Српски генијалци праве несвакидашње ракете и летелице и свет остављају – без даха

Беспилотне летелице које преносе кесе за трансфузију крви, ВТОЛ летелице које узлећу усправно, а лете водоравно, ракете које носе користан терен на три километра висине – све то прави тим генијалних српских студената „Беоавиа“, који већ четири године представља нашу земљу на међународним такмичењима, на којима чак и организаторе оставља – без даха.

Студентски тим „Беоавиа“ осован је на иницијативу студената са Катедре за ваздухопловство Машинског факултета у Београду пре четири године. Бави се пројектовањем беспилотних летелица и ракета и тренутно броји око 60 чланова, студената различитих факултета, међу којима су и Електротехнички и Природно-математички. Пројекте реализују самостално, у просторијама Машинског факултета.

Српски студенти – генији за летелице и ракете

Протеклих година направили су неколико летелица и учествовали на интернационалним такмичењима, у којима су били међу најбољима. Крајем прошле године освојили су треће место у конкуренцији од 60 тимова у надметању „Њу флајинг компетишн 2020“ у Хамбургу, где су представили своју ВТОЛ летелицу „Оса“, која вертикално узлеће и слеће, а лети као класичан авион.

„Та летелица је имала задатак да уради транзицију из вертикалног у хоризонтални лет, низ маневара, да лети 30 минута, користи систем аутопилота… Прошла година нам је била прекретница. Видели смо колико смо способни да направимо. Успели смо да направимо ВТОЛ пројекат ’Оса‘, захтеван инжењерски подухват, јер се тако нешто уопште не изучава код нас, тај период транзиције између вертикалног и хоризонталног лета. Ми смо све то савладали и схватили да можемо да ове године можемо да радимо на више пројеката“, предочава за Спутњик вођа тима Давид Цветковић.

Тренутно раде на три пројекта. Један од њих је развијање беспилотне летелице „Феникс“, чији задатак ће бити да пренесе кесе за трансфузију крви до неприступачних подручја, с којом ће учествовати на такмичењу „Ер карго челинџ“ следеће године, на ком су учествовали и 2019. у Штутгарту, с летелицом „Рејвен“ (Гавран).

„Пројекат ’Феникс‘ смо тако назвали симболично, јер смо имали пех на такмичењу, отказао нам је мотор. Летелица је доживела тоталну штету. Онда смо ’охладили главу‘и за један дан успели да санирамо целокупну штету, поправимо летелицу и пријавимо се сутра. Сви су били запрепашћени, па је сам организатор такичења на разгласу рекао – ово није ’Рејвен‘, ово је ’Феникс‘. Као наш народ кроз историју, успели смо да се ’издигнемо из пепела‘ и направимо успешан лет“, препричава Давид анегдоту с такмичења.

План им је да израде неколико прототипа да би открили оптималан начин производње и прорачун за функционисање летелице.

„Аеродинамика је при крају, а структура је пола посла. Мислим да ћемо за неколико месеци успети да произведемо први прототип и установимо шта ваља, а шта не и да наставимо даље с пројектовањем“, открива координатор пројекта „Феникс“ Алекса Стефановић.

„Аурора“ и „Пупин“

Друга два пројекта су „Аурора 2“ и „Пупин К12“. „Аурора 2“ ће бити ракета која преноси течност у резервоару. Она ће полетати у вертикалном, а летети у хоризонталном положају. Циљ је да се „бућкање“ течности у резервоару сведе на минимум, како се не би изгубила стабилност и срушила се летилица где не треба.

„Како она мења свој положај, мења и центар масе, па долази до нестабилности у лету. Јако је битно да се центар масе не мења, да се померање течности напред-назад што мање дешава да би летелица била стабилна у лету“, објашњава Алекса.

„Аурора 2“ биће представљена на такмичењу „Ербас слошинг рокет вркшоп“ следеће године. Њена претходница „Аурора 1“ је 2019. године освојила прво место у идејној фази, а четврто место у конкуренцији од 50 тимова из целог света.

„Пупин К12“ ће такође бити ракета, али другачија од „Ауроре“ . Покретаће је чврсто ракетно гориво, а циљ је да са собом понесе користан терет тежине четири килограма, попут мерача честица у атмосфери, и да, без пробијања звучног зида, досегне висину од три километра, а потом да се уз помоћ падобрана безбедно приземљи заједно с теретом.

„До 25. марта треба да пошаљемо први прелиминарни извештај. То смо завршили. Сад исправљамо граматичке грешке, ако их имамо. Ишчитавамо, проверавамо и за који дан им шаљемо да видимо шта ће да кажу. Мислим да смо на добром путу, да смо одрадили добар део пројекта, гледајући извештаје из прошле године. Чини ми се да смо јако лепо одратили први део и да смо мало испред очекиваних рокова“, оцењује Алекса.

Ракета „Пупин К12“ разликује се и по томе што ће моћи да буде искоришћена више пута. Име је добила симболично – „Пупин“ по српском научнику Михајлу Пупину, једном од оснивача НАСА-е, а „К12“ по Кабинету 12 на Машинском факултету, који овај тим користи за истраживања. Ракета ће бити представљена на „Текнофесту“ у Турској у септембру ове године.

Иако од Машинског факултета у Београду већ добијају велику подршку у реализацији пројеката, из „Беоавие“ кажу да им је неопходна и помоћ домаћих предузећа, која би мотивисала наше студенте да остану и раде у Србији. Најмлађи члан овог тима похађа прву годину основних студија, а најстарији мастер студије.

„Беоавиа“ је члан „ЕУРОАВИА“-е, међународне студентске асоцијације која спроводи активности у областима ваздухобловства, инжењерства и сл.

[table id=1 /]

Стефан Ђурић / Спутњик

БОНУС ВИДЕО: