. У трансакције су укључене српске државне и приватне фирме.

Амерички трезор је контроверзног трговца оружјем Слободана Тешића и његове фирме, које се појављују у табели до које је дошао KРИK, ставио под санкције јер је утврђено да је подмићивао стране званичнике како би добијао послове.

Владан Лукић, директор “Kрушика” за KРИK каже да су управо у том периоду имали проблем са америчким банкама које су им затварале рачуне.

– Тада се десило да су коресподентске банке које сарађују са нашим банкама одбиле да трансферишу новац. Затворили су нам рачуне, па су паре које су биле код те банке враћене, па смо тражили неке друге банке, начине да добијемо новац за оно што смо легално и уз све дозволе извезли. Проблем смо решили тако што је наша банка нашла неку другу банку преко које је трансакција завршена и убудуће, пошто је долар био под неком врстом контроле, тражили смо да плаћања буду у некој другој валути – објашњава Лукић.

Kрушик није обавестио запослене о тачном броју отпуштања

Документ ФинЦЕН-а садржи детаље о трансакцијама, али не и јасно објашњење због чега су баш ови послови означени као сумњиви. Новинари KРИK-а, ипак, пронашли су нешто што их повезује.

Већина трансакција које су ишле из Србије, вршена је са рачуна које су ове фирме имале у Аик банци или у Српској банци, као и да је новац прошао кроз рачуне у ВТБ банци у Москви.

Део ових трансакција биле су исплате такозваним “консултантима” или “агентима” у трговини оружјем – људима који помажу компанијама да закључе уносне уговоре са владама у разним земљама. Агенти су често у прошлости радили у министарствима војске или самој војсци.

Тако је српски државни произвођач оружја “Југоимпорт” уплатио новац компанији чији је власник пензионисани египатски генерал, док је приватна домаћа фирма “Беатрониц Супплy” платила компанији бившег радника министарства одбране у Оману.

Стручњаци и људи који су радили у овој индустрији кажу да је ово потпуно нормална пракса у пословима трговине оружјем, посебно на Истоку.

– Деведесет одсто послова у трговини оружја су овакви послови, уз консултанте. Дешава се да владе директно уговарају послове, али је уобичајено да се то ради преко консултаната који најчешће имају везе са војском – каже бивши радник одељења за безбедност “Југоимпорта” Александар Миловановић.

Крик