Хришћански поглед на светска уживања и забаве

Хришћанска вера не забрањује сасвим светска уживања и забаве, а особито их онда дозвољава, када служе као одмор од фисичкога и умнога рада. Осим тога весеља и забаве су дозвољене као израз пријатељства и гостољубља, као знак поштовања и као израз породичне, местне, или народне радости, и као разумна средства, која зближавају људе и утврђују међу њима узајамну слогу и љубав.

Сам И. Христос посећивао је весеља и гозбе, које су му спремали из љубави и поштовања. Тако је Он био на свадби у Кани Галилејској; ишао је на обеде к богаташима, фарисејима и митарима (Лук. 5, 29; 11, 37; 14, 1; 19, 5-10); бивао је дочекиван у кући Лазаревој; био је с Лазарем на вечери у дому Симона губавога и дозволио, да му Марија с радошћу драгоценим миром ноге помаже (Јов. 12, 1-3.).

Да би забаве и уживања била корисна души и телу, треба:

а) бирати само невине забаве и уживања, која нису опасна по здравље и моралну чистоту и саблажњива за ближње;

б) забаве треба да буду у згодно време, које је слободно од дужности и на њих не треба трошити више времена, него колико је нужно ради разонођења и укрепљења душевних и телесних сила, па их у згодно време и прекинути;

в) ваља пазити, да забаве и весеља буду на згодном месту и да су удешена према сталежу, имању, узрасту и полу, јер свака забава не приличи сваком и свагде. – У погледу забава и весеља овако вели премудри Соломон: “Весели се младићу за младости своје и нека те весели срце твоје док си млад, и ходи без порока, куда те срце твоје води и куда очи твоје гледају; али се сећај да ће те за све то Бог извести на суд”. (Еклез. 11,9.).

Примедба. Забава има много и различитих. Најкорисније су оне, којима се човек усавршава и некој вештини, као н. пр. у свирци, певању, сликању, цртању и т. д. Моралну вредност других забава треба пресуђивати не само по њиховој к а к в о ћ и и п р е д м е т у, него и по н а ч и н у, како се обављају и какве п о с л е д и ц е имају. Између осталих спомињемо ове обичне забаве: з а б а в ни и п о у ч н и п р и ј а т е љ с к и р а з г о в о р и, п о з о р и ш н е п р е д с т а в е, г о з б е и части, и г р а њ е, р а з н е н е в и н е и п о у ч н н е и г р е, а о с о б и т о ч и т а њ е к о р и сних к њ и г а и т. д. (Нека учитељ растумачи ученицима корисну и поучну страну ових забава,као и шкодљиви им утецај и границе, до којих могу ићи.).

[table id=1 /]

“Православна моралка”, Сава Теодоровић, Нови Сад 1899, Фототипско издање Св. арх. синода СПЦ, Београд, 1991.

У тексту задржан оригинални правопис.

За “Борбу за веру” приредио: В.Ј.