Борба за веру: Песма „Јерусалим“, серија “Месија” и филм “Зараза” као предиктивно програмирање

2

Отпевана на зулу језику, а плеше се и пева у целом свету, песма „Јерусалим“ (овде: и овде:) има, на први поглед, религиозан садржај – тешко нам је, у доба короне, да живимо овде, па нам само Јерусалим може помоћи да се избавимо. Хоћемо у Јерусалим, а тамо нас чека здравље, срећа, итд.(овде:).

Наравно, све то личи на класичне протестантске црначке песме, такозвани „госпел“, али има нешто што се разликује: не помиње се протестантима драг појам Небеског Јерусалима из Апокалипсе, него је реч о земаљском Јерусалиму, као граду спасења. Православним хришћанима све почиње да звучи сумњиво, нарочито кад виде популарност ове песме, уз коју плешу и фратри и лекари широм света, исказујући неку смутљиву месијанску наду. А онда, ко зна знање, сети се: то је песма тзв. „хришћанског ционизма“.

„Хришћански ционисти“ су протестантски фундаменталисти који припадају тзв. покрету „диспензационалиста“ (од латинског „диспенсатио“, што значи „Божија промисао“). По њиховом учењу, Божија промисао је двострука – за хришћане и за следбенике јудаизма. Године 1980. објављена је декларација Међународног хришћанског ционистичког посланства у Израелу, у којој пише: „Хришћански ционизам је теолошка позиција која будућност Изабраног народа види у земљи његових праотаца. Хришћански ционизам се држи буквалног тумачења Библије и одбацује доктрину замене (Старог завета Новим), која је одиграла централну улогу у вишевековном прогону Јевреја и дала основу за Холокауст.“ Хришћански Месија, кажу фундаменталисти, рођен је у јеврејском народу, који је због тога постао „царска породица“ и заслужује сваку, а нарочито политичку, помоћ. Амерички неоконзервативци, међу којима је приличан број Јевреја, одушевљено су (зарад својих геополитичких интереса) решили да подрже овај покрет. За време протестантског фундаменталисте Џорџа Буша Млађег донет је, 16. октобра 2004, Закон о праћењу глобалног антисемитизма, по коме је антисемитизам свака тврдња да „јеврејска заједница контролише владу, медије, међународни бизнис и свет финансија“; свако „снажно антиизраелско осећање“; „оштра критика“ израелских лидера; критика јеврејских религијских књига; критиковање Владе и Конгреса САД да су под снажним утицајем израелског лобија; критиковање јеврејских кругова због ширења глобализма; порицање да је шест милиона Јевреја страдало у холокаусту; називање Израела „расистичком“ државом; тврдња да су бољшевичку револуцију изазвали Јевреји; тврдња да су јеврејски свештеници с Римљанима разапели Христа…“

Прочитајте још:  Миланко Шеклер: „Мулти-левел“ систем добијања избора у Србији – нова, „напредна“ верзија




ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Ова песма је саставни део тзв. „предиктивног програмирања“, о коме знамо толико тога (сетимо се само отварања Олимпијаде у Лондону 2012, када је, између осталог, најављена и пландемија наводног вируса, која се збива пред нашим очима).

Део тог прогамирања била је, уочи избијања пландемије у 2020. години, Нетфликсова серија „Месија“, чија је само прва сезона пуштена, а затим је прекинута. Кажу – љутили се муслимани. (овде:). Али, суштина није била у љутњи муслимана, него у чињеници да је најављена појава лажног месије у нашим данима, који је, тобож, нови Христос на земљи, а у ствари је антихрист.

Он проповеда љубав у свим религијама, он најављује Њу Ејџ – Ново доба, и суштина његове појаве је управо у Јерусалиму, на Храмовној гори. Све вере га воле. Серија је прекинута из скривених разлога: показује како ће изгледати појава лажног месије, који свет треба да избави човечанство од зараза и пошасти, али не приказује крај лажног месијанства, него најављује његов скори почетак. „Навлакуша“, што кажу омладинци.

