Џоел Б. Полак: Магазин „Тајм“ о тајној „моћној групи“ која се старала о „заштити избора“ у САД 2020.

Часопис Тајм објавио је опширан извјештај о „завјери“ између „љевичарских активиста и бизнис џинова“ на „раду из сјенке“ ради „заштите“ предсједничких избора 2020.

Њујорк тајмс о томе је писао у јануару, говорећи о „Коалицији за одбрану демократије“. Дејли бист скренуо је пажњу на то јесенас. Чланак у Тајму, међутим, најсвеобухватније извјештава о оном што се дешавало иза кулиса.

У тексту под насловом „Тајна историја дјеловања из сјенке које је спасло изборе 2020“ ауторка Моли Бол представља ту кампању као јуначко прегнуће на заштити слободних и поштених избора и одбацивању очекиваних тврдњи предсједника Трампа о изборној превари.

Описи Молове се, међутим, подударају с оним што она назива „параноичним“ погледом на настојања да се Трампу отежа пут до побједе:

„Савез између бизниса и синдиката био је само једна од компоненти свеобухватне кампање, укључујући обе главне политичке странке, на заштити избора – изузетног прегнућа из сјенке посвећеног не добијању избора, већ обезбјеђивању да они буду слободни и поштени, вјеродостојни и некорумпирани. У раздобљу дужем од годину дана, лабаво организована коалиција оперативаца прикривено је радила на подршци америчким институцијама, које су доспјеле под истовремени удар немилосрдне пандемије и ауторитарно настројеног предсједника. Иако је главнина те дјелатности била на љевици, она је била одвојена од Бајденове кампање и није била ограничена идеолошким разликама, уз кључни допринос нестраначких и конзервативних учесника.“

„Њихов рад обухватао је све аспекте избора. Организовали су да државе промијене изборне системе и законе, обезбиједивши стотине милиона долара из приватних и јавних извора. Постигли су да се на суду одбаце захтјеви за поништавање гласова усљед неправилности у бирачким списковима, регрутовали читаве војске радника за рад на бирачким мјестима и по први пут удесили да милиони људи гласају поштом. Успјешно су извршили притисак на власнике друштвених мрежа да заузму ригорозан приступ према дезинформисању и користили информационе технологије за борбу против ширења клевета преко интернета. Спровели су кампање за ширење јавне свијести широм земље које су помогле Американцима да схвате због чега би пребројавање гласова могло трајати данима или недељама, спречавајући Трампове теорије завјере и лажне тврдње да је побиједио. Послије изборног дана, надзирали су свако мјесто гдје је довођено у питање бројање гласова, обезбиједивши да Трамп не преокрене резултат. “

„Због свега тога, учесници желе да се исприча тајна историја о изборима 2020, иако она звучи параноично – да финансијски јака кабала моћних људи из разних индустрија и идеолошких профила сарађује иза кулиса с циљем утицања на начин опажања људи, мијењања правила и закона, усмјеравања извјештавања у медијима и контролисања протока информација. Они нису намјештали изборе – они су их обезбјеђивали. И мисле да би јавност требало да разумије крхкост система да би се обезбиједио опстанак демократије у Америци.“

Учеснике у овом плану Болова описује као „учеснике у кампањи за демократију“. Кампању је водио Мајк Подхорзер, близак Демократској странци, „виши савјетник предсједника АФЛ-ЦИО“, једног од најмоћнијих савеза радничких синдиката.

Болова пише:

„Из свог апартмана у предграђу Вашингтона, Подхорзер је почео рад са свог лаптопа за кухињским столом, непрестано разговарајући преко Зума с читавом мрежом људи из прогресивног универзума: радничким покретом, институционалном љевицом, скупинама отпора, прогресивним софтверашима и стратезима, представницима донатора и задужбина, организаторима из државног апарата, активистима за расну равноправност и другима.“

Кампања је покренула и законске поступке да се промијени начин гласања током пандемије ковида, што је довело до „револуције“ у гласању поштом:

„Свега четвртина бирача гласала је на уобичајени начин – лично на дан избора“, пише Болова.

[table id=1 /]

С енглеског посрбило, скратило и приредило: Стање ствари