Сале Коларевић: Велика битка за Стаљинград

Поводом државног обележавања годишњице велике Стаљинградске битке, у Русији

У сваком погледу, НАЈВЕЋА БИТКА у историји ратовања! Тринаест месеци после „Барбаросе“, нацистичка ратна машинерија ангажовала је најбројније оклопне, копнене и ваздушне армијске снаге да изврши „блиц-криг“ у продору на Исток. Многобројне снаге Вермахта поделиле су своју офанзиву у два основна правца кретања : на југ, са циљем да се заузму каспијска нафтна поља, и на исток, са циљем да се избије на Волгу и пређе иста. Отпор Црвене Армије чинио се нејаким кроз непрегледну руску степу… све до Стаљинграда.

У том тренутку град са неких 800.000 житеља, представљао је оличење наглог индустријског развоја Совјетског Савеза 1930-их. Крајем августа 1942. г. велики град на Волги тотално је разорен бесомучним бомбардовањем до тада најмасовније ангажованим снагама немачког Луфтфафеа. Читав град је данима горео од немачких запаљивих бомби, а преживело становништво се преселило у подруме. Сами направивши од града велику рушевину нацистима је тако било отежано даље напредовање кроз град. Немачком Шестом армијом, задуженом за пробој Стаљинграда, командовао је генерал Фридрих Паулус.

Ипак, нацистима још не успева да пређу широку Волгу. Премда је и Волга у том делу изузетно широка… многи су помислили да је то некакво море у сред Русије, море за које им у Берлину пред полазак нису јавили да постоји код Стаљинграда (!). Руски отпор је све жилавији упркос огромним губицима. Снажном отпору према Паулусовој Шестој армији допринела је и чувена наредба самог Стаљина: Ни корака назад!. Наизменично и од једних и од других, освајала се улица по улица, зграда по зграда, спрат по спрат… Руске трупе су већ потиснуте до саме Волге… Током октобра у поседу ЦА практично се налазила само тзв. Павловљева зграда према речном насипу. Преурањено немачко задовољство због заузетог Стаљинграда прекидано је повременим ракетирањем града из руских Катјуша са леве обале Волге. Специјално за сурове уличне борбе опремљене руске трупе почеле су ноћу да прелазе Волгу.

Уз ово, унутар разрушеног града појавио се нови облик блиског ратовања – по први пут у историји – СНАЈПЕР. Иако се снајпер, у некој примитивној форми, јављао и у неким ранијим ратовима, ово је сад нешто што се први пут виђа у светској историји ратовања. Руски снајперисти су били психолошки посебно обучени борци који су напаћеном домаћем становништву уливали непоколебиву веру у коначну Победу. Најпознатији снајпер-ратник био је чувени Јуриј са Урала, до рата познати ловац на јелене и дивље свиње. Познато је да су житељи Стаљинграда малте не обожавали Јурија, док је за нацисте представљало ноћну мору само и кад чују за његово име.

Пакао Стаљинграда се продубио доласком зиме… и глади у граду.

У међувремену, у Москви је већ увелико и до танчина разрађен стратегијски план којим се, ни мање ни више, намерава уништити Шеста армија! Главни конструктор повесно чувене операције под називом Уран био је маршал Жуков. Велика офанзива ЦА, са бројним тенковским и пешадијским дивизијама, покренута је почетком новембра и кренула је из два правца, северно и јужно од Стаљинграда, са обала Волге према Дону. У виду потковице имало је за циљ да образује широки прстен и сатера Паулусове снаге у обруч. Састављањем северног и јужног крила ЦА на Дону, где је географски најмање растојање од Волге, одређен је и будући исход ове велике Битке. Велика офанзива Вермахта из правца југозапада, којом се настојао пробити дебели обруч око стаљинградске области и доћи до заробљене Шесте армије, умало није уродио плодом. Овако, Паулусовој војсци остављено је да се избори са две страшне немани : глади и руском зимом.

У децембру, ЦА уручује Шестој немачкој армији позив на предају. Изнурена немачка војска у све мањој мери добија из ваздуха помоћ у храни… јавља се и канибализам међу исцрпеним немачким војницима. Генерал Паулус тражи од Фирера из Берлина предају Шесте армије ; Хитлер категорички одбија капитулацију, наређујући да Стаљинград никако не сме пасти! Штавише, унапређује ген. Паулуса у највиши чин – у фелдмаршала. Хитлерова порука Паулусу била је сасвим јасна. С обзиром да до тада ниједан немачки фелдмаршал није жив пао у руке непријатељу, овим је показано да се од Паулуса очекује самоубиство. Међутим, командант Шесте армије наставио је борбу до краја.

Почетком јануара отпочиње страховита офанзива тенкова ЦА према граду, којом се све више стеже обруч и ломи последњи отпор од стране снага Вермахта у Стаљинграду. Црвена Армија разбија и потискује нацисте до саме Волге те уништава и последња непријатељска упоришта. Фелдмаршал, са својим официрима, врши предају ; првих дана фебруара 1943. предали су се и остали немачки официри и војници, који су били у више но очајном стању и највише личили на промрзле и изгладнеле одрпанце. За неколико дана у заробљеништво је пало између 95 и 160 хиљада немачких војника. Многи су убрзо после тога помрли од последица дуготрајног трпљења глади и зиме.

