Како је Европа изгубила милијарде због санкција Русији

0
(Фото: Пиксибај)

Брисел припрема нове санкције против Москве, иако је током година политичког сучељавања Европска унија изгубила више због међусобних ограничења него Русија. Економска штета мери се десетинама милиона евра. Како је Европа страдала и ко је претрпео највеће губитке ─ у материјалу Спутњика.

Дозвољени губитак

Санкције као такве нису циљ Европске уније, оне су само ефикасно средство против Русије, рекао је Петер Стано, портпарол спољно-политичке службе ЕУ на брифингу у Бриселу. Шеф дипломатије ЕУ Жозеп Борељ додао је да ће након хапшења Алексеја Наваљног уследити казна за кршење људских права.

Европска унија је у лето 2014. године увела економске санкције Русији због сукоба у Украјини, а касније их је проширила. Лидери држава ЕУ су у марту 2015. године повезали те мере са Минским споразумима. Москва је истакла да Русија није страна у унутрашњем украјинском сукобу и није субјект Минских споразума, већ само посредник у процесу нагодбе. И увела реципрочна ограничења.




Годину дана касније постало је јасно да Европа губи више.

Од марта 2014. године до марта 2015. године Москва је изгубила 55 милијарди долара, а Европска унија – 110 милијарди долара. Највише је погођена Немачка, која је због билатералних ограничења месечно губила по 700 милиона долара.

Шему прорачуна Крозеа и Хинца описао је утицајан научни часопис „Економик полиси“. Базу је представљала оцена како би се могла развијати међународна трговина без међусобних ограничења и са стабилним тржишним условима.

Разлика између потенцијалних трговинских токова за све категорије роба показала је губитке.

Испоставило се да је укупна месечна штета била четири милијарде долара. Немачка губи највише – 38 одсто односно 667 милиона долара. Много су претрпеле и француске компаније. Како се наводи у истраживању Крозеа и Хинца, извоз преусмерен у друге земље, ипак није надокнадио губитке.




Недавно је Министарство економије и енергетике Немачке констатовало да је европски бизнис од 2014. године изгубио милијарде због санкција Русији, а замрзнута имовина и новчана средства руских грађана и компанија које су на црним списковима је у неким случајевима неколико стотина евра.

Немачка је 2018. године у базу санкција замрзнуте имовине и средстава унела око 485.000 евра, Ирска – 24.000, Италија – 94.000, Холандија – 806 евра. Издваја се само Кипар са више од три милиона евра.

У 2019. години овај показатељ је за Немачку износио – 337.000 евра, Ирској – 77.000, Италији – 148.000, Холандији – 819 евра. Док је 2020. године у Немачкој износио 341.000 евра, а Холандији – 761 евро.

Немачка је укупно од 2014. године замрзла око 1,8 милиона евра. Трговински промет између Немачке и Русије у 2014. години био је 67,7 милијарди евра, у 2015. години – 51,5 милијарди, а у 2016. години – 48 милијарди.
У Берлину су неколико пута указивали да је Немачка више од свих погођена због санкционог рата. Током лета прошле године посланик Бундестага Маркус Фронмајер је навео податке, који су блиски подацима Крозеа и Хинца: 688 милион евра за месец (7,4 милијарди годишње, 40 одсто укупних губитака ЕУ).

Главне жртве

Рат санкција између Брисела и Москве детаљно су проучавали и економисти бечког Института за међународна економска истраживања (Wiener Institut fur Internationale Wirtschaftsvergleiche).




Према недавним оценама овог Института, смањење извоза у Русију коштало је Немачку 0,2 одсто БДП-а у 2014-2018. години, Аустрију – 0,5 одсто. Економисти сматрају да су најугроженије Чешка и Мађарска (свака је изгубила 0,6 одсто БДП-а) и Словачка (минус 1 одсто БДП-а). Међутим, у апсолутном износу, Немачка поново има највеће губитке – само у прве две године санкција 14 милијарди евра.

Што се тиче привредних сектора „антилидери“ су текстилна индустрија, фармацеутска индустрија и електрична, механичка и транспортна опрема.

Аутори истраживања наводе да прехрамбени производи (Русија је увела ембарго на увоз меса, млека, рибе, воћа и поврћа из Европске уније у августу 2014. године) „нису играли важну улогу у европском извозу“ (изузетак су Балтичке земаље, Финска, Немачка, Холандија и Пољска).

„У Русији је забележен нагли раст инфлације хране, али је истовремена замена производа из увоза допринела оживљавању пољопривреде, што је био један од очигледних успеха економије“, наводе у бечком Институту.

Удео извоза ЕУ у Русију је преполовљен. Притом, зависност од руске нафте и гаса се повећала, посебно с обзиром на пораст потражње за енергетским ресурсима и скори завршетак изградње гасовода „Северни ток 2“.

Помозите Васељенску

Донирајте 5 €Донирајте 10 €Донирајте 20 €Донирајте 30 €Донирајте 40 €Донирајте 100 €Донирајте колико желите
Помозите рад Васељенске донацијом. Хвала!



Спутњик

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.