Појављују се докази да су амерички председнички избори – својеврсна обојена револуција

ДОНАЛД Трамп је позвао да се обустави утврђивање резултата председничких избора одржаних 3. новембра на којима му је главни ривал био демократа Џо Бајден.

Трамп посебно инсистира да се прекине бројање гласова.

Његов изборни штаб је претходно најавио подношеење због манипулација гласачким листићима у државама Аризона и Невада.

Дан раније је затражио да се обуставибрројање гласачких листића у државама Џорџија, Пенсилванија и Мичиген.

Ново пребројавање гласова затражио је у држави Висконсин.

Трампови захтеви имају основа, али ће их у америчком законодавном, судском и политичком систему тешко реализовати.

Примера ради, у округу Антрим у америчкој савезној држави Мичиген сами су поништили своје већ објављене резултате гласања. Као нетачне!

Сумњиче и „коришћени софтер“ и „људски фактор“.

Антрим традиционално већински подржава републиканце. Трамп је 2016. године у тој изборној јединици освојио 62 одсто гласова, око 4.000 више од Хилари Клинтон.

Прве сумње су се појавиле када се испоставило да Бајден осваја 3.000 гласова више од Трампа.

Амерички политички аналитичар Малек Дудаков указује:

„Гласање у Мичигену и Висконсину је најупитније. Тамо су изборне комисије у почетку зауставиле бројање гласова, а затим је било настављено и одједном се појавило 100 хиљада гласачких листића у обе државе са 100-постотним резултатом за Бајдена. Чланови изборних комисија су објаснили да су дуго бројали гласачке листиће и да зато неко време нису уносили резултате, што је само по себи сумњиво. Али, 100 одсто гласова за једног кандидата врло мало вероватно!“

Други скандал се догодио у Детроиту.

Чланови изборне комисије нису дозвољавали посматрачима да дођу на бирачка места на којима су прозори пред гласање затворени даскама. Истуране су и кутије за пицу да се не види шта дешава.

Дудаков указује да су у то време стизали аутомобили са гласачким листићима који се још броје, иако су од избора прошла два дана.

Амерички изборни систем је силован и пре четири године, само што су тада Демократска партија и дунока држава потцениле и Трампа и његово бирачко тело.

Како су ствари кренуле, сасвим је могуће да САД више неће бити једина земља у свету у којима није могућа обојена револуција.

У САД и  даље нема америчке амбасаде, али су избори од 3. новембра одржани у складу са сценаријима Џина Шарпа за обојене револуције.

Зато не изненађује што је Трампов адвокат Руди Ђулијани у  Филаделфији је рекао:

„Најпроблематичнији су гласови послати поштом. Дешава се једна од најнедемократскијих ствари за које знам. Поднели смо тужбу због веома сумњивих гласачких листића. Овај облик гласања је најопаснији по проценту превара. У Филаделфији су посматраче присиљавали да буду на толикој удаљености да једноставно не могу да виде гласачки листић“.

У међувремену је америчка организација за људска права „Project Veritas“ објавила сведочење свог инсајдера из америчке поштанске службе који је открио да су пристигли гласачки листићи стављени у посебан одељак, где је на њих 3. новембра ударан лажни печат.

Ни Трамп ни Бајден не намеравају да признају пораз. На обе стране се припремају улични протести, уследиће насиље и погроми у већим градовима.

Трампови противници ће наставити да тврде да је он „системски неспоразум“, али он то није.

Избори су већ показали да је он – упркос пандемији – добио више гласова него 2016-те!