Део следеће године биће под короном, бројне фирме неће издржати, многи ће остати без посла, а држава нема простора да помогне

Значајан део следеће године биће под утицајем вируса корона, што у Србији бројне фирме неће издржати и многи радници ће остати без посла, а држава више нема простора да помогне, речено је током 20. Београдског економског форума, на панелу “Нови национални циљеви после ковида-19 и избора”.

Председник Клуба “Привредник” Зоран Дракулић је оценио да су прве мере владе поводом пандемије вируса корона представљале максимум онога што је у то време могло да се уради, али да су касније одлуке, везане за подршку предузећима и грађанима, могле бити селективније.

Потрошено је 350 милиона евра на плате запослених у малим и средњим предузећима, што је могло бити усмерено само на најтеже погођене фирме, изјавио је Дракулић.

Према његовим речима, није било у реду ни потрошити 600 милиона евра давањем по 100 евра сваком пунолетном грађанину.

Највише страда услужни сектор

Он је изјавио да ће због пандемије највише „настрадати“ услужни сектор и транспорт и додао да домаћи привредници прижељкују да их држава третира „бар једнако“ као стране инвеститоре, којима је дала 80 до 90 одсто субвенција.

Раст од пет одсто плата у јавном сектору, најављен за следећу годину, плаћа приватни сектор у којем су плате 20 одсто мање него у јавном сектору, рекао је Дракулић, уз констатацију да разуме раст плата здравствених и просветних радника, али не и свих запослених у државном апарату.

Проблем пад нивоа домаћих и страних инвестиција

Лазар Шестовић из Светске банке је, уз процену да ће 2021. раст српског бруто домаћег производа (БДП) износити три до 3,5 одсто, навео да је највећи проблем овогодишњи пад нивоа и домаћих и страних инвестиција. Страна улагања су ове године мања за 50 одсто, тако да 2021. не обећава много, изјавио је Шестовић.

Професор београдског Економског факултета и бивши гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић је оценио да у јавном сектору плате треба повећати само у здравству, просвети и науци.

Према његовим речима, постоје фирме које су само формално део приватног сектора, пошто највише послују са јавним сектором, док друге на домаћем тржишту трпе међународну конкуренцију и способне су да извозе.

Нужно јачање институција

Не можемо бити богатији на други начин осим јачањем институција, давањем акцента на образовање и повећање продуктивности. Раст се не може остварити запошљавањем некомпетентних људи и понављањем оптимистичних очекивања, казао је Шошкић.

Председник Савеза економиста Србије и некадашњи министар привреде Александар Влаховић је изнео податак да је удео извоза у српском БДП мањи од 50 одсто и да је Србија забележила пад на глобалној листи конкурентности, уз констатацију да је најмања продуктивност у јавним предузећима.

Половину процента БДП представљају субвенције авиокомпанији Ер Србија и ЕПС-у

Влаховић је као проблем одредио нереформисани јавни сектор, где су ове године, упркос паду БДП од 1,5 одсто, плате повећане за 10 процената.

Половину процента БДП представљају субвенције авиокомпанији Ер Србија и Електропривреди Србије, навео је Влаховић.

Према његовим речима, у Србији приватне домаће инвестиције представљају мање од 40 одсто укупних улагања и не могу се повећавати у несређеном окружењу.

[table id=1 /]

(Фонет, Н1)