15 година од смрти Брозовог наследника!

На данашњи дан пре 15. година умро је сигурно један од најнегативнијих ликова модерне србске историје, реч је о Слободану Милошевићу. Плодове његове погубне политике осећамо и данас, а по свој прилици осећа ћемо и у наредном периоду. Ако је Јосип Броз који није био Србин, самим тим није се од њега очекивало да води србску политику, и ако данас Срби са носталгијом причају о датом периоду, његов дефинитивно најјачи наследник у сваком погледу био је Милошевић. Целокупна гарнитура политичара која је настала под посредством удбе од 1945. добила је јасне директиве на којима је требала да базира своја политичка деловања. Милошевић је некако отишао корак даље, он је све што се тражило и није тражило од њега безусловно радио, као да је тиме желео да покаже да он предњачи у мржњи према свом народу.

У период у транзиције,током политичких и економских превирања, Милошевић бира да води ретроградну политику, упркос чињеници да она полако нестаје са сцене.Падом берлинског зида, постаје свима јасно да се цео свет мења, и да је потребно политику прилагодити наметнутим тенденцијама.

Са урођеном србском особином, инатом, која нам апсолутно никада није донеокористи, осим можда у спорту што и није неки релевантан фактор, он брани позиције које постепено нестају у целом свету. Као последњи комуниста у Европи, доноси низ политичких одлука чије се последице осећају и данас. Наравно као и сваком комунисти, србски национални интереси му се нису подударали са политичким убеђењима, из простог разлога што је комунизам сам по себи анационална идеологија. Још једна ствар коју и те како треба истаћи, он је у више наврата истицао југословенство изнад србства, чиме је јасно показао да да са србством нема апсолутно никакве везе.

Ту се долази до оног главног проблема, а то је да Срби памте све до четвртка. Препричавамо период његове владавине као нешто најимпозантније у модерној србској историји, а њему дајемо на значају тиме што га називамо последњим државником.Заборављајући кроз шта смо прошли, и кроз шта данас пролазимо захваљујући династији Милошевић, ми се са сетом сећамо његовог изручења Хагу, и његове смрти 2006. Године. Овде не постоји намера да се оправда постојање хашког трибунала, напротив, само је требало му судити у матичној земљи за велеиздају коју је починио над својим народом.Н ажалост, као и много пута пре тога, изостала је пресуда код Срба, због убеђења да реваншизам никоме није добро донео. Не схватајући ни значење датог термина, остале припаднике династије смо пустили да емигрирају у Русију, и да из дијаспоре посредно, или непосредно и даље утичу на политичку сцену Србије.

Потреба да монструмима дајемо позитивни епитет, и да их глорификујемо да небеских висина јасно показује да се не можемо тако лако ослободити мазохизма, и да просто што нас више јашеш, ми те више волимо и ценимо.Губитак државне територије,трговање људским животима, хиперинфлација су само мали део онога кроз шта смо прошли са њим, а осећамо и дан данас кроз његова духовна чеда која настављају његову политику. Шизофрена политика овековечна у ,, Не може нам нико ништа“ док народ умире од глади и ради за пет марака очигледно Србима није била довољна, као и слање војника у југословенским униформама да забога ратују за србске идеале.

Чак му и то није било довољно, већ је правио дилове за Туђманом и Руговом како би извукао што већу материјалну корист, а народ који је живео на том подручју додатно унесрећио.

Додуше, све на чему је пао Милошевић, или из неког разлога није до краја испуњавао, његови ђаци су унапредили и усавршили и пласирали Србима да се о јаду забављају. И дан данас , након више од 30. Година иста гарнитура људи коју је изнедрила његова болесна политика владају Србијом. Неки који осећају да им се ближи крај, постепено својим потомцима трасирају пут да сутра мирно могу да их замене на власти. Довољно је упоредити вести, односе са јавношћу, међународну сарадњу и видећете да сваки политичар данас ради по апсолутно истим постулатима као за време Милошевића. Најјача економија у Европи, зато нам цео свет завиди. Непобедива армија која је у стању да прегази сваког непријатеља. Социјална и здравствена политика на којој може да нам позавиде и скандинавске земље, су само мали делић онога што слушамо сваки дан, а тиче се наслеђа 90-их.

Исти ти који то сервирају народу у медијима су и креатори друге ,, Куће Цвећа“ у Пожаревцу и уредно су носили његов ковчег желећи да прикажу како и после Милошевића, Милошевић. Немој онда да се чудимо како и зашто нам није боље, јел просто нам са свим овим ставовима никада и неће бити боље.

Целокупан систем који се баштини неопходно је демонтирати, и поставити нове вредности. Само у том случају можемо да очекујемо и да се надамо неком бољитку. Ту наравно мора да дође и до смене генерација које и даље препричавају како се лепо спавало по парковима у прошлости, или како је лепо бавити се сивом економијом јер је то једини гарант очувања социјалног мира у земљи. Ако у Америци постоји девиза ,, Да оно што је добро не треба мењати“ код Срба постоји , оно што је лоше, упорно понављати док нас просто не дотуче. И да пођемо од тога да је све то било идилично како нам причају, просто није природно да се и данас примењује. Морамо да разумемо, да у 21. Веку ствари функционишу изузетном брзином, да ако немаш политичаре који гледају у напред, који поседују могућност предвиђања одређених догађања, не можеш да будеш конкурентан. А када ниси конкурентан, остаћеш лепо на тој клупи , за којом толико патиш и ту ћеш изумрети сам и без било кога.

Матија Мићић Бућић / Васељенска

[table id=1 /]