Најбоља ствар за Србе јесте да римокатолички јеретици Степинца прогласе свецем!

“Код католика глава Цркве уопште није Христос, него папа, и католици за папу ревнују, а на за Христа, и њихова ревност у вери увек прелази у страствени, човекомрзачки фанатизам, острвљени фанатизам, фанатизам крви и мача (ломаче), непомиривости, дволичности, лажи, лукавства.“

Св. Јован Кронштатски

Последњих дана опет је актуелна вест о могућности доласка папе у Србију и то ни мање ни више него због проглашења Алојзија Степинца за свеца!

Пре неколико година патријарх Иринеј је изјавио да ће римокатоличка црква прогласити блаженог Степинца за свеца и да ми ту ништа не можемо како бисмо то спречили.

Он је такође додао да је проглашењем свеца једног усташког злочинца само показатељ каква је то црква, алудирајући при том само и искључиво на католичку цркву у Хрватској, али не истовремено и на Ватикан. Ово је лако могло да се закључи из тога што је он поновио да је писао Папи у Ватикан и да нема потребе за понављањем, као и да је било разговора што ето можда оставља неку наду…Прошле недеље дневни листови у Србији објавили су изјаву патријарха српског Иринеја, где наводи да ће Алојзије Степинац дефинитивно бити проглашен светитељем и да Српска православна црква ту ништа не може.

Вест о „канонизацији“ Алојзија Степинца који је благосиљао усташе док су мучки убијали Србе за време Другог светског рата у Хрватској, у Србији је имала сасвим очекиван одјек. Наиме, народ је масовно згрожен вешћу, која сама по себи јесте велики скандал, али са друге стране баца врло јасно светло на то каква је заиста римокатоличка црква и хрватски народ, који је спреман да некога прогласи свецем само јер је у мантији убијао православне.

Са друге стране, на вест о могућем проглашењу Степинца за свеца, српски народ, као и сви православни народи који су последњих месеци и више него угрожени због притисака римокатоличке цркве, на овај догађај требало би да гледају благонаклоно. Јер би управо то требало да буде једна велика брана од екуменизма и не дај Боже, сједињавања православне цркве са секташима и јеретицима из Ватикана.

„Никаквих компромиса и никаквог општења с њим не може бити јер каква је заједница светлости и таме, каква је заједница правде и безакоња (2. Кор. 6,14)?“

Св. Јован Кронштатски

Зашто бисмо дакле ми православни Срби бринули о томе кога ће јеретици да прогласе за свеца? Зашто би нас требало да потреса то што ће религијска заједница чија глава цркве није Исус Христос већ папа да још једног демона стави у ред својих „светаца“, јер нити је то њима први пут, нити ће им бити последњи.

Али лукави никад не спава. Седам дана након „сигурне“ канонизације Степинца и негативних реакција из Србије, медији су данас на један од највећих православних празника када је Исус Христос, кога су римокатолици заменили папом, ушао у Јерусалим, објавили како је тобоже лично папа Франциско зауставио канонизацију.

Овај чин није први, већ ко зна који у низу лажних добронамерних гестова папе и Ватикана да се умиле православним народима. Наводно одлажући канонизацију, оваквим поступком и врх СПЦ који је огрезао у екуменизам али и Ватикан, уз свесрдачну помоћ окупираних медија, од папе Франциска праве доброчинитеља који нам је ето учинио као некакву велику услугу не правећи од римокатоличке цркве још више злочиначку установу него што јесу.

Дакле, важно је имати на уму да папа и Ватикан не чине одлагањем канонизације Степинца никакву услугу Србима, већ напротив лукавштином и манипулацијама, и то у најсветије дане, само обмањују православни народ. Ни данас, нити икад нас не треба да потреса што ће злочиначка верска организација чији је основни покретач мржња према православнима, у ред својих светаца додати, или неће, још једног злочинца!

Зато је најбоља ствар која може да се деси јесте да римокатоличка црква прогласи Степинца за свеца. И у оваквој ситуацији то би требало да поруши бар неке екуменистичке мостове који нас приближавају Ватикану!

„Тешко онима који поклањају пажњу духовима преваре и учењима демонским, јер ће са њима бити осуђени у другом животу… . Тешко онима који прљају свету веру јеретичким учењима и онима који се друже са јеретицима… Помрачиће се њихов ум и пролиће горке сузе, када чују ону болну одлуку „Идите од мене, проклети, у огањ вечни“ (Мт. 25, 41).“
преподобни Јефрем Сирин

Весна Веизовић / Васељенска

[table id=1 /]