Распад прстена: Снег у Сахари, врућина на Гренланду – шта се то дешава са климом у свету

Уместо врелине и суше у Сахари веје снег, а опала је и температура и то до минус три степена. Слична ситуација је и у Грчкој, Солун је потпуно бео. Снег смо видели и у Шпанији почетком јануара, а топло је на Гренланду. Иако ове сцене делују парадоксално и указују на промену климе у свету, разлога за бригу нема.

Почетком јануара ове године, кажу стручњаци, догодило се распадање поларног вортекса. Реч је о ваздушној струји у облику прстена која кружи изнад северног пола на висини од око 15 километара. Тај прстен „задржава“ хладан ваздух, односно спречава његово продирање на југ.

Међутим, на сваких неколико година, прстен се распадне, па хладан ваздух снажно продре ка југу, потискујући топао ка северу. То траје две до три недеље.

У Сахари снег, а на Гренланду топло

Због тога професор Физичког факултета у Београду Владимир Ђурђевић за Спутњик каже да снег у Сахари, Грчкој и Шпанији није толико неуобичајена појава као што се чини.

„У тим случајевима обично се деси да у јужним крајевима падне снег, док на неким другим локацијама које су северно буде изузетно топло, значајно топлије од просека. Тренутно је на Гренланду јако топло. Аномалије температуре су преко 10 степени у односу на очекиване. Када се деси феномен распадања поларног вортекса, обично следе неуобичајене аномалије у температури и падавинама“, објашњава Ђурђевић.

Снег је прекрио сахарски песак у Алжиру, у околини града Аин Сефра, који је познат као „врата Сахаре“. Ово је четврти пут у последње четири деценије да се пустиња забелела.

„Због климатских промена, тај ефекат нестабилности у атмосфери који се тиче хемисферске циркулације можда је мало израженији него што је био раније, па продори хладног ваздуха буду дубљи него што би иначе били, односно топао ваздух оде северније него иначе“, предочава Ђурђевић.
Снежне падавине које су погодиле Грчку пре неколико дана прострле су се од Солуна до Атике и изазвале нестанак струје у појединим местима. Почетком месеца, олуја Филомена донела је огромне падавине у Шпанију. У Мадриду је том приликом пало између 25 и 50 центиметара снега. То је била највећа снежна мећава од 1971. године.

„Почетак тога је био око 5. јануара. Око 10. је то кулминирало тако што се огромна количина хладног ваздуха спустила, а центар њене области био је изнад Шпаније и због тога је тамо пало много снега. После тог ’експлозивног‘, почетног развоја, сад се ствари полако смирују, али и даље постоје прераспоређене аномалије на појединим деловима планете“, образлаже Ђурђевић.

[table id=1 /]

Стефан Ђурић / Спутњик