Алкатраз – најозлоглашенији затвор свог времена: Приче, гласине, легенде и чувени затвореник број 85

Некада најозлоглашенији затвор у држави, данас туристичка атракција, Алкатраз је затвор који не престаје да привлачи пажњу својим причама и историјом.

Прошло је скоро 70 година од када је престао са радом затвор на истоименом острву, познат по максималној безбедности – Алкатраз. Мало острво у средини залива Сан Франциска у Калифорнији у САД у почетку је служило као светионик и војно утврђење. Касније то место постаје федерални затвор за највеће злочинце, а скоро седам деценија касније, Алкатраз је историјска и туристичка атракција коју надзире Национални парк „Голден гејт“.

Острво је отворено за посете, а посетиоци могу доћи до острва трајектом који полази са дока 33 у Сан Франциску. Сваке године затвор посети више милиона туриста из целог света.
Острво је добило име 1775. године када је до њега допловио шпански истраживач Хуан Мануел де Ајала. Верује се да га је он назвао „Ла исла де лос алкатраз“, што значи „Острво пеликана“. Више од 150 година касније, 1934. године, Алкатраз је проглашен за одлично место за смештање заробљеника, јер је окружено леденом водом и јаким морским струјама, пише „Национална географија“.

Услови у затвору су били јако лоши. Највећи проблем је представљала стална хладноћа и забрана разговора међу затвореницима. Посете су биле дозвољене само једном месечно. Разговори су се обављали телефоном и сваки је био сниман. Физички контакт са посетиоцима је био строго забрањен. У Алкатразу је у сваком тренутку боравило 260 затвореника, који су у просеку били осуђени на осам година.

Приче, гласине и легенде
„Алкатраз је најозлоглашенији савезни затвор који је ова земља икад видела. Његова историја иде далеко и дубоко, као и приче, гласине и легенде. Американци помињу зле духове који су се наводно налазили на острву и пре него што је затвор отворен“, ово је реченица којом је “Лос Анђелес тајмс“ описао овај затвор.

И Марк Твен је документовао језиву атмосферу на острву после посете: „Хладан је као зима, чак и у летњим месецима. Затвореници, шумари и посетиоци пријављују како се у затвору дешавају паранормалне појаве: чују шапутања из ћелија, врата ћелија која се закључавају, чују звукове са ходника, постоје хладна места, понекад се чују музички инструменти и шиваће машине.“

За оне који верују у натприродно, кажу да им је важно барем да покушају да чују све те гласове, вриштања, дозивања и откључавање и отварање затворских ћелија, што су тврдили многи посетиоци, али и затвореници који су неретко проглашавани лудима након изласка.

Један од затвореника је говорио како види црвене очи по мраку и нико му није веровао. Након што је целу ноћ провео вриштећи, сутрадан су га пронашли задављеног.

Неколико година након што је Алкатраз затворен као затвор и отворен као туристичка атракција, група Индијанаца је окупирала острво тражећи да се на њему оснује универзитет и културни центар. Алкатраз је ипак остао отворен за туристе, а историчари су открили у археолошким ископавањима да је на овом острву некада било индијанско гробље, чији су остаци још испод грађевине.
Научници ипак одбацују доказе да је Алкатраз уклет и сматрају да је та тврдња бесмислица.

Третман затвореника
Затвореници су живели једноставно, имали само ствари преко потребне за живот, попут воде, хране, крова над главом, туша и лекара.

Једна од казни која се користила била је и она у којој су неки затвореници привезани ланцем који је на једном крају имао куглу. Надлежни у затвору желели су да то буде место ког ће се људи плашити, па су се побринули и за додатно обезбеђење.
Они затвореници који су били мало бољи, у које се могло имати поверења, имали су неке обавезе као у типичном домаћинству.

Од давних дана, из времена првих досељеника, веровало се како острвом шетају зли духови, па су они на њега доводили своје људе које је требало казнити. Ако су починили неке тешке злочине, оставили би их на острву заувек. Веровали су да ако их оставе на острву, на њему ће и умрети и мучиће их духови до краја вечности. Занимљиво је што је острво и пре него што је постало затвор било место кажњавања.

Затвореник број 85
Један од првих затвореника је био Ал Капоне. Он је ухапшен 1931. године због утаје пореза. Њему је у затвору био забрањен сваки контакт са људима из спољног света. Свирао је бенџо у затворском бенду. Имао је сифилис, те је послат у болницу, па на кућно лечење. Умро је 1947. године. Други назив за Ал Капонеа у затвору био је Затвореник број 85.

Човек-птица
Роберт Страуд, познат као Бирдман оф Алкатраз, за време боравка у затвору Левенворт бавио се орнитологијом. Он је био осуђен на 12 година затвора због убиства бармена и напаствовања једне проститутке, а иначе је био макро са Аљаске. Осуђен је на вешање у затвору јер је убио чувара, али је ипак помилован и осуђен на доживотну робију у Алкатразу. О њему је 1962. године снимљен филм Птичар из Алкатраза (Birdman of Alcatraz), а његов лик је тумачио амерички глумац Берт Ланкастер.

Неуспешна бекства
Нема доказа да је из Алкатраза ико успео да побегне. Било је 36 покушаја, од чега је 23 у старту осујећено, шесторо људи је убијено, а двоје удављено. Прво бекство, тј. покушај бекства, десило се 27. априла 1936. године. Према једном од покушаја бекства снимљен је и чувени филм Бекство из Алкатраза са Клинтом Иствудом.

[table id=1 /]

Спутњик

БОНУС ВИДЕО: