Речи руског архиепископа: Први знак гордости је увређеност
Архиепископ Теогност
“Први знак гордости је увређеност. Када је особа увређена, то говори о његовој скривеној дубокој гордости. Увредљиви људи су веома горди, самољубиви људи.
И кад се ухватимо како размишљамо како смо увређени, то само сведочи да у нама живи гордост – та страшна разрушујућа зараза, страшна болест која једе нашу душу, као што рђа једе гвожђе …
Када у нашем срцу живи љутња , не можемо имати ни љубав, ни смирење, ни кроткост, ни мудрост – ништа не може бити … Тако је све једноставно у овом животу: избавити се од гордости – отићи ће увредљивост, отићи ће љутња – доћи ће саосећање и љубав према ближњему.”
Архиепископ Теогност, намесник Свето- Тројицке Сергијеве Лавре
[table id=1 /]
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
Браво за тему, али недовољно, то је тема за од рођења па до смрти да сав напор уложимо у борбу против своје гордости односно непостојеће самоважности која тим што је већа, кида више наше везе са Духом везом међу нама свима и свачим, који брине о једнакости свега постојећег до најситније порције божанске енергије. Али у тој вези са Духом испречио се наш глупи разум који умишља да може знати и предвиђати боље и прече него сами Дух.
Ужасна и кобна заблуда за човека.
Наш смешни разум не може замислити никада ни у лудилу комбинаторику океана васељенске енегије која је жива, вибрира и прави најразличитије тренутне комбинације увек и увек по законима устава васељенског Творца и његових уставом гарантованих права. Обавезе не постоје, можемо радит шта нам је воља јер нам се ако деламо уз вертрове божанских сила обија дело о глупу главу. Ако пак деламо против своје гордости, непостојеће важности, све више ћемо бити под директним вођством Духа и као трофеје доносити плодове тог садејства. Наравно да је гордост, самоважност у бити корисно осећање које нас одржава у животу АЛИ морамо га стратешки прецизно користити јер свака помисао да смо бољи и битнији од било чега другог гура нас у лажно огледало саморефлексије у којем можемо пронћи само пут до пакла.
За човечанство нема пречег и светијег него обрачунати се са својом гордошћу и очистити своју постојећу везу са Духом који ће нас спојити директно са немим знањем, океанима свести које смо некада користили, док нисмо успаљени и свесни својим јадним разумом отказали његове услуге и упутили се непознато у пакао у зверињу пећину, наоружани само разумом ( читај прдежом ).
Високу цену смо платили и плаћамо умишљеношћу да смо неко и нешто боље, лепше, куратије … Од било чега другог и тако глупи и самоумишљени постали лаки плен дилера дроге, зеленаша, педофила, неорганских бића која нам зверски кидају Дух и тело.
Дакле браћо и сестрице, шта нам је делати у овим временима?
Водити бескрајне битке са самим собом да очистимо наше везе са Духом које постоје али су упрљане и усране нашом глупом и ненаменском уотрбом божанске енергије у нама. На пример не будимо као онај имбецил Кон који мисли да је битан стручњак када су га платили тешким $ да би варао и тровао свој род људски за рад интереса неорганских бића која се користе њиме и људском братијом сличним њему баш користећи се њиховим осећањем гордости да су неко и нешто дају ћи им новац а заправо су нико и ништа гори и глупљи од најгорег и најглупљег.
Долазе врло интересантна времена, наплата рачуна за миленијумску кумулацију људске гордости то јест непостојеће важности која нас је одродила од директних спојних веза са Духом једином чистом везом са Творцем, Богом, Уставом Васељенским.