Сви су чули за Троју али нико не зна где се она тачно налазила?

Троја, легендарно поприште Тројанског рата, описана и у Хомеровој Илијади већ вековима изазива интересовање историчара, археолога, али и писаца, песника…. Ипак, колико год сама легенда била позната истина је да са сигурношћу ни данас не знамо одговор на основно питање – где се Троја налазила?

Тројански рат, легендарни сукоб Ахајаца и Тројанаца из 12. века пре нове ере, данас је више део популарне културе него историје. Иако су људи још од античких времена веровали да се он заиста и одиграо и то онако како је забележено у Илијади и Одисеји, историјско постојање овог сукоба није поуздано утврђено.

Почев од тога… Где се Троја налазила?

Највећи број археолога сматра да се Троја налазила у Малој Азији, данас у северозападној Турској, у близини морске обале југозападно од Дарданела под планином Идом. Истоимено налазиште налазе се на око сат вожње од Чанакале, града на северозападу Турске.

Немачки археолог Хајнрих Шлиман је ископавао у том подручју током ’70-их година 19. века и све тада откривено прогласио је за Троју описану у Холеровом епу.

Ипак, каснија истраживања открила су на том подручју више градова саграђених у различитим раздобљима – чак њих десет, од којих је најстарији из 3000. године пре нове ере! Један од тих ранијих градова – Троја ВИИа, често се наводи као “хомерска Троја”, али та је тврдња и даље спорна.

Зашто је спорна?

Управо то мноштво археолошких трагова и насеобина чини проблем. Јер, како са сигурношћу тврдити да неки пронађени артефакт припада баш тројанском периоду, а не неком млађем или старијем раздобљу?

На пример, Шлиманов најспектакуларнији налаз био је тзв. Пријамово благо названо тако по легендарном владару Троје током Тројанског рата. Ово откриће својевремено је било спектакуларно јер је представљало чврст доказ да и да је Троја заиста постојала и да се сукоб одиграо баш ту.

Пронађено благо сам Шлиман је прозвао Пријамово, али још за време његовог живота су се појавиле прве назнаке да би оно могло бити око хиљаду година старије него што је то археолог претпостављао, наводи Историјски забавник.

Са друге стране, и на страни оних који тврде да овај локалитет представља место одигравања најпознатије битке у античкој историји постоје докази – степен уништености пронађених грађевина, писани траг о Хетитском споразуму, као и природна топографија која одговара описима из Хомерових књига.

Данас, локалитет је намерно очуван са минималним интервенцијама, а ископавања на њему и даље трају.

Историјски забавник