Темплари подмукло ударили на Светог Саву и српску децу Косовског Поморавља

Под плаштом православља, расписана су два конкурса за децу, односно ученике свих основних и средњих школа на којима могу да учествују ученици од 1. разреда основних, до 4. разреда средњих школа Косовског Поморавља.

Паралелно су расписаникњижевни и литерарни конкурс и одређени услови за опрему и обележавање радова за слање. Радове ће прегледати и иазбрати победнике „стручна комисија“ док ће „награде“ (није наведено које су) бити додељене на дан Светог Саве, 27. јануара.

Врло лукаво и препредено, Темплари увлаче децу у окриље своје организације а која је без сваке сумње – секта.

Ко су Темплари?
Иако се представљају као хришћани, они су темељ сујеверја и стара школа окултизма и разврата. Од њих потиче веровање да је петак 13. баксузан дан јер је баш тог дана 1307. године похапшен велики број Темплара на челу са Жаком де Молеом – последњим великим мајстором витезова Темплара.

Током мучења, коме су лажни хишћани западне Европе били веома склони, витезови Темплара су признавали и сами описивали како су кроз јеретичке обреде негирали постојање и суштинску природу Господа Христа, Пресвете Богородице. Они су такође описивали како су давали „пољубац срама“ у уста (мужеложнички) новим члановима током пријема у њихове редове као и пољубац какав одређена сатанистичка друштва, то јест нови чланови, дају како би исказали своју покорност и били примљени.

Темплари и Србија у средњем веку

Њиховог зла није поштеђена ни Србија средњег века. Под изговором да желе да ослободе Свету земљу од муслимана, многи витезови и војске из западне Европе похрлиле су у Палестину међутим, то је било само оправдање за свеопшту пљачку Палестине, Јерусалима, Византијске империје, Константинопоља и Свете Горе. Тамо су многи манастири опљачкани, опустошени, чак и монаси убијани (св. Зографски мученици). У одбрану светиња од пљачке и злочина темплара, устао је српски Краљ Милутин и после трогодишњег рата протерао их је са Свете Горе. У том рату се посебно истакао игуман Хиландара Данило, касније Архиепископ Србски.

У Крсташким ратовима, темплари су у име папе, отели велики број моштију и других светиња, као и огромну количину блага, све тo однели у Западну Европу и више никада нису вратили.

Темплари и Србија данас

Темплари су се у Србију вратили 2000. године, када је држава већ била раслабљена и када су је подривали са свих страна, а после 5. октобра баш те године, и коначно сломљена делањем нмногобројних плаћеника и издајника. Организације и медији који су учествовали у разарању Србије тог доба били су редом на Сорошем списку за финансирање а и Вада САД је уложила знатна средства. Управо њихову идеологију, али и трку за новцем, подржавају и Темплари. Треба додати да Масони тврде да су заправо само наставак реда витезова Темплара а и баштине њихова звања и обреде.

Темплари данас организују поједине културне па чак и догађаје са привидно верском тематиком али ипак представљају мешавину милитаристичке скупине, окултистичке секте, а пожељно је да чланови подржавају и промовишу хомосексуализам као и похоту, пожуду, разврат и изводе нехришћанске (сатанистичке) церемоније на њиховим баханалијама и журкама због чега су оне увек затворене за јавност. Њихово основно учење заправо представља исмевање и негирање православних, уопште хришћанског учења и веровања која су често изложена подсмеху и порузи.

Уосталом, они то и не крију. На својим састанцима и наступима у јавности веома често се залажу за екуменизам а за који Свети Јустин Ћелијски каже да представља свејерес – јерес над јересима јер све јереси, секте и лажне религије као равноправне сабира у једну. Темплари користе сваку прилику да о истакну:

„Световна смо хришћанска екуменска организација, једнако поштујемо све хришћане и јавно заговарамо потребу зближавања свих хришћана. Део смо највећег витешког реда, чији корени сежу до 1118. године и Јерусалима, дакле са историјом и традицијом дугом 900 година“ – рекао је Први човек Организације Сувереног реда витезова темплара Србије (ОСМТЈ) велики приор Слободан Трапарић 05. јануара 2019. године и додао – „Прикључују нам се пре свега људи опредељени вери, јер смо екуменска организација хришћана, православних, католика и протестаната, од радника до доктора, професора до политичара“ а пренео портал „Град Суботица“.

Слободан Трапарић

Они чак отворено истичу да су екуменска организацијаи то им пише и на сајту где представљају своју историју и себе посетиоцима.

Наравно, они за себе кажу да нису секта али с обзиром на то какав „углед“ уживају секте, ни једна то за себе неће да каже јер осим што би остала без нових чланова, она би себе изложила и ризику од реакције јавности а тиме угрозила и сопствено постајање. Они такође за себе кажу да нису тајно друштво али ни једна њихова церемонија ни скуп нису отворени за јавност и строго се контролише ко ће да им присуствује.

Шта Темплари заиста желе?

И без свега овога, само њихово име нам открива сав ужас и укупну пропаст који ова организација промовише! Њихово пуно име, на српском језику, гласи: Организације Сувереног реда витезова темплара Србије, која је огранак и директно подређена водећем Врховном Реду Витезова Јерусалимског Храма. О себи, свом називу и значењу сами Темплари ће рећи само похвалне ствари. А шта још ту има да се дода? Оно основно.

Свети храм је назив за неколико грађевина смјештених на Храмовој Гори где је први храм саградио краљ Соломон. Касније је тај храм порушен па је на том месту саграђен још један који је такође срушен да би се на њему нашла џамија која ту и данас стоји.

