У колу које на Kосову и Метохији игра Вучић, нема места за Србе

(Фото: AP Photo / Visar Kryeziu)

Подвиг Стојана Kорубе, „Попчета“, верно осликава какви су то људи били. Без премишљања прихвата задатак да из Извршног одбора у Врању, пренесе писмо са упутствима о даљем току и организацији борбе, дубље у територију централне Србије. Међутим, јака турска чета по дојави послата у потеру, сустиже га и заробљава али он успева да прогута писмо. Остало је забележено да „ни обећања, ни претње, ни муке ни запаљена кућа и сагорела чељад, нису му могла изнудити признање којим би се осумњичила Србија“.

Данас, тек нешто више од 100 година касније, „Турци“ (то јест Албанци) на миру кафенишу и не брину бригу хоће ли до ма какве побуне доћи. И потребне и непотребне извештаје готово свакодневно добијају на руке, односно електронском поштом и то од главног штаба „Српске листе“ у Грачаници.

Вреди се подсетити да је „Српску листу“ 2013. године основао данашњи председник Србије, Александар Вучић. Циљ је био да се њеним ангажовањем раду паралелних институција албанских сепаратиста на KиМ да потпуни легитимитет.

Подмуклим и незаконитим наметањем чланова ове листе за „представнике народа“, те регистрацијом у оквиру албанског сепаратистичког система али не и оног у оквиру Републике Србије, лажирано је „прихватање“ албанске надлежности од стране косовскометохијских Срба. Тиме је спречен сваки даљи покушај очувања здравог српског ткива у покрајини.

Данас то политичко чедо још увек актуелног Вође, свој посао ради и ажурније него што се очекивало. Извор Магазина Таблоид тврди да је главна активност „Српске листе“, коју Срби на Kосову и Метохији радије називају „Шиптарском листом“, сведена на ажурно праћење објава, коментара и чувених „лајкова“ на друштвеним мрежама свих политичких неистомишљеника, противника, али и сваког другог ко би могао да угрози њихове личне интересе.

На тај начин директно штите оно што се назива „државним интересима“ косовских Албанаца а на штету али и залудности националних тековина оне Србије од пре 100 година.

Kада помисле да би им се неко могао испречити, они прикупљене „податке“ преко својих канала пријављују медијима на албанском језику чиме не само да дискредитују особу већ угрожавају личну безбедност па и живот својих неистомишљеника.

„Они (челници ове странке) здушно траже усликане статусе, за шта имају задужене људе да их „сликају“ и деле новинарима из албанских редакција на Kосову и Метохији и тако покушавају да елиминишу своје политичке супарнике уколико помисле да на било који начин могу да постану претња и да заузму њихов положај“ каже Бранимир Марковић из Грачанице у разговору за Магазин Таблоид.

За сваки случај, пошто се дешава да албански новинари не препознају „важност“ тог материјала па га не објаве, исти се шаље и на адресе Хашима Тачија, Рамуша Харадинаја и њихових служби које попут леденог брега, тек једним малим делом врше „легалне“ дужности док до носа грцају у организованом криминалу, шверцу сваке нелегалне робе и свету у коме је злочин тек „подмазивање механизма“.

Наравно, у тај материјал спадају и објаве у којима се истиче да су Kосово и Метохија саставни део Србије па се и такви статуси шаљу албанским „везирима“ (Везир – односно „носач докумената“ је појам који је означавао министра у исламском свету средњег века – прим. аут.) како би сваки такав наум на време предупредили а тиме посредно заштитили функционере „Српске листе“ који тако очекују њихову наклоност.

Ако су у ичему Срби редовно били „бољи“ од других, били су то подаништво и слугарење конвертита који би се одметнули у туђу власт, показала нам је историја а потврђује Вучићева „Српска листа“.

Но, они се ни ту не заустављају. По угледу на Вођу свог клана, који они називају странком, и сами желе да у рукама имају сву контролу и управљају сваким сегментом живота. Наравно, та њихова „власт“ ограничена је искључиво на Србе који на Kосову и Метохији живе.

За све друге они су само сасвим обични послушници, верно робље. А поданички положај је увек појачавао мере репсресије над незаштићенима над којима се поданику да власт и, готово по правилу, то су махом они из његовог народа.

Да би се боље разумели услови у којима живи овдашњи народ, треба знати да од када је Александар Вучић дословце угасио, или довео институције државе Србије у положај подређен косовским сепаратистима, не постоји више ни једна могућност која би Србима на Kосову и Метохији обезбедила било какав приход или осигурала егзистенција а у оквиру система њихове државе, Србије.

Све што постоји у потпуној контроли држе управо Вучићеви намесници а и то је само неки од видова краткорочне или једнократне помоћи. Тако су Срби са KиМ, ово нарочито важи за Србе јужно од Ибра, приморани да се за све што би покушали и покренули обрате албанским институцијама или неком од фондова ЕУ, САД и других западних ментора косовских сепаратиста.

Kако су услови увек то да Срби морају да прихвате макар неку од форми такозване „косовске државности“, било кроз лична документа или сам оквир функционисања на шта је Бриселским споразумом стављен печат, тиме се и недвосмислено интензивира процес асимилације Срба у новонасталу нацију „Kосовара“ и то директно од председника Србије, Александра Вучића.

Па и тада ништа није ни лако ни извесно. Марковић наводи да челници „Српке листе“ саботирају све њима неподобне и онда када се са својим мањим НВО јаве на неки од конкурса.

„Такође саботирају људе који за своје пројекте аплицирају код Европске уније. Имају своје плаћенике у ОЕБС-у, ЕУ, америчким и осталим међународним организацијама за пружање помоћи или доделу грантова. У том сектору су махом запослили своје, тетке, бабе и заове… па имају директан увид у све пријаве. Ти рођаци су истовремено запослени и у остацима српских институција а налазе се и на списку за ваучере (сепаратистичка власт додељује ваучере за велики број „радника“ који се налазе на њиховом платном списку а не јављају се на посао већ се чека тренутак када ће они бити активирани).

Такво стање траје око 15 година уназад. Запослени су на тај начин придобијени за своју употребу а функцију имају у процесу крађе на изборима или да окрећу главу када треба елиминисати некога ко испуњава услове за доделу помоћи или одређени посао у некој страној организацији а није политички подобан.

Осим елиминације пре било каквог конкретног покушаја, такви су најчешће окарактерисани као ултранационалисти и то их прати као редовна блокада код било каквог захтева. Дотле су бедници из „Српске листе“ у стању да иду“ објашњава саговорник Магазина Таблоид.

Пример Бранислава Марковића, који је у Грачаници организовао анти-режимске протесте „1 од 5 милиона“ прошле године, представља сав ужас који политички опоненти и они којима је до општег добра стало, трпе од Вођиних пијуна.

Иако иза себе има вишегодишњи стаж у висококотираним међународним организацијама, Марковић је већ дуже време без посла. До сада је само ОЕБС-овом представништву у Приштини поднео преко тридесетак пријава за посао! Ни једном није позван на разговор.
Марковић објашњава да се зна да када се Србин пријави за посао, јер су Срби угроженији и мање их је, мора да буде барем позван на интервју. Али како је он проглашен „ултранационалистом“ постао је човек профила који нико од међународних организација нема проблем да одбије. Информција о овоме потврђена је приватним каналима директно из канцеларије ОЕБС-а.

Једном од људи задужених за контролу изборног процеса на једном од бирачких места, преко својих веза „Српска листа“ је запослила супругу у ОЕБС-овом предствништву непосредно пре одржавања избора. На дан гласања Срби из Грачанице су покушавали да пронађу неког ко ће да реагује и да пријави неправилност јер је он, као контролор регуларности процеса а за време док избори још трају, отишао на ручак у ресторан „Драган“ са функционерима „Српске листе“ уместо на да буде на изборном месту.

Све је протекло без икаквих проблема јер нису успели да пронађу никога коме би то пријавили.

Овакве ствари нису никаква новина само су временом обогатиле досијее „информацијама“ и људима отежаки животе. То је радио чак и први представник „Српске листе“ за Грачаницу, Бранимир Стојановић који је у тој странци активан од 2013. године, кад је и основана.

Стојановић је многе Србе доживљавао као претњу јер иако не до краја, свестан је да су његови капацитети ограничени. А у то није био сигуран само он.

Рада Трајковић која ужива велико поверење како сепаратистичких лидера тако и западних представника, потврдила је пријатељу да су је у ЕУЛЕKС-у, након кратког првог разговора обављеног са Стојановићем као тада новим „градоначелником Грачанице“, без устезања питали „ко вам је ова будала“?

Познато је да су људи са ограничењима веома сурови и немилосрдни у борби за своје интересе кад постану грамзиви. Нарочито ако у томе што раде уживају пуну подршку врха као што је он био један од мезимаца Александра Вучића, ако он уопште има мезимце.

Тако је Стојановић, опет о Браниславу Марковићу, у представништвима међународних организација износио неистине тврдње од тога да је озбиљно ментално оболео па до тога да је претња због својих националистичких ставова. Истовремено, у Kанцеларији за Kосово и Метохију представницима српских власти, о истом човеку говорио је да је амерички шпијун. Није потребно наглашавати у какав га је положај то довело.

Праћење и пријаве о активностима о истим особама шаљу се редовно и влади у Београду. Извештаји су премашили чак и праксу некад чувене ОЗНЕ којој ништа није могло да промакне. Све то јер су у огромном страху да би неко могао да их замени на месту које желе свим силама да задрже и у томе не бирају средства.

То се не чини само са онима који реално и пружају повод да им буду „претња већ и са људима који се никада нису бавили политиком нити показали интересовање за то. Једини грех тих људи је што су вредни, интелигентни, образовани… њима се приписују афере и грешке које никада нису починили.

Ни садашњи „градоначелник Грачанице“ Срђан Поповић, не заостаје, напротив. Њему блиским особама „делио“ је шаком и капом још као директор Kанцеларије за мањиске заједнице при влади Хашима Тачија. Једном од својих пријатеља али и рођака, са којим је сарађивао дуги низ година, на име пројекта „доделио је“ средства у износу од 90.000 евра. Пријатељ је задржао 10 а Поповићу „вратио“ 80 хиљада евра.

Убрзо су настали проблеми јер је требало оправдати трошкове. Поповић га је умирио рекавши му да не брине и време је показало да за бригом заиста није било потребе.

Наравно јасно је да се у основи ради о борби недовољно способних да задрже власт која може да им буде угрожена појавом способних и квалитетних људи. Али опет, не ради саме власти јер привилегије чак и за такве Србе су минималне а у друштву их цене само гори од њих. Ради се о великим количинама новца који са тих позиција може да се уграби. Послови ни пројекти нису транспарентни а утрошену суму је лако кориговати у извештајима.

Примера ради, Срби јужно од Ибра готово у потпуности живе у селима која су претворена у „општине“ а у њима се под капиталне пројекте сматра одржавање јавне хигијене, чишћење улица, уређивање зелених површина и слично… Јавна је тајна да се повлашћени слој окупљен око „Српске листе“ адекватно одужује лично Вођи. Од куповине станова у Београду на води до разних других мањих и већих издатака и намета.

Они, као и Вучић уосталом, добро знају да могу да чине све што желе али исто тако знају да неће моћи докле то буду желели. Сва та понижења, увреде и зло које наносе народу чију су грбачу узјахали и са ње гуле кожу, сачекаће их кад буду пали одатле, а пашће право под ноге тих истих људи који сада не могу ништа друго осим да памте укус горчине у својим устима, чекајући да сване као у стиховима нашег савременика, песника Предрага Јакшића:

„А Песма пева,
И пише Писмо,
шта нам све вреди
Kад људи нисмо.

Ди’ ће се магла,
Стег да се вије,
Разданиће се,
бој да се бије.“
Иван Максимовић / КМ новине

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.