Трећи светски рат је у току – Овом се нисте надали нити знате да се догађа …

Трећи светски рат је у току, а битка без милости води се између „вакцинисаних“ и „скептика“.

То је опака борба између оних који су уверени да су Биг Пхарма, Гејтс и Фаучи посвец́ени спашавању човечанства и осталих, који инсистирају на веровању у везу човека и универзума (сунце, тло, море, људски органи, вируси около, укључујуц́и Цовид-19).

Трећи светски рат, као такав, представља сурову конфронтацију између људи који су либидно одушевљени социјалном дистанцом и оних „суицидних“ ликова који су заправо носталгични према људској интеракцији, свежем ваздуху и слободи уопште, извештава Гилад Атзмон на гилад.онлине.

Ово је заправо борба између две групе: прва су они који инсистирају на појму „стварне науке“, вероватно не успевајуц́и да направе разлику између „науке“ и „технологије“.

Чини се да ови други разумеју да, док је наука покушај разумевања универзума, технологија је уметност превођења тог разумевања у профит.

Они који верују у постојање „стварних научника“ који су „међусобно сагласни“, не схватају да је такав појам сам по себи ненаучан, јер наука није ствар консензуса.

Напредак науке заправо се дефинише и одређује, попут уметности, креативношц́у и поништавањем прихвац́ених парадигми, тј. консензуса.

Они који нам говоре о „правој науци“, мора да не уочавају чињеницу да је историја научних револуција прича о неумољивом интелектуалном дисидентству.

У 3. светском рату у којем живимо не постоје ни „лево“ ни „десно“, нити постоји „исправно“ и „погрешно“, не постоје државе и границе.

Свет је буквално подељен по средини. Људи који су током читавог живота веровали да су ’левичари’ и противили се Трампу, очигледно су постали његове присталице.

То сигурно није зато што одобравају Трампов стил, или политику; окренули су се Трампу јер је пренео егзистенцијални осец́ај који су сами искусили. Иако су многи очекивали да ц́е Цовид-19 Трампа политички избрисати, чини се да му је приступ пандемији донео много нових присталица.

У Трећем светском рату у којем живимо, они који себе називају „антифашистима“ су фашисти нашег доба, али они које они обележавају као „расисте“ и „фашисте“ често су борци за универзалну слободу мисли и елементарна људска права.

Наизглед, многи од људи који се из неког разлога и даље називају „левичарима“ покупили су најпроблематичније хитлеровске идеје.

Инсистирају на томе да људе треба политички идентификовати према њиховој биологији, боји коже, полу и сексуалној склоности.

У наопаком свету, који је случајно наша реалност, радничка класа или тачније, нерадничка класа (дефинисана прилично друштвено-економским условима) нестала је са Трампом, Брегзитом, торијевцима (у Британији) и Жутим прслуцима (у Француској и другим западноевропским земљама).

У погледу социо-економске политичке идентификације, левица и десница су се заменили. То није била политичка транзиција; то је заправо био метафизички и егзистенцијални помак.

Kако ствари стоје, напредњаци / левичари / либерали повезани су са великом технологијом, главним медијима и Вол Стритом, док је десница прерасла у популистички покрет на ивици револуционарних мисли.

Чини се да су ова два табора – вакцинисаних и скептика сумњичава једни према другима и из очигледних разлога верују да један другом егзистенцијално угрожавају.

У претходним великим ратовима људи су се борили око територија, преко граница држава, око идеологије, често су се људи борили и за слободу.

У овом тренутку није заиста јасно како мир може да превлада и како се овај Трећи светски рат може складно завршити.

Не можемо ни да замислимо до чега пораз, или предаја могу довести, али свакако не делује добро.

[table id=1 /]

Wебтрибуне.рс