Случај „предиктивног програмирања“ је и филм Стивена Содерберга, „Зараза“, снимљен 2011. године. О њему пише Владислав Панов: “Снимљен пре скоро десет година и пригодно назван „Зараза“, дело америчког оскаровца Стивена Содерберга, једног од најеминентнијих стваралаца у холивудској филмској индустрији последњих деценија и моћног продуцента. Поменути филм делује као да га је Содерберг снимио после времепловске посете нашем садашњем тренутку или да је створен као последица предвиђања видовњака. Додуше, имао је једног уз себе. Сарадника и саветника. Зналца, професионалца, а показало се и прилично далековидог.

Прочитајте још:  Фајзер очекује приход од 32 милијарде долара од продаје вакцина




Пошто се прича филма бави пројекцијом у то време фантастичне идеје о светској зарази смртоносним вирусом, Содерберг је за стручног саветника ангажовао доктора Ијана Липкина, професора епидемиологије са Универзитета Колумбија. Како је човек до танчина све погодио! Толико да „Зараза“ из наше перспективе делује као документарни филм који нам се одвија пред очима. До најситнијих детаља овај филм, чиста фикција али подржана промишљањем, научним сазнањима и медицинским познавањем и обавештеношћу, чини да је паралела са оним што се сада дешава нашем свету и оним што је Содерберг приказао у свом филму напросто запањујућа. Мада, како рекосмо, научно подржана у (ипак) размишљању „шта би било кад би било“, „Зараза“ дотиче наш свет на посебно снажан и потресан начин.

У зарази из филмске приче после четири месеца је умрло 27 милиона људи широм света, а цивилизација се расула девастирана у слому свих институција и људскости која је у борби за голи живот нестала код већине незаражених или још незаражених. Ово последње нас по сценарију филма тек чека јер наш је вирус далеко спорији од филмског и, тренутно, мање смртоносан. Содербергов се брже преносио и убијао је ревносније јер је изазивао запаљење мозга. Али ту је једина разлика. Поштујући најпре наслов, „Зараза“ се бавила начином уласка опаког вируса у људску популацију и његовим муњевитим разношењем на све стране света. Потом смо посматрали реакције власти и последице тих реакција, односно пропуста и грешака услед немоћи и панике. У оба случаја, баш заправо у њима, нема поучнијег штива за нас данас од овог дела иако је тренутно на интернету у оптицају мноштво документарних и тзв. едукативних филмова који се баве пандемским заразама и начинима за њихово спречавање. Содерберг је, наиме, оставши у прожимању фантастике и науке, успео да сними узбудљиви трилер у коме је главни негативац невидљиви вирус, а главна акција филма се састоји у јурњави за њим, односно ходању по његовим смртоносним траговима. Врло је реалистично објашњено како се зараза овог типа (као и наша!) лако преноси и шта је неопходно предузети да би се евентуално избегла контаминација вирусом. Као да гледате неки школски видео на Јутјубу! Од првих заражених до 27 милиона умрлих и на стотине милиона оболелих и инфицираних праћене су крваве стопе вируса и како је он „скакао“ с одређене жртве на нове, у геометријској прогресији успут се и мењајући, мутирајући, па је постајао још опаснији!“(овде:)

Прочитајте још:  СВЕТ СЕ НЕМИНОВНО КРЕЋЕ КА НОВОЈ ЕРИ: „И ЦРВЕНО МОРЕ ЋЕ ПОСТАТИ КРВАВО“

Само треба рећи да у Содерберговом филму све почиње у Кини од зараженог слепог миша који зарази свињу, а реш печено прасенце зарази Американку. Баш као у „предвиђањима“ глобалних сатаниста Рокфелера. И на крају се појављује свеспасоносна вакцина!!! Гле, чуда!!!

Читаоци, будите опрезни! Време је лажи и смутње. Не наседајте на лажне зулу песме, „месијанске“ серије на Нетфликсу, филмове попут Содербергових. Просто –

ЧУВАЈТЕ СЕ ДА ВАС КО НЕ ПРЕВАРИ (Мт. 24,4-5)

[table id=1 /]



Борба за веру

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

2 утиска на “Борба за веру: Песма „Јерусалим“, серија “Месија” и филм “Зараза” као предиктивно програмирање

  1. Dodje neki Sinisa Mali, ili Ivan Klajn ili Džon Bajford na posao, pa donese kameru i “ajde da obradujemo Dacu, stavićemo na Tubišku, biće fensi, ko neće taj je vo”. I nakupi par BLM tikvi, i eto ti snimka. I “ceo svet igra”

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *