Да ли је овде нешто чудно? Имали су вакцину још 13. јануара

Можда ц́ете се изненадити када сазнате да је од три дуго очекиване вакцине против коронавируса, најперспективнија, Модернина мРНА-1273, која је 16. новембра пријавила стопу ефикасности од 94,5 одсто, била осмишљена већ до 13. јануара.

То је било само два дана након што је кинески Јонг-Зен Зенг био присиљен да привремено напусти своју лабораторију. У Масачусетсу, за дизајн Модернине вакцине био је довољан један викенд. Завршен је пре него што је Kина уопште признала да се болест може пренети са човека на човека, више од недељу дана пре првог потврђеног случаја коронавируса у Сједињеним Америчким Државама.

До тренутка када је објављен први смртни случај месец дана касније, вакцина је вец́ била произведена и послата Националном институту за здравље како би се почело са клиничким испитивањем фазе И. Ово је најкраћи временски период развоја вакцине у историји. То такође значи да су за цео период трајања пандемије која је вец́ убила више од 250.000 Американаца, имали начина да то спрече.

“Да будем јасан, не желим да сугеришем да је Модерни требало дозволити да уводи своју вакцину у фебруару, не чак ни у мају, када су привремени резултати испитивања фазе И показали њену основну безбедност. То би било као да кажемо да смо ставили човека на Месец и већ истог дана питали: ‘Шта се дешава са одласком на Марс?’, каже Николас Kристакис, који води лабораторију за људску природу у Јејлу и чија нова књига, “Аполова стрела” приказује начин на који ковид 19 може да обликује нашу блиску будуц́ност.

Брзина Модерне била је “запањујуц́а”, додаје Kристакис, иако је дизајн других вакцина био скоро па једнако брз: БиоНТек/Фајзер, Џонсон &Џонсон, АстраЗенека.

“Да ли су ствари могле да иду брже од дизајна до примене? С обзиром на суморне прогнозе за зиму, вуче ме да се запитам. Можда, у будуц́ности и хоц́емо. Вец́ је, како ми је истакао Питер Хотез са Бејлор универзитета, ‘Оператион Wарп спеед’ значило спровођење клиничких испитивања истовремено, а не узастопно, производњу вакцине у исто време и одобравање вакцине под ознаком ‘хитне употребе’ у децембру на основу само прелиминарних података према којима не пружа трајну заштиту чак ни не даје тачне резултате колико штити од преношења”, навео је.

“И као што ми је рекла вирусолог из Џорџтауна Енџла Расмусен, самим именом су можда беспотребно ризиковали да изгубе поверење Американаца који су вец́ забринути за сигурност ове или било које друге вакцине. Заиста, било би тешко у мају пронац́и једног поузданог епидемиолога, истраживача вакцина или званичника из области здравства који би препоручио брзо увођење вакцине – мада, вреди напоменути да је вец́ у јулу МИТ Тецхнологy Ревиеw известио да је група од 70 научника из околине Харварда и МИТ-а, укључујуц́и познатог генетичара Џорџа Черча, узимала вакцину у спреју за нос коју су сами направили, која никада није ни требало да буде тестирана, коју је развио лично предзетник за геномику по имену Престон Естеп (такође аутор књиге о самопомоц́и-продужетку живота)”, додао је.

Kина је почела да даје вакцину својој војсци у јуну. Русија је одобрила своју верзију у августу. И док се вец́ина америчких научника бринула због брзине којом су излазили са подацима и ризика који су они подразумевали, ово је покренуло питања о чудним, сложеним, често контрадикторним начинима на које приступамо питањима ризика и неизвесности током пандемије – и како бисмо, можда, могли размишљати о томе да следец́и пут поступимо другачије. То да је вакцина доступна све време ове бруталне пандемије, биће за наук будуц́им генерацијама, уједно и најтрагичније и иронично обележје ове пошасти.

Флориан Kрејмер научник који се бави вакцинама из САД, првих неколико месеци пандемије провео је усредсређен на серолошка испитивања – управо је његова лабораторија пружила Њујорку прву јасну слику о томе како се пандемија проширила кроз пет општина у пролец́е – али недавно је скренуо пажњу на себе тиме како убрзати временски оквир испоруке вакцине. У управо објављеном раду у научном магазину “Целл”, он сугерише да се не ради само на клиничком раду И фазе и на већим, дужим испитивањима безбедности ИИ фазе која би се могла обавити превентивно, у потпуности пре доласка нових пандемија. Тада би, како каже, могло да се уради и неко испитивање ефикасности ИИИ фазе – посебно за постојец́е, а не нове сојеве.

“Да бисте тражили имуногеност” – да ли научници могу да изазову прави имунолошки одговор – “чак ни не морате да развијете вакцину”, каже он.

“Можете да направите антигене у истраживачком центру и само их тестирате – то је прилично јефтино.” А ако би се испитивање фазе ИИИ сматрало неопходним, могло би започети само неколико недеља након што је болест препозната и бити завршено вец́ за десет недеља.

Ако све то учинимо, каже он, читав временски период могао би бити сажет на само три месеца. Производња и дистрибуција вакцине захтева знатне трошкове, бирократију, па чак и одређени хаос, као што ц́емо вероватно видети. Али три месеца од дизајнирања Модернине вакцине било је 13. априла. Други и трец́и талас, повратак у школу и дуг и страховит пад, још 225.000 смртних случајева и још 50 милиона инфекција – све то још увек предстоји. Одбојте слободно још месец дана и стигли сте до 13. марта, на дан када је умрла прва особа у Њујорку.

[table id=1 /]

(Б92)