Реплика „колико ћеш Српчића да ми родиш?” наљутила и “жене” и националне мањине!

Питање „колико ћеш Српчића да ми родиш”, које својој девојци поставља један од јунака популарне серије „Јужни ветар”, већ је добило статус култне реплике међу млађом популацијом. Рачунајући на њену препознатљивост и популарност, челници једне домаће банке на својој фејсбук страници направили су рекламу у којој глумац Миодраг Радоњић поставља то питање својој девојци из истоимене серије, а када му она покаже три прста, алудирајући на број деце коју планира да роди, он јој одговара: „Онда нам треба и стамбени и кеш кредит.”

Међутим, врло брзо се испоставило да су банкари направили грешку у рачуну јер нису рачунали на буку и бес женског дела публике, која је засула ову страницу љутитим коментарима да оне нису „машине за рађање” малих Српчића. Осим жена, бурно су негодовали и представници националних мањина који су, између осталих, челницима банке поставили питање: „Да ли само Срби имају право да подижу кредите?”

Када су схватили да је ђаво однео шалу и донео бес фејсбук пратилаца, банкари су скинули спорну рекламу и упутили извињење и објашњење да ова банка „дубоко уважава националну, верску и језичку различитост наше земље, поштујући и негујући људска и мањинска права”. Они су такође истакли да банка дугорочно подржава кинематографију, због чега је одлучила да буде један од спонзора серије „Јужни ветар” и закључили да су пост скинули са свог профила јер прихватају коментаре да је увредљив за све националне мањине у нашој земљи.

Ово је последња у низу реклама у којима се представнице лепшег пола приказују на омаловажавајући начин – ако бисмо анализирали бројне огласе којима обилује маркетиншки универзум у Србији, могли бисмо да закључимо да у нашој земљи углавном живе очајне домаћице које су опседнуте чистоћом куће, белином ве-це шоље, квалитетом хигијенских уложака и мирисом омекшивача за рубље, које су патолошки љубоморне на све домаћице које имају чистије плочице у купатилу.

Ако је веровати нашим рекламама, самопоуздање жена директно је пропорционално белим мајицама и блиставим плочицама у кухињу и купатилу. С изузетком „мистер пропера”, који одмењује домаћице у чишћењу куће, мушки ликови у рекламама углавном пију пиво и попуњавају спортску прогнозу.

Пре неколико година праву буру у јавности подигао је билборд на коме готово нага балерина у шпаги, уз пропратну поруку „прилагодљива свакој подлози”, рекламира гуме, а бес женског аудиторијума навукла је и реклама за нискокалоричну паштету која се промовисала под слоганом: „Ја, фудбал и жена. Шта је ту вишак?” Наиме, креатори ове паштете оценили су да је у овој комбинацији жена вишак, па су решили да је – прецртају.

Тек када је читатељка „Политике” послала писмо рубрици „Међу нама”, у коме је оценила да наше друштво нема ни мрвицу поштовања према женама и истакла да се „стиди због свих оних девојчица, девојака и жена које ће проћи поред овог билборда”, реаговала је тадашња заменица заштитника грађана Тамара Лукшић Орландић. Она је контактирала с маркетинг одељењем ове компаније, након чега је спорна реклама повучена с билборда.

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић оцењује да ово није прва, већ последња у низу реклама с увредљивим садржајем и истиче да је важно што се банка одмах извинила и повукла спорну рекламу – пре него што је реаговала правна служба повереника.

„Ја још једном морам да подсетим да су овакве ’креативности’ недопустиве и законом забрањене. Овде се жена приказује на стереотипан начин, а рекламе вређа и достојанство националних мањина. Није био редак случај да институција повереника за заштиту равноправности реагује на рекламе – подсетићу на билборд с девојком и слоганом „спремна да рађа” за једну врсту семена у пољопривреди, на медијску кампању за флаширану воду где се боца налази између женских груди, или на нагу балерину у положају шпаге као илустрацију за квалитетне ауто гуме… Да не ређам даље. Због свих тих примера, канцеларија повереника за заштиту равноправности упутила је пре две године препоруку свим маркетиншким агенцијама у земљи да воде рачуна о садржајима које пласирају. Иако су рекламе својеврсни вид слободе изражавања кроз дизајнерско решење, та слобода не сме бити изговор за било какву дискриминацију, омаловажавање или подржавање широко распрострањених стереотипа”, наглашава наша саговорница и изражава задовољство што је све више друштвено одговорних агенција које поштују по препоруци повереника и труде се да кроз рекламе промовишу равноправност.

Она подсећа да су у европским државама различитим препорукама и документима забрањене рекламе које имају отворене или прикривене стереотипе или омаловажавајуће садржаје – рецимо да жена не уме да паркира или да мушкарац не уме да укључи веш-машину. У процесу евроинтеграција Србија као држава кандидат за чланство у ЕУ треба да прати европску регулативу, а она то и чини, закључује наша саговорница.

[table id=1 /]

Катарина Ђорђевић / Политика