Слободан Васковић: Григорије и у Немачкој наставио са пљачком народа

1

Ко је заиста Младен Јеврић Дурић, такозвани владика Григорије, најбоље свједочи чињеница да на званичном сајту епрахије диселдорфске и њемачке нећете наћи саопштење Светог Синода СПЦ-а (11.01.2021.) у којем се истиче да су његове његовове изјаве “искључиво политичког, чак и страначког карактера, и немају додирних тачака са вјером у Христа Спаситеља или са мисијом Православне Цркве” и наглашава да се “ради о искључиво личном ставу и ангажовању појединца, и то не у својству архипастира словесног Народа Божјег него искључиво у својству грађанина”.

Та чињеница показује Григоријев став према врху СПЦ-а, прецизније његов ниподаштавајући однос спрам Светог Синода.

Уколико поменуто саопштење покушате наћи, примјера ради, на ФБ страници дортмудске парохије, чинићете то узалуд, јер је у њој парох Данило Дангубић, Григоријев послушник и саучесник у бројним недјелима, о чему ћу у наредним данима изнијети низ конкретних доказа.

2.

Наведено су ситнице спрам чињенице да је Лажни Месија Младен Јеврић Дурић, познат (вјерујем не још дуго), и као епископ диселдорфски и њемачки Григорије, након одласка у Њемачку, наставио је тамо гдје је стао док је био на челу епархије захумско-херцеговачке – да бескрупулозно пљачка вјерујући народ.



3.

Свети Синод СПЦ-а обавијештен је о криминалним финансијским трансакцијама Дурића и очекује се да у најскорије вријеме у Њемачку пошаље комисију која ће се бавити документима који свједоче о незаконитим новчаним пословима Григорија. Дио тих докумената је у мом посједу и емитоваћу их у наставцима који слиједе након овог текста.

4.

За СПЦ је врло битно да то учине, јер је тамошња епархија, по њемачком закону регистрована као удружење, а не као Црква и подлијеже строгим прописима као непрофитна организација која служи општем добру.

Уколико њемачке власти уђу у траг Григоријевим финансијским малверзацијама, прије него реагује Свети Синод, ситуација око епархије може да се искомпликује до неслућених размјера.

5.

Јеврић, који се у Београду лажно представља као борац против сваке врсте тоталитаризма, криминала и корупције, чини, једноставно речено, трансфер одговорности – све оно што је у суштини управо ОН – Григорије (брутални и бахати аутократа и клептократа) приписује другима.

6.

Чини то у чврстом договору са Милорадом Додиком који, преко њега, жели да се врати на “велика врата” у Београд, јер су она за њега постала неподношљиво мала; И сваким даном су све мања и мања. Као и за Григорија унутар СПЦ-а, одакле ће га, изван сваке разумне сумње, екскомуницирати.

7.

Управо је необећавајућа будућност додатно сјединила Додика и Јеврића у фронталном нападу на Александра Вучића, предсједника Србије.

8.

Додик Григоријем, као наводним новим политичким лидером, суштински својим „borbenim ovnom“, пријети Вучићу, не би ли га предсједник Србије поново извукао из страшних политичких проблема у којима се налази, а Григорије је пристао да буде “средство уцјене” како би на тај начин покушао да заустави процес избацивања из СПЦ-а, који јесте спор, али неумитан.



9.

Њихова игра је толико прозирна и препуна јефтиних трикова, снажно зачињених Григоријевим бљутавим лажима о његовој ширини, доброти, демократичности…, да је трагикомична, али они настављају уз снажну подршку разноразних ђиласа који су изиграли повјерење сопствених бирача неизласком на изборе, па тај дио грађана, који није задовољан начином управљања Србијом, уопште нема свој глас у Народној скупштини те државе.

10.

Ако рачунају на Григорија и Додика, прерачунали су се, допадало се то коме или не! Једино што од тог двојца, чије наводно опозиционо, суштински уцјењивачко и лицемјерно, “Лице” у Србији представља Григорије, могу очекивати је отимачина по принципу “као да им је задње”!

