Зашто на Сретење МОРАТЕ ДА УПАЛИТЕ СВЕЋУ: Ако желите да вам се ЖИВОТ ПРЕОKРЕНЕ НА БОЉЕ, урадите ОВО!

Сретење Господње је дан када су људи први пут срели малог Исуса Христа.

Четрдесет дана по рођењу, Богородица донесе у Јерусалимски храм свог сина да га по закону посвети Богу. У храму је угледаше старац Симеон и удовица Ана, који у малом Исусу препознаше дуго чеканог Месију.

Фарисеји јавише ову вест цару Ироду, који помисли да је то нови цар о коме су му звездари са Истока говорили, па брзо посла људе да убију Христа.

Међутим, породица је предосетила опасност и по упутству анђела упутила се у Мисир.

Сретење се у народу тумачи као дан када се срећу зима и лето. Понегде се каже и Обретање, јер се овог дана обрће зима у лето. Зато се прича да кад се сретну зима и лето на Сретење, онда зима каже лету: “Ти мени дајеш голе и босе људе,а ја теби обучене”,а лето одговара: “Истина,али се мени много више радују него теби.”

Из ових причања очигледна је стара народна подела године на зиму и лето.

Верује се да на овај дан мечка излази из свог склоништа и погледа да ли има сенку. Ако је има, онда се окрене и враћа у пећину да одспава још шест недеља, колико ће зима трајати. Ако нема сенку, онда се одгега у шуму у потрази за храном.

Врапци до Сретења бирају своје невесте, а на овај дан се венчавају и тада су најгласнији и најбучнији, а пошто они не живе дуго, брак им траје кратко, па младенци избегавају да венчавању на Сретење.

Девојке добро гледају кога ће прво ујутру срести, јер се верује да ће и будући младожења личити на мушку особу коју су тог јутра среле.

Овај празник је крсно име појединих родова, а абаџије су га узеле као крсну славу еснафа. Сретење, које су народна машта и искуство обогатили низом обичаја и веровања, посебно је значајно за српски народ и услед чињенице да се на овај дан збио најпреломнији догађај у нашој историји – подигнут је 1804. године у Орашцу Први српски устанак под вођством Kарађорђа. Држава Србија од 2001. слави Сретење као Дан државности.

Празник Сретења Господњег се у католичким и протестантским земљама назива Kанделора (од латинског, Фестум цанделарум-празник свећа). У Италији се Kанделора сматра последњим даном зиме.

Овог дана се предсказује време. По веровању, ако пада снег или киша – зиме више неће бити, а ако сија сунце – биће још хладног времена.

На Kанделору се освештавају свеће, које се чувају у јастуку и пале само у случајевима крајње невоље, ако се разболи укућанин или домаћа животиња, и верује се да њен пламен и дим моментално лече.

У Аустрији овог дана у кућама гори низ свећа, да би по веровању осветлили пут покојницима. У Немачкој на Сретење кажу да ће ускоро бити крај зиме и сељани се увелико припремају за пољске радове.

У покрајини Хасен је било у обичају да се овог дана једу густа пшенична каша и пржена кобасица, да би лан израстао густ и дуг. У Шпанији је Сретење – Цанделариа, искључиво црквени празник.

[table id=1 /]

Стил