Зашто на Сретење МОРАТЕ ДА УПАЛИТЕ СВЕЋУ: Ако желите да вам се ЖИВОТ ПРЕОKРЕНЕ НА БОЉЕ, урадите ОВО!

Foto: Profimedia

Сретење Господње је дан када су људи први пут срели малог Исуса Христа.

Четрдесет дана по рођењу, Богородица донесе у Јерусалимски храм свог сина да га по закону посвети Богу. У храму је угледаше старац Симеон и удовица Ана, који у малом Исусу препознаше дуго чеканог Месију.

Фарисеји јавише ову вест цару Ироду, који помисли да је то нови цар о коме су му звездари са Истока говорили, па брзо посла људе да убију Христа.

Међутим, породица је предосетила опасност и по упутству анђела упутила се у Мисир.

Сретење се у народу тумачи као дан када се срећу зима и лето. Понегде се каже и Обретање, јер се овог дана обрће зима у лето. Зато се прича да кад се сретну зима и лето на Сретење, онда зима каже лету: „Ти мени дајеш голе и босе људе,а ја теби обучене“,а лето одговара: „Истина,али се мени много више радују него теби.“

Из ових причања очигледна је стара народна подела године на зиму и лето.




Верује се да на овај дан мечка излази из свог склоништа и погледа да ли има сенку. Ако је има, онда се окрене и враћа у пећину да одспава још шест недеља, колико ће зима трајати. Ако нема сенку, онда се одгега у шуму у потрази за храном.

Врапци до Сретења бирају своје невесте, а на овај дан се венчавају и тада су најгласнији и најбучнији, а пошто они не живе дуго, брак им траје кратко, па младенци избегавају да венчавању на Сретење.

Девојке добро гледају кога ће прво ујутру срести, јер се верује да ће и будући младожења личити на мушку особу коју су тог јутра среле.

Овај празник је крсно име појединих родова, а абаџије су га узеле као крсну славу еснафа. Сретење, које су народна машта и искуство обогатили низом обичаја и веровања, посебно је значајно за српски народ и услед чињенице да се на овај дан збио најпреломнији догађај у нашој историји – подигнут је 1804. године у Орашцу Први српски устанак под вођством Kарађорђа. Држава Србија од 2001. слави Сретење као Дан државности.

Празник Сретења Господњег се у католичким и протестантским земљама назива Kанделора (од латинског, Фестум цанделарум-празник свећа). У Италији се Kанделора сматра последњим даном зиме.

Овог дана се предсказује време. По веровању, ако пада снег или киша – зиме више неће бити, а ако сија сунце – биће још хладног времена.




На Kанделору се освештавају свеће, које се чувају у јастуку и пале само у случајевима крајње невоље, ако се разболи укућанин или домаћа животиња, и верује се да њен пламен и дим моментално лече.

У Аустрији овог дана у кућама гори низ свећа, да би по веровању осветлили пут покојницима. У Немачкој на Сретење кажу да ће ускоро бити крај зиме и сељани се увелико припремају за пољске радове.

У покрајини Хасен је било у обичају да се овог дана једу густа пшенична каша и пржена кобасица, да би лан израстао густ и дуг. У Шпанији је Сретење – Цанделариа, искључиво црквени празник.

Помозите Васељенску

Донирајте 5 €Донирајте 10 €Донирајте 20 €Донирајте 30 €Донирајте 40 €Донирајте 100 €Донирајте колико желите
Помозите рад Васељенске донацијом. Хвала!



Стил

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.