11.

Показује то и чињеница да Григорије, у посљедњих петнаест година Додикове страховладе, засноване на примитивизму, бахатости, клијентелизму, партократији, клептократији, бруталном прогону неистомишљеника…, мјерама које су, посљедњих дана досегле границе отвореног нацизма, никада није проговорио нити једну једину ријеч критике.

12.

Умјесто тога, све до 2018., док је био владика захумско-херцеговачки, знажно је подржавао Додикову ненародну власт за шта је био награђен милионима марака из криминалних послова. У центру тих недјела, као њихов иницијатор и реализатор био је управо Григорије, о чему сам детаљно pisao i zadokumentovao značajan дио његових криминалних радњи.



13.

Зато и јесте удаљен у Њемачку, али, осим чврсте веза са Додиком, опстале су и његове криминалне навике – пљачкање вјерујућег народа, како би себи лажни месија обезбиједио живот на високој нози и наставио бити целебритy, умишљајући да је једна од звијезда холивудских блокбастера, премда је одувијек био и остао у треш-жанру!

14.

Одмах по доласку у Њемачку, гдје је, 16.09.2018., устоличен за епископа диселдорфског и њемачког, Григорије наставља по старом, што ствара огромне проблеме Србима, православним вјерницима, који у тој земљи живе деценијама.

Чим је ступио на трон, Григорије је покренуо, широм Њемачке, бројне акције скупљања новца од вјерујућег народа, организовањем донаторских вечери по цијелој земљи, нарочито оним дијеловима гдје живи и ради велики број Срба.

15.

Моји извори из епархије диселдорфске и њемачке тврде да је Григорије на донаторским вечерима скупио близу милион евра и да је сав тај новац присвојио себи, а Црква није добила ни цента.

16.

Међутим, за Григорија је милион мало; Лажни Месија је навикао на милионе, па отима гдје стигне: Због тога свим парохијама у Њемачкој повећава ЕПАРХИЈСКИ РАЗРЕЗ, односно годишњи порез који свака епархија узима од сваке парохије које су њен саставни дио, а тим новцем располаже епископ.

17.

Тако је, примјера ради, Црквеној Општини Свети Лука у Дортмунду, епархијски разрез повећао са 15.000 на 20.000 евра, на годишњем нивоу, односно 1.667 евра на мјесечном нивоу.



18.

Црквена заједница Свети Лука Дортмунд је регистрована као удрузење градјана, јер, како сам већ навео, СПЦ у Њемацкој није призната као Црква.

Живот Црквене заједнице функционише тако што вјерујући народ уплаћује мјесецно одређени износ новца на рачун парохије, и од тих пара се исплаћује плата свештенику.

19.

Повећањем епархијског разреза, Григорије је, директно, ударио на примања српских грађана који живе и раде у Њемачкој, а, добровољно, плаћају новац на рачун парохије, како би сачували Цркву.

20.

Случај Дортмундске епархије веома је битан, јер свједочи о Григоријевом начину “владања” у којем је новац и само новац битан.

У вријеме његовог устоличења за епископа диселдорфског и њемачког, на рачунима дортмундске парохије било је сто хиљада евра, сви рачуни су били плаћени и није било ни цента дуга.

21.

Григорије је од тадашњег пароха Б. Ч. “очекивао” да му “пребаци” поменутих сто хиљада евра, а када се овај оглушио о његове захтјеве, криминалац га је отјерао из парохије и на његово мјесто довео Данила Дангубића, свог дугогодишњег послушника (у наставцима детаљније), који му је новац одмах исплатио. (наставиће се)

Помозите Васељенску

Донирајте 5 €Донирајте 10 €Донирајте 20 €Донирајте 30 €Донирајте 40 €Донирајте 100 €Донирајте колико желите
Помозите рад Васељенске донацијом. Хвала!



Извор: Блог Слободана Васковића

1 Коментар

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.