Ко не сме да прими вакцину против ковида 19

Иако је глобално и даље на сцени надметање фармацеутских компанија по питању ефикасности њихових вакцина против корона вируса, која се код свих показала већом од 90 посто, и даље је питање безбедности оно што јавност највише забрињава. За сада, забрана имунизације постоји само за децу, а остало је на препорукама.

Србија је међу првима у Европи почела са вакцинацијом против корона вируса, иако скромним количинама од 4.870 доза Фајзерове вакцине, али се најављује испорука 16.000 доза овог произвођача у јануару, као и да би заједно са другим вакцинама у првом месецу следеће године требало да добијемо укупно милион доза вакцина.

Ко не сме да прими вакцину против короне

Према плану вакцинације који је усвојио Национални координациони тим за имунизацију против ковида 19, са првим испорукама вакцинишу се корисници старачких домова старији од 70 година, а у другој транши вршиће се имунизација здравствених радника у ковид систему, а потом и осталог медицинског особља.

Вакцинација је добровољна и бесплатна за све грађане, а вирусолог Тања Јовановић указује да према подацима Светске здравствене организације постоје правила која се односе на све вакцине против ковида, а то је да мора да се испоштује старост популације која сме да прими вакцину, а то су старији од 16, односно 18 година.

„Ако пацијент има инфекцију која је праћена високом температуром, у том периоду када има температуру не сме да прими вакцину. Конкретно за Фајзерову, ако је особа склона пренаглашеним имунолошким реакцијама у смислу алергијских, такође не би требало да прими вакцину. Пацијенти који имају хроничне болести и у овом периоду су на терапији, као што је на пример хемиотерапија или радиотерапија, такви пацијенти у периодима активне примене терапије такође не би требало да приме вацину. Што се тиче других угрожених група као што су пацијенти са дијабетесом, имунокомпромитовани пацијенти, гојазне особе, оне с обзиром да представљају врло ризичну групу за тешке форме ковида 19, управо треба да приме вакцину“, објашњава Јовановићева.

Она тврди да је свака вакцина која је регистрована истовремено и безбедна, без обзира на дизајн који је коришћен за вакцинацију.

Две групе вакцина против короне

Говорећи о врстама вакцина против корона вируса, Јовановићева наводи да постоје две групе вакцина. Прва је једноћелијска, која садржи комплетну вирусну честицу, а која је умртвљена одговарајућим хемијским процедурама тако да не може да изазове болест, али може да стимулише имунски одговор.

„Друга група вакцина, то су субјединичне вакцине, вакцине које садрже само делове, односно фрагменте саме вирусне честице. Оне које су нама доступне су управо из те групе субјединичних вакцина, као што су генске вакцине, али под знацима навода генске зато што неке од њих не садрже стварно гене него само информацију која се преноси са конкретног гена, као што је Фајзерова вакцина. Ова вакцина садржи само информацију коју предаје ћелији о томе који протеин треба да синтетише, који протеин треба да прикаже нашем имунском систему да би се активирао специфичан одговор и на тај начин развила отпорност према инфекцији са вирусом који циркулише у природи“, објашњава наша саговорница додајући да је таква и вакцина компаније Модерна.

Руска вакцина ефикаснија од оксфордске

Спутњик Ве вакцина спада у групу рекомбинантних вирусних вакцина, што по речима Јовановићеве значи да се у генетички материјал неког авирулентног вируса додаје ген, односно појединачни гени, а у овом случају се ради о једном гену, за исти протеин за који Фајзерова вакцина носи информацију:

„Носач овог гена у Спутњик Ве вакцини је аденовирусни геном, и то два типа, аденовирус 5 и аденовирус 26. Они се налазе у репликативној форми, што значи да се овај вирус из вакцине активно размножава у ћелијама, продукују се протеини на тај уметнути ген корона вируса, и она активно стимулише наш имунски одговор. Такође, имамо и Астра- зенека вакцину, односно оксфордску вакцину која је направљена по истим принципима као и Спутњик Ве, једино што се носач разликује, па овде немамо аденовирус хуманог типа, већ аденовирус шимпанзе“.

Руска вакцина је, апострофира наша саговорница, показала много већу ефикасност него што је то ефикасност оксфордске вакцине, и подсећа на израду клиничке студије која би требало да покаже како би комбиновањем различитих доза Астра- зенеке и Спутњик Ве вакцине дошло до бољег и ефикаснијег имунског одговора.

Ефикасност свих вакцина је по мишљењу наше саговорнице јако добра, с тим што постоје разлике у њиховом утицају, па су тако рекомбинантне вакцине у које спадају Спутњик Ве и оксфордска вакцина дизајниране тако да могу да активирају и продукцију антитела и имунитет који је посредован ћелијама, док инаптивисане вакцине, односно оне које садрже мртав комплетан вирус, у које спада Фајзерова и Модернина вакцина, пре свега стимулишу продукцију антитела која су неутралишућа и која могу да неутралишу вирус на улазном месту.

Поред тога што је током примене Фајзерова вакцина довела до алергијских реакција, за сада је још само потврђено да вакцина компаније Модерна изазива специфичне нежељене реакције код људи који имају козметичке филере за затезање лица или повећавање усана.

Спутњик Ве вакцина до сада није показала нежељене ефекте.

[table id=1 /]

Бојана Стојадиновић / Спутњик