Геополитичари саставили вероватну мапу Европе до 2035. године – или како ће се мењати државне границе

Појави хаоса у Европи допринеће економске недаће (изазване различитим невољама), проблем пијаће воде и енергије. То ће довести и до пресељавања становништва, а 2025-2027. године престаће да постоји Европски унија. Ово ће додатно покренути становништво на пресељење, те ће око 10 одсто западноевропског становништва кренути пут Балкана и Турске (углавном муслимани). Оваква ситуација ослабиће централне власти и подстаћи сепаратизам малих, економски и политички угњетених нација.

Данас знамо да је политичка мапа држава света подложна променама као што је томе изложен и економски успех држава, демографско стање појединих народа или еколошка ситуација. Такође, политичка мапа Европске уније данас се чини непроменљивом, као што се чинило да је Римска империја вечна, СФРЈ или Совјетски савез. Ипак, политичке границе у свету су постале упитне и нису одражавале стварно стање на терену. На пример, Сомалија као држава постоји само у документима Уједињених нација и међународним политичким мапама. У суштини на њеној територији се налази десетак псеудо држава.

Европски континент када су у питању промене граница, дакле, није изузетак, иако је имао велики економски и цивилизацијски развој. На ово, поред осталих указују и водећи геополитичари света (Тофлер, Бжезински, Хантингтон, Дугин). Данас већ постоје бројни индикатори да ће се политичке границе у Европи мењати и то кардинално.

Западна Европа

Промене граница садашњих држава ће почети са Британских острва, које ће, иницирати велике промене граница диљем континента. Уважавајући чињеницу да су шкотски националисти на власти у Единбургу, могућност одвајања Шкотске од Британије је огромна. Са одвајањем Шкотске, само име државе „Велика Британија“ губи смисао. Осамостаљењем Шкотске, сепаратизам у Алстеру ће се појачати, што може резултирати уједињењм Ирске (или улазак Алстера у састав Ирске на федеративном принципу). При томе, Велс ће остати уз Лондон (уважавајући етничку и менталну блискост са „континенталном“ Енглеском).

Значајне промене претрпеће Пиринејско полуострво. Растућа економска криза (незапосленост у Шпанији је тренутно највећа у Европској унији) довешће до активизације дезинтеграционих процеса, пре свега код Баска и Каталонаца. Ова два етноса имају најмање веза са Шпанцима, те ће се појавити најмање две нове државе – Баскија и Каталонија. Остале регионе Мадрид ће вероватно задржати у својој орбити, али ће држава прећи на федерално, може бити и на конфедерално уређење.

Још веће промене граница доживеће Француска. Ова држава ће претрпети велике промене (културне и социјално-политичке), што ће довести до слабљења централне власти. У суштини, већ сада је јасно да Французи нису могли да асимилују досељенике из Африке и Блиског истока (из некадашњих колонија). Уз садашње демографске процесе бело становништво Француске, приближно 2035. године, биће принуђено да живи у резерватима. Зато ће једно од вероватних решења етничких проблема бити „ампутација“ дела сопствене територије на којем живи највише таквог становништва (затим депортација обојеног становништва из других делова Француске на ту територију). Тренутно то је територија око Марсеља и део јужне Бургундије, зато је вероватно да ће се овде појавити арапска исламска држава. Уз то, ако се догоди слабљење централних власти, што је извесно, могу се створити услови да се део Аквитаније одвоји и уједини са Баскијом, а становништво Лотарингије (са центром у Страсбуру) уђе, као федеративна јединица, у састав Немачке. У том случају, потпуно је вероватно да ће независност добити и Корзиканци – иначе, стара сепаратистичка главобоља Француза.

Бенелукс има јасну ситуацију. Фламанци и Валонци ће се раздвојити, а упитно је само коме ће припасти главни град – Брисел, који је фламански по становништву, али се налази на територији Валонаца. У сваком случају разлаз ће бити миран, а Фламанци ће, потом, ући у савез (минимално економски) са Холандијом.

Централна Европа

Постоји доста аргумената који указују на то да ће се распасти Италија (граница ће ићи по јужном делу Тоскане и Емили-Романије). Иницијатор распада Италије биће Северна Италија, која ће ући у савез (федерацију) са Аустријом и Немачком или Швајцарском. Сардинија и Сицилија ће, такође, прогласити независност. Међутим, распад Италије ће бити више формални, јер ће се сачувати економске везе.

Највеће промене ће доживети Балкан. Залагањем исламског фактора (посебно из Француске) појавиће се лоби за ликвидацију Босне и Херцеговине. Уколико Београд и Загреб нађу заједнички језик, територија БиХ ће се поделити између Хрватске и Србије. Да се задовољи Турска (због нестанка БиХ) дозволиће се уједињење Албаније и Космета и дела Македоније (где Албанци већ чине већину, а у структури целе државе има их 30 одсто). Значајне територије добиће Мађарска, јер ће повратити део румунске Трансилваније, а такође и Северни Банат (Србија). Тешка судбина чека и Пољску. Ова држава ће изгубити територије где живе Немци (Померанију и Шлезију), а ако се договоре Москва и Берлин и североисточни део (у том случају Русија може Немцима уступити Каљинград). Део Пољске ће се припојити Подкарпатском и Лубинском војводству. На тај начин биће урушено идеолошко јединство Лавова (који ће вероватно до 2035. године постати главни град Галиције) и Варшаве. Од Украјине независност могу изборити Русини, а да би се задовоЉили Румуни, њима ће припасти Черновицка област.

Источна Европа

Скандинавија, сагласно прогнозама аналитичара сајта „voprosik.net“, неће доживети промене граница или стварање нових држава. Међутим, промене ће доживети Прибалтик. Слабљењем европског јединства и јачањем Немачке, део територије са руским становништвом (област Нарви у Естонији, Источна Летонија са центром у Даугавпилсу) наћи ће се у саставу Русије. Од губитка територије спашће се само Литванија, али ће изгубити заједничку границу са Русијом. Белорусија ће нестати, јер ће се у потпуности интегрисати у Русију. Велике промене доживеће Украјина и Крим. Политичко јединство Лавова и Кијева биће уништено и држава ће се вратити на границе из средине XVII века. Због губитка Трансилваније Румунија ће бити обештећена добијањем Молдавије (без Придњестровља, које ће ући у састав Русије), али и јужним делом Одеске области. Велике промене доживеће и Кавказ. Наиме, Русија, уколико не измени политику, може остати без Дагестана, Чеченије и Ингушетије. У Закавказују Абхазија ће ући у састав Русије, док ће Јужна Осетија бити враћена (као компензација због губтика Абхазије) Грузији. Да би се решио проблем Нагорно Карабаха, тј. припоио Јерменији (потребна је граница Русије и Јерменије) биће потребно поделити Грузију на Западну и Источну (одвајајући најмање Кахе-тију од Тбилсија). Међутим, да би то прихватила Турска потребно ју је намирити у Сирији и у Бугарској (која има турску националну мањину).

НАПОМЕНА: Цртање границе у Европи до 2035. године, углавном је завршено 2012. године.

[table id=1 /]

Зоран Милошевић / Геополитика