Корона и мигранти ( како нас систематски праве идиотима)

Корона и мигранти су информација која се најчешће протеже по медијима. Један период фокус је био на једној па на другој теми, а у последње време су равномерно распоређени. Веровали или не веровали у теорије завере, не можемо да се отмемо утиску да је цела прича закулисана. Фама везана за мигранте кренула је 2015. године, док корона ступа на сцену 2019. године. Иако се датум ступања на сцену не поклапа, постоје многе додирне тачке које их повезују.
Мигранти, јадни и уцвељени мученици који услед ратних дешавања траже сигурност претежно у европским земљама. Вешто избегавају исламске земље, које су им успутне станице, и уз пуну логистичку помоћ шире се дуж западне Европе.

У србским медијима, најчешће презентовани као далеко веће жртве него србске избеглице из отаџбинских ратова од 1991-1999, отпорни на сваку врсту болести, посебно корону, услед неправедног шиканирања којем су изложени, спремни су да се интегришу у наш систем са свим дужностима и обавезама што то носи са собом.То што су богатији од матичног становништва земље које насељавају, што нећете међу њима видети жене и децу, већ војно способне људе у најбољим годинама, што носе клице разних болести на које нисмо имуни, што чине свакодневна кривична дела и насилно истерују становништво које ту живи вековима, то нас уопште не треба да се тиче. Ми треба да покажемо емпатију према њима, и апсолутно разумевање.

Корона- настао у Кинеској лабораторији, по свему судећи као плод кинеских научника. Шири се на славама, сахранама, причешћима, током сексуалних односа, певањем, одласцима у школе и вртиће. Током концерата музичара сумњивих моралних и музичких квалитета и током отварања тржних центара стагнира, налази се у некој фази мировања. Симптоми су буквално све што осећамо током дана тако да је успео да анулира све познате болести и да преузме апсолутни примат. Најбољи начин да се заштитимо су медицинске маске за једнократну употребу и социјална дистанца.

Ако будемо избегавали контакт са блиским људима, уз сву могућу заштиту коју је препоручио кризни штаб, вирус се неће ширити. Стопа смртности је испод 1% али се ипак саветује од стране кризног штаба да се сви ресурси усмере на лечење од Ковида, а не од неке друге далеко опасније болести. Чак толико одлазе у крајност да јавност присиљавају да се хтело не хтело вакцинише и лечи од ове болести. За разлику од Ковида, све друге болести су ослобођене од тога, тако да имамо слободну вољу хоћемо ли да се лечимо од неке далеко смртоносније болести.Сада се поставља питање, како је могуће да он достиже ниво пандемије када су све светске владе успеле да нам утерају трах у кости, када апсолутно већина становништва на свету поштује упутства која су им наложена?

У медијима, без много помпе изашла је вест од стране министра за рад, Дарије Кисић- Тепавчевић да је 55.000 миграната добили радне дозволе у Србији. Под тим се јасно подразумева да су они заменили исти тај број
Срба који су по заводу за статистику напустили Србију претходне године. Опште је познато да Србију напушта високо образовани кадар, мајстори и занатлије. Ми наравно не знамо какав је кадар заменио наше становништво,да ли су их заменили људи истих или сличних референци, из разлога што је вероватно сматрала да то није од неке важности. Можда су им поделили дипломе дописних школа које наши политичари успешно завршавају током викенда, како би се лакше интегрисали у наше друштво.

Пошто нас како нам наговештавају,чекају нова закључавања у кућни притвор треба неко да нам одржава економску стабилност. Током прве етапе пандемије, на мигранте се није односила ниједна врста забране која се тицала нашег народа. Слободно су се кретали дуж наше земље и уживали све бенефиције слободе док смо ми масовно кажњавани ако би решили да прекршимо полицијски час. Логично што следи из овога је да нам у перспективи економија и природни прираштај зависи од миграната. Док се константно у медијима провлаче изјаве нашег кризног штаба и политичког врха како смо у обавези да примимо вакцине сумњивог квалитета, и да носимо маске,нама се са друге стране гомила становништво на које се те регулативе не односе. Константно нас бомбардују претњама како смо принуђени да се вакцинишемо, да носимо маске, да апсолутно радимо све што нам се нареди. Што се овим чином апсолутно крши устав, и грађанска права о слободи одлучивања везана за наше здравље то се никога не тиче. Отишли су толико далеко да су исти тај устав суспендовали како би слободно могли да кажњавају грађане. Убрзо након доношења оваквог закона, кажњена је једна породица код Врања зато што је славила славу са више од пет гостију. Ова уредба о броју људи на једном месту се не тиче миграната, они само и знају да се крећу у групама и да тако нападају. Замислите како би изгледало када бисмо им одузели грађанско право да их буде на једном месту више од 10, или још боље да се идентификују, пошто за 90% њих не знамо тачан идентитет. Вероватно би истог момента организовали демонстрације где би главна тачка била непоштовање људских права.

Не знам шта можемо да очекујемо у будућности, али прогнозе нису нимало оптимистичне. У земљи у којој економија уопште и не постоји, где је приватна својина укинута давне 1944. године, културолошки и духовно осакаћене појавили су се два проблема са којим ми уопште не умемо да се носимо. Стварањем колективног страха, развијањем хистерије и параноје се апсолутно ништа не постиже осим да почињемо да личимо на разуларену масу из пост- апокалиптичних филмова. Имамо репресивне мере у случајевима ако желимо себе да заштитимо од Н.Н. лица из Африке или самовоље представника власти. Не смем ни да помислим шта нас чека у следећој години ако се настави са овим испирањем мозгова које нам се сервира сваким даном.

Матија Мићић Бућић

[table id=1 /]