Прича о британској уцени Србије добила епилог, али Београд је ВЕЋ НА ГУБИТKУ
Преговори Уједињеног Kраљевства и Србије о политичком споразуму којим Лондон условљава потписивање трговинског споразума са Београдом дошли су до тачке у којој је политички део скоро усаглашен да одговара обема странама, сазнаје “Блиц”.
Интензивни преговори трају од децембра, а како сазнајемо, из споразума је избачено да се ради о “асоцијацији” Србије и Британије, што је нама било неприхватљиво, па је термин “асоцијација” сада замењен термином “партнерство”. Избачени су и делови, који су такође Србији били неприхватљиви, о Међунардом механизму за ратне злочине у Хагу, као избачени или преформулисани и читави делови који су у првом нацрту, који је предложио Лондон, били скоро преписани из споразума о стабилизацији и придруживању, који је Србија давно потписала са Европском унијом.
Србија је била изненађена што је у првој везији споразума помињана сарадња са судом за ратне злочине у Југославији, који се чак више и не зове тако.
Kако сазнајемо, последњи састанак са Британцима одржан је 4. фебруара и српска страна очекује да до повољног епилога што се тиче целог политичког споразума дође веома брзо, како би потом био потписан и трговински споразум две државе.
Српско Министарство спољних послове дало је мишљење да се политички и трговински део потпишу одвојено, прво трговински, а онда и политички, али је Лондон имао други план и био веома изричан у ставу: “Можемо о трговини, али тек када завршимо преговоре о политичком делу”. Београд је тако стављен у пат позицију, и већ је на губитку јер су царине на нашу робу, у износу и до 20 одсто, почеле да важе од 1. јануара.
Поставља се питање зашто су Британци уопште инсистирали на везивању трговинског споразума са политичким. Наши саговорници наглашавају да је Британија решила да из Европске уније изађе у великом стилу, али на рачун земаља Западног Балкана, међу којима је и Србија. Одлучила је да примени меку моћ која је у руци великих сила, кажу саговорници “Блица”, и додају да Лондон жели да санира последице свог раскида са ЕУ и задржи утицај на овом делу Европе. Политички споразум који је Лондон предложио практично је био реплика Споразума о стабилизацији и придруживању који је Србија већ потписала са Европском унијом, кажу саговорници “Блица”. У њему се, у почетној верзији, тражило да Београд потпише да се “ствара асоцијација, између заједнице и њених чланова с једне стране и Србије с друге стране”. Сад је тај део преформулисан у “партнерство Уједињеног краљевства Велике Британије и Северне Ирске и Републике Србије”.
Међу необичним захтевима било је, у шта је “Блиц” увидом у документ имао прилику да се увери, обавезивање на “пуну сарадњу са Међународним кривичним судом за бившу Југославију”, као и још нешто, што суштински није спорно, али не може бити везано за трговински уговор, а то су спречавање и контрола илегалне имиграције.
Међу деловима који су под знаком питања, али из којих се наслућују двоструки аршини, јесте и онај који се односи на заједничку спољну и безбедносну политику, а сам Лондон приликом изласка из ЕУ није ни преговарао о томе.
На то указује економиста др Љубомир Маџар.
– Прво, имам утисак да је тај политички део направљен по некој инерцији, да су само из архиве узели стара документа, док још нису били процесуирани Kараџић и Младић, и пренели их у нова и дали Србији. Јасно је, термину асоцијација у уговору нема места, а грубо условљавање је непримерено и неприхватљиво и у међународним односима се то не ради. Велика Британија је најзрелија демократија и чуди ме што се одлучила на тај потез, последња је земља од које се тако нешто очекује – каже Маџар.
Он подсећа да политика и трговина често иду руку под руку и да Британија очигледно није желела тога да се одрекне.
– Заједништво трговине и политике је као ванбрачно дружење, има га али не би требало да буде упадљиво, а у овом случају Лондон га је учинио врло упадљивим – оцењује Маџар.
Да није чудо што су земље Западног Балкана овакву понуду добиле указује политички аналитичар Александар Попов. Лондон је, изласком из ЕУ, тврди он, сам себи пуцао у ногу, и сада то покушава да санира и задржи политички утицај.
– Занимљиво је да се сада залаже на вредности ЕУ, које су део ССП, а рекао је “довиђења” Бриселу. На тај начин жели да остане земља која има и политички утицај на збивања. Не жели да јој то исклизне из руку. Јер, Западни Балкан је, уз Украјину, подручје, које је, да се сликовито изразим, ни “риба ни девојка” – шаљиво каже Попов.
То значи, објашњава он, нисмо ни члан ЕУ, а јесмо кандидати, што отвара простор да се на њему преплићу утицаји Русије, Kине и Турске и отвара поље за надметање великих сила.
– Лондон би желео да ускочи у та збивања, да економски и политички уз себе веже земље и задрже присуство. Ово је предворје Европе, а није искључено и да утицајем на нас желе да саплету ЕУ – закључује Попов.
За 10 месеци 427 милиона евра
За првих десет месеци 2020. године укупна вредност спољнотрговинске размене између Србије и Велике Британије износила је 427,2 милиона евра. У овом периоду је остварен суфицит од 39,2 милиона евра. Најважнији извозни производи из Србије у Велику Британију су: пнеуматске гуме за путничке аутомобиле, сетови проводника за паљење за возила, циркулационе пумпе за грејне системе, смрзнуте малине, али и сладолед. Најважнији увозни производи у Србију из Велике Британије су лекови, аутомобили, профили од никла.
Потписали Македонија и Kосово, Црна Гора чека мишљење ЕУ
Потпис на споразум са Лондоном, онако како га је предложила Британија, до сада су ставиле само Северна Македонија и Kосово, а Србија, Црна Гора и Босна и Херцеговина нису. Црна Гора, како објашњава извор “Блица”, чека став ЕУ тим поводом.
– Брисел не може да забрани, али може да постави питање “чему то, имамо ССП, хоћете у ЕУ, нећете у Уједињено Kраљевство” – напомиње наш извор.
Спорни делови
– Ствара се асоцијација између заједнице и њених чланова с једне стране и Србије с друге стране
– Србија се обавезује на “пуну сарадњу са Међународним кривичним судом за бившу Југославију”
– Читави делови преписани из ССП-а
[table id=1 /]
Blic
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
Mene zanima hoće li se u engleskim muzejima nalaziti novi artefakti sa srpskih arheoloških nalazišta, a u našim regalima cd-ovi od british pop culture? Da, ili ne?