Стаљинградска битка
Панорама Стаљинградске битке; фото: Плэйкаст
Стаљинградска битка
Градска фонтана „Дечија игра“ је постала место око кога су се водиле тешке борбе
Најмасовнија и најкрвавија битка у историји, са свим својим последицама, укупно је однела близу милион и по жртава на совјетској страни (што војске што цивила) и преко милион на нацистичкој страни. Међу главним узроцима немачке војне пропасти под Стаљинградом, поред невероватно снажног руског отпора, треба налазити и у нередовном снабдевању немачких трупа, што је и сам Фирер индиректно признао у свом чувеном „дефанзивном“ говору с краја лета 1943.

године.

Узроке нередовног снабдевања Шесте армије у логистици, ипак, највише треба тражити у кључној улози Срба у Другом светском рату. Да, баш тако! Ово је одлично разјашњено у књизи америчког војног обавештајца, тј. пуковника OSS-a, Роберта Мек Дауела (Robert McDowell). Објављивање књиге је забрањено у САД , а пуковник Мек Дауел наводи како су синхронизоване оперативне акције на европском југоистоку (Југославији и Румунији највише), од стране генерала Драже Михаиловића и равногорских савезника у околним земљама, умногоме допринеле отежаној логистици ка нацистичким трупама под Стаљинградом и у знатној мери допринеле коначном резултату пресудне Битке у великом Отаџбинском рату.

Истине ради, цела тадашња уједињена Европа, уједињена под Хитлером, заратила је против Совјетског Савеза. У војном смислу, цела уједињена Европа се налазила под Стаљинградом. Укључујући и две усташке дивизије… које се нису нарочито прославиле успесима на фронту, али зато су за собом оставиле пустош и масакриране православне цивиле. Има нешто необично у томе?

Дефинитивно, кола Трећег рајха су се поломила о Стаљинград. У резултату, исход Битке је био одлучујућ за даљи ток читавог Другог светског рата. Она је одредила и резултат самога Рата у коначници.

Криптоисторијски аспекат велике битке

Великом броју детаља би се могло приписати да су имали пресудну улогу око крајњег исхода највеће Битке у историји ратовања… Јуриј Воробјовски пише, зашто је Хитлеру толико било стало да освоји Стаљинград. А прво да га немачка авијација сравни са земљом. За прагмате гледано, избијање на Волгу је било потребно због заузимања и контроле над каспијском нафтом. Међутим, нацистички врх је сматрао да се испод Стаљинграда налазе остаци престонице старог Хазарског каганата. Није Хитлер без посебних разлога дуго вршио припреме за страховито јак „блиц-криг“ на Волгу, ангажујући невиђено огромну силу. Воробјовски даље наводи, нацистички врх је веровао да би им налажење остатака древне хазарске престонице улило неопходну магијску моћ којом би успешно освојили и уништили Русију. Очито да су нацисти практиковали магију, што је већ и сваком лаику јасно. Даље, погледајмо само на етничком плану ко су били управо најближи Хитлерови сарадници – Ајхман, Мартин Борман, Ева Браун… па и сам Адолф.

У Стаљинграду се одвијала и велика битка за Православље… ма како сад ово многе згрануло. Бројне снаге ЦА на левој обали Волге, у току припреме за антологијски прелаз Волге и херојске јурише на немачка утврђења у граду, шкропљене су светом Водицом из авиона који је надлетао армијске трупе. По чијем је ово наређењу могао авион да лети изнад руских армијских снага и да их прска светом Водом, просудите сами…. Онолика, рекло би се надљудска неустрашивост руских ратника који кроз ватру и кишу куршума јуришају у одбрану Родине, може се објаснити једино поседовањем неке натприродне енергије. И слика доле, симбол је руске срчаности и неустрашивости ( Павловљева зграда се два месеца држала под опсадом током Стаљинградске битке ).

Ево шта нам још Јуриј Воробјовски износи у свом врхунском криптоисторијском опусу :

“ Ево на који начин је у Другом светском рату спасена Русија. У тренуцима када је Стаљин озбиљно размишљао о предаји Лењинграда, одржана је преписка између митрополита Ливанских гора Илије и њега. Стаљин је прихватио поступке за спас Русије које му је саопштио митрополит. ‘ Да се Лењинград не сме предати, да се свештеници морају вратити са фронтова и из тамница, и да морају почети са вршењем службе Божије, да храмови морају бити отворени, да чудотворна икона Казанске Богомајке мора бити пронета у литијама око града, и тада ни један непријатељ неће ступити на ту освештану земљу… Пред Казанском иконом треба да буде служено Богослужење у Москви, а потом и у Стаљинграду, који не сме да се преда непријатељу! Казанска икона мора да прати војску све до граница Русије…’. Писма митрополита Илије и Стаљина се и дан данас чувају у московским архивима. Стаљин је испунио све захтеве – Русија је спасена. (…) Стављајући нагласак на посебне заслуге владике Илије, Филмски журнал је забележио његов долазак у Москву, на помесни сабор, 1945.г. „

Стаљинградска битка
Дом Павлова по окончању Стаљинградске битке
Стаљинградска битка
Застава победе у ослобођеном Стаљинграду
Сваки рат је од Бога благословен ако је у питању одбрана Вере и Отаџбине.

Ауторски текст: Сале Коларевић

[table id=1 /]

————————-

Извор: Расен

Извори и литература:

Јуриј Ј. Воробјовски, Пут запада у апокалипсу, 1999.
Роберт Харболд Макдауел, Стрељање историје,
Документарни серијал Совјет сторм, Англоязычная версия проекта „Великая война“, 2011
Јорг Милер, Себастијан Денхарт, Борба за Стаљинград, ЗДФ
Википедия – Сталинградская битва
Википедия – Дом Павлова