Посета поглавара Фанара Риму: шта човечанство може да очекује?

Константинопољски патријарх Вартоломеј је 19. октобра 2020. године отпутовао у Рим да учествује и низу догађаја, организованих са стране Римокатоличке цркве.

Одмах по доласку, поглавар Фанара помолио се на екуменском молитвеном служењу (штавише, управо је њему дата част да га започне и заврши) у римокатоличкој базилици Санта Марија у Трастевереу.

Већ 20. октобра 2020. у базилици Santa Maria in Aracoeli – цркви подигнутој у част Девице Марије, смештеној на врху Капитолског брда у Риму, одржала се екуменска молитва за мир, а 21. октобра увече патријарх Вартоломеј постао је почасни доктор папског универзитета.

Састанак Фрање и Вартоломеја: знаци и симболи

Следећег дана, 22. октобра, папа Франциско и поглавар Фанара уприличили су у Ватикану сусрет, који је, према доступним информацијама, трајао 50 минута. Према патријарху, тако дуг разговор оправдан је чињеницом да „два брата имају шта да кажу један другом, као и да нешто поделе“. Занимљиво је да је на самом почетку разговора са римским понтификсом патријарх Вартоломеј са задовољством приметио фотографију која се налазила на столу поглавара Римокатоличке цркве. Радило се о фотографији папе и поглавара Фанара, коју је, према званичном сајту Константинопољске патријаршије, „папа поставио тамо где се састаје са највишим личностима“. Такође су вредни пажње и поклони које су стране размениле. Патријарх Вартоломеј поклонио је папи икону свете Марте из Витаније, коју су израдили светогорски монаси, а папа Франциско је поклонио глави Фанара чинију са сликом светих апостола Петра и Андреја како се грле.

Симболика ова два поклона је прилично прозирна. Света Марта Витинска, сестра праведног Лазара, позната је по томе што се током Христове посете њиховом дому бринула о храни за Господа и замолила Га да нареди њеној сестри Марији да јој помогне. На шта је Христос одговорио „ти, Марта, печеш и разговараш о многим стварима, а Марија (која је пажљиво слушала Спаситеља, уместо да се брине око стола – примедба уредника) изабрала је онај добри део који јој неће бити одузет“. Тако, дајући икону свете Марте римском папи, патријарх Вартоломеј, такорећи, наговештава његову социјалну службу, а истовремено – и припрему заједничког оброка за све који желе да упознају Христа. Очигледно, под учесницима овог оброка, поглавар Фанара види, пре свега, православце и римокатолике.

Ову будућу заједницу наговештава слика апостола који се грле, а коју је папа поклонио патријарху Вартоломеју. Уосталом, сви се савршено добро сећају да се апостол Петар сматра заштитником катедри римских архиепископа, а апостол Андреј цариградских архиепископа. Поред тога, прошле године папа Франциско је направио још један гест, који би, према фанариотском архиепископу Јову (Гечи), требало узети као пророчански показатељ јединства Рима и Цариграда – поклонио је Фанару мошти апостола Андреја.

Стога је контекст и симболички значај ових дарова сасвим јасан – наглашава да се кретање ка заједници римокатолика и православних наставља и интензивира.

Међутим, могуће је да ће у будућности Стамбол и Рим дозволити могућност учешћа у њиховој унији и представницима других верских покрета. Наравно, сада то делује као потпуна фантазија. Али, сетимо се да је не тако давно паганска богиња Пачамама била „катехизирана“ у Ватикану, а врховно руководство Римокатоличке цркве не само да одржава контакте са исламом, већ учествује и у муслиманским празницима. Сам папа потписује са врховним имамом из Каира заједничку декларацију „Људско братство за мир у свету и заједнички живот“. Поред тога, у Риму су у поменутој екуменској молитви за мир учествовали незнабошци, представници ислама и будисти.

Данас је, дакле, већ сасвим прикладно поставити питање не о томе да ли ће се створити одређена синкретичка религија, већ о условима под којима се њено стварање може извршити. И чини нам се да одговор на ово питање можемо пронаћи у речима и патријарха Вартоломеја и у речима папе, изговорених ових дана.

Друге религије – богатство синова Божјих?

Као главни разлог боравка патријарха Вартоломеја у Риму и Ватикану наведено је његово учешће на такозваном Међународном састанку под називом „Нико се не спасава сам – мир и братство“.

На плакату којим се рекламира догађај, заједно са поглаваром Фанара, назначени су и други учесници „састанка“: папа Франциско, шеф Европске комисије Урсула вон дер Лајен, италијански председник Серђо Матарела, оснивач заједнице Светог Егидија, Андреа Рикарди и главни рабин Француске Хаим Корсиа.

С руског превео Зоран Милошевић / Балканска геополитика
ИЗВОР: https://spzh.news/ru/zashhita-very/75381-vizit-glavy-fanara-v-rim-chego-zhdaty-chelovechestvu