Нежан и скроман, а јача КОСТИ више од млека!
Фото: Депозитфото
Хранљиве материје из влашца праве такве спојеве да задржавају калцијум у костима и крви, а спречавају његово излучивање у урин. На тај начин се осигурава здравље и чврстоћа костију.
Нарочито је у томе значајан витамин К, којим влашац обилује, јер помаже апсорпцију калцијума у кости и тако смањује учесталост прелома у постменопаузи. Спречавањем хормоналне неравнотеже која може да доведе до деминерализације костију, витамин К учествује и у очувању чврстоће и здравља костију.
Редовном конзумацијом влашца може се спречити калцификација крвних судова, односно атеросклероза.
[table id=1 /]
Прочитајте још:
- Зглобови и кости престају да боле чим их очистите од соли: Метод др Малахова за потпуни опоравак коштаног система!
- Моћније комбинације од ове нема: Kажу да за само ПЕТ дана нестају сви болови у костима и зглобовима
- ЧАША ЗДРАВЉА спречава лош задах, ЧУВА ЗУБЕ и кости
Доктор у кући
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
Sinonim: Drobnjak | Engleski naziv: Chives | Latinski naziv: Allium schoenoprasum L.
Luk vlasac ima listove koji su cjevasti, šuplji, dugi 20 – 25 cm koji formiraju više ili manje kompaktni busen na zajedničkom rizomu, koji može imati do 80 izboja. U prvoj godini takva biljka ne cvate, a u drugoj godini nakon mirovanja i vernalizacije (poticajno djelovanje hladnoće na stvaranje cvjetova) iz svih starijih izboja izbije cvjetna biljka visoka oko 30 cm, koja na vrhu nosi cvat (štitac s ružičastim ili ljubičastim cvjetovima). Sjeme brzo gubi klijavost, pa se koristi samo jednogodišnje sjeme.
Vrlo je otporan na niske temperature i može podnijeti u tlu i vrlo oštre kontinentalne zime. Kada se dužina dana smanji ispod 14 sati, a temperatura padne ispod 16 °C, asimilati iz lišća premještaju se u lukovice, a lišće žuti i odumire što je znak prelaska u mirovanje.
Budući da se od vlasca troši lišće, preporučuje se 180 – 200 dušika kg/ha (u 3 – 4 prihrane), 55 kg fosfora, 200 – 220 kg kalija, 70 kg CaO (kalcij oksida) te 24 kg/ha MgO (magnezij oksida).
Vlasac za tržište može se uzgajati:
Za potrošnju svježih listova – Izravna sjetva na otvorenom u proljeće krajem ožujka ili početkom travnja ili u drugoj polovici rujna. Prikladniji je uzgoj iz presadnica proizvedenih u kontejnerima. Za jesensku sadnju sredinom listopada koriste se oko 60 dana stare presadnice proizvedene na otvorenom na isti način. Kada listovi narastu 15 do 20 cm, režu se malo iznad razine tla i slažu u vezice po 20 g. U prvoj godini bere se 2 – 3 puta, ovisno o vremenu sjetve ili sadnje. U drugoj i trećoj godini bere se 3 – 4 puta, a može se postiči prinos do 30 t/ha. Poslije svake berbe prihranjuje se dušikom uz navodnjavanje i međurednu obradu.
Proizvodnja za preradu – Obično se bere kombajnom za špinat. Za tu proizvodnju prednost imaju kultivari bujnijeg i većeg lišća.
Priprema vlasca za pospješivanje – počinje sjetvom u proljeće ili krajem ljeta izravnom sjetvom na otvoreno ili proizvodnjom presadnica. Tijekom ljeta i jeseni taj se vlasac ne bere. U jesen lišće požuti i odumre, a buseni se za suhog vremena izvade, očiste od suhog lišća i uskladište u podrumu. Prije pospješivanja busenju se mora prekinuti mirovanje uranjanjem u vodu temperature 40 – 42 °C uz postupno hlađenje 12 – 16 sati. Za kasnije pospješivanje uranjaju se u vodu od 18 °C kroz najmanje 16 sati, a mogu se i izlagati toplom zraku od 30 – 33 °C kroz 2 – 5 dana.
Izvor:
prof.dr.sc. Mladen Jurišić; AGRO-BASE CD