НЕМАЊА И САВА ТЕМЕЉ И КРОВ СРБА: Велики жупан и његов син монах заједничким радом направили судбински преокрет у нашој историји

СТЕФАН Немања је направио судбински преокрет у историји Србије и од полуплеменских државица створио државу са снажно установљеним идентитетом, идеологијом и политиком.

– Немањина држава је темељ идеја српске државности и основа укупних националних идеала, дубоко усађених у колективни идентитет српског народа – каже историчар проф. др Влада Станковић.

– Он је промишљеним потезима увео Србију у цивилизовани свет, православну васељену.

Његов пресудни корак је одлука да дође код рашког епископа, тада, наравно, Ромеја, да се крсти као православац. Знао је да ће се тако приближити тада најмоћнијем човеку света, Христовом намеснику, византијском цару Манојлу Комнину.

Цар је заиста обратио пажњу на Немању и даровао му жупе у трајно власништво, уз право да у њима гради задужбине, што су биле неуобичајене привилегије и признање извесне самосталности. Српски велики жупан је наставио да ратује против Византинаца, али ратне победе нису биле пресудне за признање државе, указује историчар. Када је изнервирани цар Манојло лично повео поход против Немање, овај је направио други пресудни корак.

– Уместо да жртвује народ у рату, пред цара је изашао сам, са омчом око врата и голом оштрицом мача у руци – каже др Станковић.

– То није понижавајућа предаја, већ симболички гест којим је Немања поручио да неће да ратује с Христовим намесником већ да жели Србију као део божанског поретка на земљи. И тако је победио! Манојло га води на тријумф у Цариград, као пораженог, а указује му владарске почасти. Србија је тиме примљена у православну васељену и започела је нову историју.

БОЖАНСКИ ПОРЕДАК

ЈЕДИНИМ истинским царством у Немањино време сматрана је православна Византија, хришћански Рим.

– Православна васељена је била слика Божје државе на земљи, а њен цар – Христов намесник. Немања је укључивањем у тај поредак створио самосталну и признату државу – каже др Влада Станковић.

Немањин следећи корак било је утемељење државе и народа у Царству небеском, заједно са наследником-визионаром, сином Растком. Он је као монах Сава, на Светој Гори Атонској припремио терен за долазак свог оца Немање, у монаштву – Симеона. Они заједно на Атосу праве историјски преседан и подижу прву словенску независну владарску задужбину, српски манастир Хиландар.

– Обично се сматра да је Немањин крајњи циљ био изградња српске задужбине на Светој Гори, али то је био само корак ка Светој земљи – каже др Виктор Савић, научни сарадник Старословенистичког одсека Института за српски језик САНУ.

Сава захваљујући угледу и непоколебљивој привржености Србије православљу добија од византијског цара и васељенског патријарха признање самосталне Српске цркве.

Поклоничким путовањима у Палестину он заокружује државотворни подухват.

– Отварајући “пресветли пут ка Јерусалиму” где гради задужбине, Сава симболички повезује Србију и Свету земљу и омогућава да Срби постану “нови изабрани народ”, са значајним местом у хришћанској васељени – закључује историчар Александар З. Савић.

[table id=1 /]

Б. Субашић / Новости