Шта је патријарх Иринеј писао папи Фрањи о Степинцу

Хрватски публициста, новинар и теолог Драго Пилсел објавио је јуче два писма, која му је, како наводи, својевремено за објављивање поверио патријарх српски Иринеј, а која је поглавар СПЦ упутио папи Фрањи у вези с канонизацијом хрватског надбискупа Алојзија Степинца.

Пилсел наводи да је патријарх Иринеј „замолио” папу Фрању да питање канонизације кардинала Степинца скине с дневног реда и препусти „непогрешивом Суду Божјем. Како је пренео Танјуг, Пилсел је то навео као објашњење поводом изјаве председника Србије Александра Вучића на сахрани патријарха Иринеја, да је почивши патријарх „уверио папу Фрању да Степинац није светац”.

„Светац је онај који може и треба бити оријентир универзалној Цркви, свим кршћанима. Алојзије Степинац то, својим целокупним животом, тешко може постати”, наводи Пилсел и додаје да папи Фрањи није важно колико ће Хрват заговарати једну проблематичну канонизацију, већ му је важно да се испоштује истина коју морају заједнички изговорити и Срби и Хрвати.

У првом писму, од 30. априла 2014, патријарх Иринеј папи Фрањи, истине ради, скреће пажњу да је СПЦ дужна да каже да је кардинал Степинац свесрдно подржао стварање НДХ, обасуо похвалама њено вођство и вишеструко учествовао у стварању атмосфере нетолеранције која је царевала у тој држави, како је навео, „копији Хитлерове Немачке и Мусолинијеве Италије”.

Истиче да је Степинац „високо значајан пуч” од 27. марта 1941, кад се Југославија отргла из Тројног пакта, прогласио „издајом за коју је оптужио Православну цркву”, а православље је прогласио за „највеће проклетство Европе” и управо те речи забележио у свом дневнику одмах после кобних догађаја који ће увести Југославију у рат.

Указујући да је једино таквим односом према Православној цркви могуће објаснити и Степинчев однос према присилном превођењу Срба у тзв. НДХ у римокатоличку веру, патријарх папи пише и о логору смрти Јадовно и другим логорима који су, како је навео, наочиглед свих, тадашњу НДХ претворили „у земљу клаоницу”.

Скреће пажњу и да кардинал Степинац није протестовао, већ је ћутао кад се знало да је „нацистички усташки режим на најужаснији начин послао у смрт три православна епископа, више стотина православних свештеника и монаха и више стотина хиљада православних верника, његових суграђана”.

Ћутао је Степинац, пише патријарх, и када су хрватске усташе, између осталих, мучиле и убијале и оне православне Србе који су већ, под претњом силе, били примили католичку веру, као и пред чињеницом да су у „његовој” држави хладнокрвно, плански и систематски убијана и деца „непоћудних” грађана те државе – Срба, Јевреја, Рома. „Процењено је да укупан број деце жртава у такозваној Независној држави Хрватској износи око 130.000, од тога само у логору смрти Јасеновац око 35.000.

Патријарх је папи предочио да су прикупљена и пописана имена и презимена једног дела деце жртава (74.762), од којих су већина (42.791) била деца из српских православних породица. Само логор Јасеновац прогутао је 20.545 дечјих живота.

Наводећи и низ других примера, патријарх у писму папи истиче да се Степинац сувише често приказује као немоћан и изолован појединац, а да се зна да је био лично на челу војног викаријата оружаних снага тзв. НДХ, чије је свештенство великим својим делом било укључено у злочине које су вршиле оружане снаге те тзв. државе.

Патријарх је позвао папу да разуме да је ово ћутање Степинца – уз све набројано – учинило да спомен на њега у овом тренутку, како наводи, не истиче из библијског корена, нити је пут ка помирењу кад је реч о Римокатоличкој и Православној цркви.

„Напротив, бојимо се да је сувише отворених питања и незалечених рана које кардинал Степинац симболизује, те би његова канонизација само продубила ране и постојеће разлике”, пише патријарх и тражи од папе да се Степинцу посвети „трезвено и мудро разматрање његовог места у историји, поготову ако је оно обремењено Јадовном и Јасеновцем”.

У другом писму, од 10. јула 2015, патријарх Иринеј папи пише да је Сабор СПЦ са задовољством прихватио предлог Свете столице да се формира радна група Римокатоличке цркве и Српске православне цркве, која би размотрила сва отворена питања у вези с деловањем Степинца.

[table id=1 /]

Танјуг