Како да научите дете шта је сексуално насиље и како да му се супротстави

Шта кажу стручњаци – када је најпаметније да почнемо да причамо са децом о томе шта су прихватљиви додири? Како да научимо дете да каже не одраслима, ако му се нешто не допада? Ако већ не можемо да препознамо насилника, можемо ли да научимо дете како да се снађе у оваквим ситуацијама?

Из најбоље намере родитељи често деци говоре да, на пример, треба да загрле или пољубе онога са ким се поздрављају. Стручњаци кажу да је најбоље да дете процени са ким жели да има такву врсту контакта.

“Мислим да је важно да и родитељи знају да деци не шаљу ту врсту поруке, дете је то које треба да процени и оцени са ким жели да има телесни контакт и немојте их присиљавати да нарочито непознатим људима седају у крила, да дозвољавају да их непознати додирују”, каже проф. др Јелена Радосављев Кирћански, психолог Института за ментално здравље.

У јавном превозу, лифту, гужви може доћи до непримерених контаката који нису случајни, јер те особе тачно знају шта раде.

“Дете треба да се помери од те особе, гласно да изговори: ‘Немојте ме додиривати, немојте ми прилазити’. Уколико одрасла особа и даље инсистира на контакту са дететом прићи било којој одраслој особи која се налази у аутобусу или возачу градског аутобуса и рећи: ‘Молим вас, ова особа ме узнемирава, угрожава’. Наравно, ако дете има телефон исте секунде зове родитеља”, наводи Радосављев Кирћански.

Дете ће лакше пријавити вршњака због насиља него одраслу особу од које му зависи оцена, успех…

“Уколико се боји да каже родитељима онда било којој одраслој особи у коју дете има поверења, комшиници, тетки, баки, течи, значи било којој одраслој особи којој дете верује. Ако дете процени да не постоји таква особа, пријатељу или пријатељици, вршњаку и онда у пару са том особом, ако се тако осећа сигурније, код школског психолога, разредног старешине”, наглашава психолог.

Када се деца поверавају, важно је да се родитељи уздрже од бурних реакција.

“Родитељ треба смирено да каже детету под један, најважније, ти ниси крив или крива за то што ти се дешава. Одрасла особа има одговорност за то што је урадила, одрасла особа је крива и нипошто то није смела да ради. Треће, ми ћемо те од тога заштитити”, поручује Радосављев Кирћански.

Анализе показују да злостављачи најчешће нису непознате чике и тете са улице, већ деци блиске особе које имају моћ и ауторитет.

[table id=1 /]

РТС