НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ ИЗ 1941. ГОДИНЕ: ВАКЦИНАЦИЈА КАО ОКУПАЦИЈА

ЗДРАВЉЕ: ПРАВО ИЛИ ОБАВЕЗА
Угледни професор права, др Бранислав Ристивојевић, поводом најаве масовног вакцинисања у Србији, истакао је: „Наш устав, слично уставима других иоле уредних држава, познаје право, а не обавезу на здравље. Стога, колико год то можда неком необично звучало, човек има слободу да буде болестан, односно да се не лечи, ако му тако више одговара. С друге стране, то не значи да својом болешћу може да доводи у питање право на здравље других. Дакле, изазов у сфери права који стоји пред законодавцем јесте следећи: да ли могу да у сврху остварења права на здравље једних, другима, казном, то исто право претворим у обавезу на здравље?“[1]
Значи, насилно наметање одређене здравствене мере није у складу са основим ставовима елементарне медицинске етике, која подразумева да моја добробит подразумева моју добровољност. Тамо где тога нема, осећа се дах окупације.

КАКО ЈЕ ТО БИЛО 1941?
У разговору са нашим историчарем, др Милошем Тимотијевићем, потврдио сам своју слутњу. Он ми је рекао како је вакцинисање изгледало 1941. године: „Немци су због страха од ширења трбушног тифуса спровели масовну вакцинацију. У Београду је већ током маја вакцинисано око 120.000 људи, да би до почетка септембра извршено укупно око 400.000 вакцинација, што је било много више од укупног броја становника. Многи су по два пута вакцинисани.[2] Потом су вакцинације против трбушног тифуса спровођене у околини Београда и унутрашњости.[3] У Мионици су, на пример, „пелцовани” сви становници среза.[4] Људи су вакцинисани током целог лета, не само против тифуса, већ и против дифтерије.[5] Слично је било и у јесен, а они који су одбијали да се вакцинишу против трбушног тифуса нису могли да добију хлеб.[6] Према јавно објављеној статистици број оболелих од трбушног тифуса у пролеће 1941. био је већи него 1940. у исто време, али ипак се више умирало од срчаних тегоба и нервне истрошености него у мирнодопско доба.[7] Штампа у окупираној Србији јавно је објављивала закључке лекара да је због оптерећеног вегетативног нервног система жлезде имају појачану функцију, што утиче на цео организам и слаби цело тело.“[8]

Као и данас: умире се од болести, али се још више страда од страха и напетости.

Ново време, 12. октобар 1941, стр. 4.
ПИТАЊЕ ПОВЕРЕЊА
Наравно да нико није против заштите здравља становништва, поготово у доба корона тровања, које већ предуго траје. Али, у целом свету се види – људи више не верују својим властима. Јер, питање вакцинисања је, како каже професор Ристивојевић, питање поверења. А поверења одавно нема. Као што каже Милован Данојлић: „Већ саме гласине да је вирус вештачки произведен и пуштен у свет са циљем поробљавања и тамањења људске врсте, колико год биле недоказиве, говоре шта обични људи очекују од елите која им стоји над главама. Господари живота и смрти су и од ове катастрофе убрали високе приходе. У протекле пола године око 600 најбогатијих Американаца згрнуло је 845 милијарди долара. То су углавном власници или акционари интернет компанија, чије је коришћење у условима кућне изолације и наметнутих теле-послова порасло за 30 одсто. Власник Амазона је убрао 186 милијарди долара, онај из Фејсбука 100 милијарди, док се скромни оснивач Free-мреже морао задовољити са девет милијарди долара. Ковид је убризгао свежу крв и у телефонске компаније. Ако је економија у целини тешко уназађена, неке области су снажно напредовале. Паничарска куповина извесних артикала – тестенине, пиринча, брашна, квасца, уља и клозет-папира – повећала се за око 15 одсто. Запажена је и добра прођа порнографског материјала. Скочиле су акције фармацеутских лабораторија, и то унапред, пре него што је пронађена жуђена вакцина. Узима се предујам од будућности, тргује оним што тек треба да дође, и ако дође. Пуњење трапова и подрума нарочито се осетило у Америци, Енглеској и Шпанији.
Највише мерило индустријске производње је, дакако, ефикасност у пласирању, то јест успешност на тржишту. Од тога, наравно, не одустаје ни фармацеутска индустрија. Рачуна се да је око 65.000 немачких лекара, на овај или онај начин, увучено у фармацеутску рекламерску мрежу. Многи примају разноврсне поклоне, у новцу и натури, као неслужбени заступници на терену, у непосредној вези са потрошачима. Фармацеутске фирме повремено организују саветовања, па се учесницима таквих скупова обезбеђују путни трошкови, смештај, а понесу штошта и кући да обрадују жене и децу. Међу званицама једног симпозијума нашао се, недавно, и један чудак, строги поштовалац Хипократове заклетве. Он је на саветовање дошао о свом трошку, и још је, пред ТВ камером, демонстративно извадио из путне торбе од куће понесен сендвич: „Ево, ручаћу оно што ми је жена спремила, нећу ићи на њихову бесплатну гозбу.“Док је један једини овакав, није све пропало.“[9]

О томе је овде реч.

РАЗМИШЉАЊЕ ЗА КРАЈ
Зато би требало да овог пута изостане претешки притисак на народ да се вакцинише, и то сумњивим вакцинама против болести о којој се толико тога не зна. Само настојавањем на добровољности и поузданости лека ћете повратити поверење грађана. Иначе, људи ће поново осећати ледени дах окупације, и ваш поступак неће сматрати хуманом имунизацијом него насилним шприцањем. А то ни за кога неће бити добро, поготово за оне којима се, наводно, путем вакцинисања жели свако добро.

Владимир Димитријевић / https://www.ifamnews.com/

[table id=1 /]

[1] https://vaseljenska.net/2020/12/24/profesor-dr-branislav-ristivojevic-humana-imunizacija-ili-obavezno-spricanje

[2] Аноним, „Нема епидемије трбушног тифуса”, Ново време, 18. мај 1941, 4; „Доживљаји једног лекара за време вакцинације против тифуса”, Ново време, 22. мај 1941, 2; М.С.Ј., „Радови на асанацији престоничке периферије”, Обнова, 2. септембар 1941, 5.

[3] Аноним, „Обавезно вакцинисање против тифуса у Обреновцу”, Ново време, 3. јун 1941, 5.

[4] Д.Т., „Пелцовање против трбушног тифуса”, Ново време, 19. јун 1941, 4.

[5] Аноним, „Санитарне мере у Крагујевцу”, Ново време, 15. јун 1941, 3.

[6] Аноним, „Ко се не вакцинише не добија хлеб”, Ново време, 12. октобар 1941, 4.

[7] С. Рамзин, „Упоредна статистика болесника: уздравствено-хигијенско стање у Београду после шестог априла”, Ново време, 24. јун 1941, 6.

[8] Др. М.А.,„Од чега свет данас највише болује”, Ново време, 17. август 1941, 5.

[9] http://www.pecat.co.rs/2020/11/ucitavanje-moguceg-smisla-novac-i-zdravlje/