Свети Канони забрањују епископима да затварају храмове под било којим изговором

0
Храм Светог Саве

На питање о затварању светих храмова, одговарају Свети Оци, који су „све премудро устројили“

Часни архијереји!

Ви врло добро знате да је Христова Црква, делујући у Духу Светом, једном заувек „покрила“ све путеве одступања од јеванђељске истине и Светог Предања, што укључује и богослужење у храму. Све Свете просвећује Један Дух Свети и руковођени Њим, они нам откривају сваку истину. Црква ни у ком случају неће одступити од Истине, јер је она потврђена животима Светих и запечаћена је у њиховом стваралаштву у писаној форми. Зато, видећи затварање цркава за вернике, опет и данас прибегавамо овом поузданом и надежном извору и уверавамо се у то да је ово што се сада ради – безакоње, а ви, наши епископи, то прихватате!

Да би оправдали предузете мере, политичари су изабрали аргумент „заштита здравља“. По свему судећи, већина епископа се сложила да је физичко здравље највише добро и у потпуности подржавају политичаре. Али, да ли је физичко здравље „највише добро“, ако се расуђује са светоотачке тачке гледишта? Наравно, не би требало уништавати своје тело, али у којој мери треба да га заштитимо? А шта ако његова заштита науди души?

Наша Света Црква је јединствени Путеводитељ. Она је компас духовни и кормилар. Како у прошлости, тако и у садашњости и у будућности, Она се руководи Библијом и Светим Предањем, односно учењем Господа нашег Исуса Христа и искуством примене овог учења од стране верника – Тела Господњег. Нико осим Христа никада није руководио и не може руководити Црквом. Сходно томе, нико од људи нема право да Цркви намеће праксе које су туђе Светом Писму и учењима Светих Отаца, односно Светом Предању. Зборник „Пидалион“, који је написао Свети Никодим Светогорац, између осталог, садржи и 4. правило Седмог васељенског сабора, где се кристално јасно говори о затварању светих храмова. Ово правило строго забрањује епископима да затварају цркве из било ког разлога!



Пажљиво прочитајте ово правило и објашњења тумача:

Одломак из „Синтагме божанских и Светих Канона, Рали-Потли, том II, издавачка кућа „Григориј“.

Правило четврто Седмог Васељенског Сабора, Никејског:

„Ако буде примећено да који епископ тражећи злато или нешто слично, или због неке своје страсти забрањује вршење Божанствене Литургије и одлучује неког од њему потчињених клирика, или затвара свети храм тако да у њему не бивају богослужења, и тиме показује своје безумље и склоност ка безумним стварима (а и сам је такав), биће подвргнут ономе чему је желео подвргнути друге, „И обратиће се злоба његова на главу његову“ (Пс. 7,17), као на преступника заповести Божије и апостолских установа.

Тумачење Светог Никодима Светогорца, Свештени „Пидалион“, стр. 266:

„Дакле, архијереј који буде затечен у томе да забрањује служење или одлучује неког свештеника или клирика или затвара цркву да би добио новац или по некој другој својој пристрасности, нека такав претрпи то исто, односно, нека га уклони од службе и одлучи његов митрополит, ако је он епископ, или његов патријарх, ако је он митрополит “.

Тумачење Зонаре: „Ако епископ затвори храм тако да у њему не буде свештенодејстава, усмеравајући свој гнев (који се у правилу назива „бес“ због своје крајње силе и неразумности) ка неосетљивом, односно ка храму, који је, према правилу, неосетљив, такав је, по речима правила, безосејаћајан, и треба да буде подвргнут ономе чему је подвргао другог, односно мора бити одлучен и претрпети оно што је сам учинио – епископ од свог митрополита, а митрополит од патријарха, коме су потчињени; и болест ће се окренути на његову главу (Пс. 7, 17), као преступника Божјих заповести и апостолских установа“.



Тумачење Валсамона: „Епископ који затвара храмове на било који начин – законито или незаконито – мора бити кажњен.“

Тумачачење Аристина: „Ако било који епископ … због неке сопствене страсти удаљи из службе или изопшти неког од њему подређених клирика или закључа свети храм, тако да у њему не буде свете Божије службе, треба да буде подвргнут истој казни“.

Што се тиче питања да ли су епископи добровољно пристали на затварање храмова, истина је, на жалост, следећа: они ове мере желе чак и више од нашег премијера Мицотакиса, јер се веома боје да се не заразе и – не дај Боже, – да умру!

Можемо ли ми, под било којим изговором, одсећи себе од Цркве, Тела Христовог? То је равно одсецању од живог човечијег организма неког дела тела, на пример, руке или ноге. Зато Свети Канони прописују нарочито строге казне онима који лишавају служби друге и себе. „Све оне вернике који долазе у храм и слушају (речи) Светог Писма, а не остану на молитви и за време Светог Причешћа, треба одлучити као оне који изазивају неред у цркви.“ (9. правило Светих Апостола).

Помозите Васељенску

Донирајте 5 €Донирајте 10 €Донирајте 20 €Донирајте 30 €Донирајте 40 €Донирајте 100 €Донирајте колико желите
Помозите рад Васељенске донацијом. Хвала!



Превод са руског и приређивање: „Борба за веру“

ИЗВОР: https://apologet.spb.ru/

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.