Најважније од свега јесте да је према Јеврејском веровању и званичном учењу, ту предвиђена изградња Трећег храма, то јест обнова Соломоновог храма до чега доћи заједно са доласком „Месије“. Заправо „месија“ кога Јевреји очекују, према православном учењу и Новом Завету јесте – Антихрист.

Конкурс стигао на подмукао начин

Темплари су одувек радили лукаво како би њихове идеје имале што бољу“прођу“. Тако и овај пут. Конкурс су насловили „Путевима духовног витеза Светог Саве“. Имајући у виду да Темплари себе пре свега сматрају и називају витезовима, лако се долази до закључка да су и овај пут хтели да „припишу свом покрету“ најзначајнији лик православља у Срба, Светог Саву по коме се православни Срби и називају „светосавцима“. Светосавље је један од најболнијих трнова у оку свих српских непријатеља јер је век било ибрана и извор снаге коју су Срби црпели како би васкрсавали из ситуација које су многи сматрали коначним ударцем. Лик идело Свеог Саве ненадмашно је, и два су разлога зашто га Темплари желе „за себе“. Прво, да на тај начин покажу да су они то око чега се најбољи окупљају, а друго да би „показали“ како и изнад најузвишенијег у српском роду, постоји нешто више – они као кровна организација! Када узмемо у обзир чињеницу да су Темлари бесомуно пљачкали православне светиње, па и Србију, и убијали монахе, онда видимо колико Темпларима ништа није мрско.

И не само да није, него се баш ничега не либе да оставре своје намере. Тако је конкурс стигао непутем њихових представника, јер одлично знају да би одазив био јако мали, већ преко представника српских привремених органа власти, „привремени“ су постали одлуком издајничког државног врха из Београда па и не треба да чуди њихова спремност на сарадњу са Темпларима јер су понизни пред свима који имају било какав ауторитет док се над преосталим српским народом свакодневно иживљавају.

Они су ту информацију проследили предавачима веронауке како би деца помислила да се ради о нечему што је искрено посвећено православљу и Светом Сави јер су то добили од оних који их наводно приближавају вери и Богу! То је још једна грозна чињеница да није познао како је било ко од вероучитеља одбио да проследи овај позив на конкурс једне секте и то јеретичке (екуменистичке) и чак са јасним призвуком сатанизма! Наравно да вероучитељи све то знају али они су одраз још једне српске трагедије – издаје и слабости у представника Цркве настале услед пада у јерес екуменизма и новотарија. Слаби су и кукавице они који су позвани од Бога да се нађу на бранику православља! И наравно да је за то знао и Теодосије, узурпатор трона Епархије рашко – призренске јер без њеа се таква ставр не би могла ширити од вероучитеља који му полажу рачуне и за најмању ситницу! Али авај… Теодосије је и сам у контактима са опскурним и сумњивим особама а Срби Косовског Поморавља одлично знају какве им је свештенике доделио! Јад и туга, на све личе само на оно за шта желе да их сматрамо.

Последњи бедем одбранеПостоји ли одбрана од овакве пошасти за чију корист су сви спремни да раде? Наравно да постоји. Бог своје верне и мале неће никада напустити па тако и сада. Ту су добри људи па и ако не довољно утицајни да то спрече, ипак мудри и храбри да вест прошире, објаве и објасне проблем. Такође, ту су КМ новине спремне да то обелодане акодругимедији неће или погрешно то чине. Поред тога, она деца која су већ одрасла да могу да препознају овакво зло од добра, она сама могу да одбију да учествују у томе. Она која нису, имају своје родитеље и пријатеље који ће им сугерисати и објасити да се позив и учешће на таквом конкурсу – мора одбити! Ако је ко и послао рад, он може на исти начин да тражи да се његов рад не узима у разматрање! А то ће Светом Сави бити најдраже – да његова српчад не учествује у јеретичким и сатанистичким догађајима већ да и данас има свест о својој вери, вољу да је поштује и снагу да је одбрани!
Зато преносимо део светосавске посланице из 2016. године блаженопочившег Епископа Артемија:

„Стога, не тражимо другога вођу, ма ко то био и ма како се он звао. Следујмо и данас Светога Саву. Јер, само њиме вођени, остаћемо и опстаћемо и као православци и као светосавци, као што су то били кроз сву исторју и наши славни и свети преци. Многе невоље ових задњих година притискале су и још увек притискају наш народ у целини, посебно онај на нашем светом Косову и Метохији. Том спољашњем притиску, страдању и невољама, у задње време се придодаје и страдање за праву веру, веру коју нам је проповедао и оставио Свети Сава, коју авај, данас многи напуштају и кваре и то баш они који су позвани да је чувају и бране од разних јереси и јеретика, који за циљ имају уништење светог православља. Наша Српска Православна Црква је од Светога Саве била и остала народна црква, која свој народ никад није напуштала ни заборављала, него је увек била са њим и у добру и у злу све до дана данашњега. А данас? Куда плови брод Светосавске цркве? Сагледајмо и схватимо то на време јер сутра већ може бити касно“.

Светитељу Саво, моли Бога за нас!

Прозрео си рано у суштину ствари
Мудрошћу којом те Створитељ обдари.
Небо се не спушта на гомиле брига,
У небо се расте на трњу подвига.
На Атону, старом духовном мегдану,
Кроз подвиг си стек’о душу обасјану.
Народ те је глед’о ка’ Давида свога
Голијата како савлађује злога.
Зато ти кличемо, и јуче и данас:
Подвижниче Саво, моли Бога за нас!
Из песме „Светитељу Саво, моли Бога за нас!“
Светог Владике Николаја Велимровића

ИЗВОР: http://www.kmnovine.com

[table id=1 /]