РАСПАД ПОРОДИЦЕ И ПРОПАСТ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

Модерна статистика подржава многе од наведених тврдњи. Али, постоје ли историјска истраживања која би потврдила ове премисе?

Историчар Арнолд Тојнби (Arnold Toynbee) приметио је: Од двадесет и четири значајне цивилизације деветнаест их је нестало не због освајања споља већ због моралне трулежи изнутра.

Британски етнолог и антрополог са Оксфорд и Кембриџ универзитета Џозеф Данијел Анвин (1985-1935) (J.D.Unwin) спровео је обимну студију шест великих цивилизација и осамдесет мањих друштава у периоду од пет хиљада година. Очекивао је да ће његово истраживање потврдити Фројдову теорију да су цивилизације у суштини неуротичне и да уништавају себе претераним уздржавањем од секса. Али на Анвиново изненађење истраживање је довело до супротних закључака.

У његовом исцрпном проучавању сексуалног понашања и утицаја којег оно има на друштво, Анвин је приметио да моногамне културе напредују док културе невољне да секс сведу у оквире моногамног брака остају примитивне или уколико су једном биле успешне, пропадају.

Џ.Д.Анвин – Главна Дела: Sex and Culture, 1934 Sexual Regulations and Cultural Behavior, 1935 Hopusia: Or the Sexual and Economic Foundations of a New Society, 1940

У свом говору „Сексуални обичаји и понашање друштва“ пред Медицинском секцијом Британског психолошког друштва Анвин је рекао:

„У записима о људској историји не постоји случај апсолутно моногамног друштва које није успело да искаже велику културну енергију. Не знам за случај да је велику енергију показало друштво које није апсолутно моногамно“.

„У целокупној људској историји не постоји случај да је група постала цивилизована а да није била апсолутно моногамна, нити постоји пример групе која је сачувала културу након што је усвојила мање стриктне норме и обичаје“ (Unwin, J. D. (1927) „Monogamy as a Condition of Social Energy“, The Hibbert Journal, Vol. XXV. p 662)

Олдоус Хаксли каже: „Анвинов закључак, којег је засновао на невероватном благу пажљиво испитаних доказа може бити сумиран на следећи начин.

Сва људска друштва налазе се у једном од шест културних стања: зоичко, манистичко, деистичко, рационалистичко, експанзивно и продуктивно.

Од ових друштава зоистичко показује најмању количину менталне и друштвене енергије а продуктивно највише. Истраживање показује да су друштва која исказују најнижу количину енергије, управо она у којима уздржање пре брака није наметано и где су прилике за сексуалну разузданост у току и после брака највеће. Културно стање друштва расте у егзактној пропорцији са наметнутим ограничењима у погледу предбрачних и брачних (неверства, ванбрачни односи) сексуалних прилика и задовољстава.“

(Huxley, Aldous (1946). „Ethics“ In: Ends and Means. London: Chatto & Windus, ppp. 331-12)

Др Џ. Д. Анвин је открио: „Апсолутна моногамија“ ствара „друштвену енергију“.

Друштва са највишим нивоом „друштвене енергије“ напредују у свим значајним категоријама стваралачког раста. Ово је изражено у свим областима: економија, правда и право, наука, образовање, уметност итд.

Када се стање „апсолутне моногамије“ компромитује порастом предбрачног и брачног неуздржања (неверства) таква друштва пропадају у периоду од три генерације.

Оно што је изненађујуће и истовремено забрињавајуће, Анвин каже: „…не знам за изузетке од овог правила“.

Др Питирим А. Сорокин – оснивач Одељења за социологију на Харвард Универзитету – 55. Председник Америчког Социолошког Удружења.

Након Анвинове књиге „Секс и Култура“, Сорокин тврди да друштва цветају и бивају креативна онда када сексуалне норме и обичаји фаворизују ексклузивност, моногамију, верност, одговорност и породичну стабилност. Насупрот томе када обичаји и норме подржавају сексуалне слободе, сексуално експериментисање, сеpијску моногамију, лак развод и кратке и променљиве породичне односе (посебно са децом) тада друштва постају нестабилна и отуђена а затим пропадају.

The American Sex Revolution (Boston:Porter Sargent Publishers, 1956)

Питирим Сорокин писао је о револуцији у сопственој земљи:

„Током прве фазе Револуције њене вође покушавале су да униште брак и породицу. Слободна љубав била је слављена у складу са званичном теоријом о „чаши воде“. Уколико је особа жедна, гласила је партијска директива, небитно је какву ће чашу употребити да задовољи жеђ, исто важи и за сексуалну глад. Правна дистинкција између брака и неформалног односа је укинута. Комунистички закон одобравао је уговоре између мушкараца и жена зарад задовољења њихових жеља и нагона. Уговор је могао бити на неограничен или ограничен период, годину, месец, недељу или једну ноћ. Људи су могли да ступају у брак и разводе се кад год су хтели. Један партнер је могао да се разведе без да о томе обавести другог.

Није било потребе ни да се брак региструје. Бигамија и полигамија су биле дозвољене, предбрачни односи и неверства били су пожељни и нормални.

За неколико година, хорде дивље, напуштене деце преплавиле су СССР. Милиони живота били су уништени, посебно су биле погођене младе девојке.

Стопа развода и абортуса се винула у небеса. Дошло је до пораста мржње и сукоба међу партнерима као и до пораста психонеуроза.

Резултати су били такви да је влада морала да преокрене своју политику. Пропаганда заснована на теорији „чаша воде“ проглашена је за контра-револуционарну и њено место заузела је званична глорификација предбрачног уздржања и узвишености брака.

Узевши у обзир да се цео процес одиграо у току једног режима очигледан је значај овог експеримента на разумевање друштвених последица неограничене сексуалне слободе.“

Питирим Сорокин је кроз анализу култура у периоду од неколико хиљада година установио да свакој политичкој револуцији која доводи до друштвеног колапса претходи сексуална револуција у којој су брак и породица обезвређени.

Године 1947. социолог са Харварда др Карл Цимерман (Carle Zimmerman) написао је књигу „Породица и Цивилизација“. Он је проучавао пропаст неколико цивилизација и империја, открио је осам образаца понашања који доводе до пропасти цивилизације:

• Слом брака и пораст развода
• Губитак традиционалног значења брачних обреда и церемонија
• Успон феминизма
• Повећање јавног непоштовања родитеља и ауторитета уопште
• Повећање малолетничке делинквенције, промискуитета и бунтовништва
• Одбијање људи у традиционалним браковима да прихвате породичне обавезе и одговорности
• Растућа жеља за прихватањем неверства.
• Повећано интересовање за и ширење сексуалних перверзија и сексуалних злочина

Др Цимерман је уочио једанаест „симптома коначне пропасти“ посматрајући пад Грчке и Римске цивилизације. Погледајте колико сличности има са нашим друштвом:

• Спразумни разводи
• Пад фертилитета, непоштовање родитељства и родитеља
• Бесмислени брачни обреди и церемоније
• Изругивање и клеветање народних хероја прошлости
• Прихватање алтернативних форми брака
• Широко распрострањен нарцизам, феминизам и хедонизам
• Промовисање антипородичног осећања
• Прихватање неверства
• Бунтовна деца
• Повећања малолетничка делинквенција
• Уобичајено прихватање свих врста сексуалних перверзија

„Када број породица са самохраним родитељем достигне 30%, заједница почиње да се распада, степен криминала почиње да расте.

Заједница се мења од оне која пружа подршку деци до оне која представља опасност по развој деце… када год постоји велика концентрација неуспелих и сломљених породица у било којој заједници, та заједница ће се дезинтегрисати.“

„Стручна литература из криминалистике је изненађујуће конзистентна по питању узрока насилних злочина: слом породице и стабилне заједнице, најдубљи корен је недостатак стабилног брака“

Patrick fagan, The Heritage Foundation – „The Breakdown of the FamilY“/Essay: The real root-cause of violent crime

ПРИМЕР ДРУШТВЕНОГ ОПАДАЊА САД ОД 1970. до 2000.

• Стопа склопљених бракова опала за једну трећину
• Стопа развода се удвостручила
• Број брачних парова са децом опао за једну трећину
• Број ванбрачне деце се утростручио
• Кохабитација (парови који живе заједно а нису у браку) се повећала за 100%

US BUREAU of The Census, Current Population Reports, 1970-2000

ИЗВОР: https://www.slideshare.net/jegonzal/family-breakdown-andcivilizationdecline

ЧЛАНАК ПРЕУЗЕТ СА ПОРТАЛА „БОРБА ЗА ВЕРУ“