Руси открили застрашујуће тајне на Северном полу – НЕШТО СЕ ТАМО KРИЈЕ

Дана 23. априла 1948., ваздушна експедиција „Север-2“, коју је предводио А. Kузњецов, слетела је на Северни пол. То се одвијало у атмосфери потпуне тајности. С материјала експедиције скинута је ознака тајности тек 1956.

Три летелице су слетеле у тачку са координатама 90 ° северне ширине. Први пут је човек, у савременом добу, крочио на пол на најсевернију тачку. То се догодило у 16:44х по московском времену, а што је забележено у Гинисовој књизи рекорда.

Три дана, у најтежим условима, поларни истраживачи су вршили научна истраживања. Резултати дубоких мерења потврдили су присуство подводног гребена, касније названог Ломоносов гребен.

Ово су само неке информације које су се нашле у извештају. У ствари, експедициона кампања је била веома опасна, нису сви учесници преживели.

Шта је то што су истраживачи успели да открију на подручју „пола релативне неприступачности“?

Према речима самих научника, прво што је било веома изненађујуц́е било је време. Уместо очекиваног поларног мраза, дочекала их је зимска отопљеност средње зоне.

Све, без изузетка, обузео је осец́ај нејасне тескобе. Kао да су предосећали опасност која је надолазила. Одмах је одлучено да се измери дебљина леда. Испоставила се довољном да издржи тежину авиона – 5 метара.

Чинило се да је све у реду. Могли су да подигну шаторе и истражују. Али ођедном, буквално пред њиховим очима, створила се пукотина тачно испод стајног трапа једног од авиона. Било је неопходно лагано одвуц́и летелицу на сигурно место. Али пукотине су почеле брзо да се стварају на различитим местима и брзо се пуниле водом из које је долазила пара!

Велики вртлог у центру пола

Шкољка леда која се учинила прилично јаком распадала се на комаде. За кратко време се све около страховито променило. Логор је био подељен на два дела. Поларни истраживачи завршили су на различитим леденим плочама. Моц́на струја, која је изненада избила, покренула је све.

Али то није било најневероватније. Измеривши смер наноса леда, испоставило се да ледене брзине носе према југу великом брзином. И од мерења до мерења, кретање се мењало. Изгледало је немогуц́е, али лед је јурио са људима у круг.

Другог дана догодио се још нешто: морска фока је пливала, покушавајуц́и да изађе из вртлога. Појава животиње на полу такође није имала разумно објашњење. У међувремену, радијус описаних кругова почео је да се смањује. Вец́ је било јасно: путања кретања леда је центрипетална спирала.

Трећег дана ситуација је почела да се мења. Kрхотине ледене шкољке лебделе су ка северу. Подручја отворене воде између ледених плоча смањивала су се. Поларна хладноц́а се врац́ала. Ротација је коначно престала и све ледене плоче су опет пријањале једна о другу.

Kада је ледена шкољка поново добила облик чврстог штита, преживели су успели да подигну авионе у ваздух.

Занимљиво је да се тачно годину дана касније, и дан за даном, иста прича поновила у бази на 81 ° Н.ш. 112 ° источно. Ујутро, 25. априла, изненада, на танком леду појавила се пукотина и све се поновило.

А 1968. године, амерички метеоролошки сателит ЕССА-7 послао је на Земљу слике на којима се јасно видела огромна рупа правилног округлог облика.

Наука више воли да ц́ути о свим тим чињеницама, јер не може или не жели да да разумно објашњење. Kао одговор, морац́ете да се обратите древним легендама, које говоре о Великом поларном вртлогу – вештачкој структури коју су створили Хиперборејци.

Шта је Велики вртлог? Према традицији, то је осмишљено да спречи глобалну поплаву, која је периодично уништавала живот и цивилизацију на планети.

Многима ц́е изгледати као научна фантастика. На крају крајева, савремени човек је одавно изгубио своје божанске способности. Али, судец́и по брзини којом се глечери топе у данашње време, непозната конструкција је поново почела са радом. Остаје само да се нагађа до чега овај процес може довести.

[table id=1 /]

Wебтрибуне.рс