Здравствени пасош – адут за крај епидемије који већ подиже политичку и друштвену буру

Увођење здравствених пасоша подигло је друштвено-политичке страсти широм света, међутим, овај документ, који би служио као потврда да је особа имуна на Ковид-19, био би, према мишљењу стручњака јако користан – више не би било епидемије.

Здравствени пасош није новина – у Југославији и Србији је познат као „жути картон вакцинације“ и онима који путују у земље у којима постоји опасност од заразних болести, служи као потврда да су вакцинисани, објашњава епидемиолог Зоран Радовановић.

„Када сам био млад, за Бангладеш ми је, на пример, била потребна вакцина против колере и трајала је шест месеци. За Индију сам морао да се вакцинишем против великих богиња – заштита је званично трајала три године. То се упише у књижицу жуте боје, са амблемом Светске здравствене организације. Можемо да претпоставимо да ће тако нешто и сада важити у међународном саобраћају“, каже Радовановић.

Око стотину држава данас тражи да особа која у њих долази буде вакцинисана против жуте грознице. Разлика у односу на садашњи здравствени пасош је та да ће носиоци новог таквог документа бити, по свему судећи, многи у свету и да, због пандемије Ковида-19, без потврде да су људи имуни на ову болест, неће моћи да путују у бројне државе.

Уз здравствени пасош нема епидемије

Ипак, упркос плановима и предлозима који стижу из различитих држава, масовно увођење здравственог пасоша, какво предлажу Француска, Кина и Велика Британија, према Радовановићевом мишљењу, на дугом је штапу.

„У овом тренутку још није одређено колико траје та заштита. Претпостављао сам да ће тако нешто важити, можда од 2022. за међудржавни промет – да нећете моћи да уђете, рецимо, у Француску, ако немате такав пасош“, каже Радовановић.

Наш саговорник као оквирну годину за увођење здравствених пасоша помиње 2022. зато што, поред тога што би требало вакцинисати целокупну популацију, требало би и видети колико траје заштита коју пружа вакцина, а то ћемо знати, како каже, тек за годину-две дана.

На потребу вакцинисања целе популације указују и поједини инострани стручњаци, који изражавају скепсу у погледу масовне вакцинације током идуће године. Поред ограниченог броја вакцина, они наглашавају и отпоре према вакцинацији и наводе резултате недавног Галуповог истраживања које наводи да је тек око 58 одсто америчке популације вољно да се вакцинише.

Увођење здравствених пасоша, према Радовановићевом мишљењу, било би корисно јер би тада сви морали да се вакцинишу и сви би били заштићени. Ако се проблем реши на тај начин, више нема епидемије, категоричан је он.

Здравствени пасоши враћају замах међународном саобраћају

Разлози због којих многе велике државе, попут Кине, Велике Британије или Француске разматрају увођење здравствених пасоша за све своје грађане, осим због безбедности, леже и у жељи да се што пре успостави међународни саобраћај какав је био пре пандемије. Осим државника, о здравственим пасошима, поготово од када су се у употреби појавиле вакцине, говоре и председници великих авио компанија.

Међу првима се јавио извршни директор аустралијске авиокомпаније Квантас, Алан Џојс, који је најавио да ће путници који овом компанијом путују у Аустралију, морати да имају здравствене пасоше. За Џојсом су се у истом стилу огласили и челници новозеландског и јужнокорејског националног авиопревозника.

Сви се слажу у једном – скупе и споре мере, као што су тестирање и карантин, морају да буду замењене уколико међународни саобраћај жели да достигне ниво из времена пре пандемије.

Што се туристичког сектора тиче, према мишљењу Филипа Милосављевића из туристичке агенције „Џангл трајб“, увођење здравствених пасоша деловаће позитивно. Људи су се већ навикли на постојање коронавируса, а туристичке компаније, авиопревозници и хотели спроводе све мере како се туристи не би заразили и како би били безбедни, каже он.

„Људи су свакако почели да путују и размишљају о путовањима, а додатно увођење здравственог пасоша, где би се налазила потврда о вакцинацији, мислим да би оснажила и вратила људима веру и наду да могу безбедно да путују. То би позитивно утицало на путовања и на опоравак индустрије туризма“, сматра Милосављевић.

За њега, који ради у агенцији која туристе води на дестинације где је у већини случајева здравствени пасош већ потребан, увођење здравственог пасоша као потврда да је неко имун на Ковид-19 најједноставнији је начин да се превазиђе садашњи планетарни проблем.

Предлог за увођење здравствених пасоша у неким државама претворено је у политичко питање које је усталасало политичку сцену. Тако је у Француској, где се, према нацрту новог закона, предвиђа увођење здравствених пасоша за све грађане.

Овај нацрт предлаже да се онима који не могу да докажу да су негативни на вирус корона, или који се нису вакцинисали, „забране одређене активности и приступ градском превозу или другим локацијама“. Десничарска опозиција предвођена лидерком Националног окупљања Марин Ле Пен, нацрт новог закона назива „здравственом диктатуром“.

За разлику од Француске, где је увођење здравствених пасоша праћено најекстремнијим мерама, кинески председник Си Ђинпинг предложио је пре око месец дана на састанку лидера Г20 увођење глобалних здравствених Кју-Ар кодова. Према његовом мишљењу, то ће обновити међународну трговину и путовања. На увођењу здравствених пасоша увелико се ради и у Великој Британији још од маја – британске власти су увођење електронских здравствених пасоша почеле да раде у сарадњи са приватним технолошким сектором.

[table id=1 /]

Никола Јоксимовић / Спутњик