Државно истраживање последица агресије НАТО 1999. мора бити национални приоритет Србије

3

„Нека је слава и хвала погинулим

у одбрани од агресије НАТО пакта,

Албаније и тзв ОВК на СР Југославију“

АУТОР

РАЗБИЈАЊЕМ бивше СФРЈ, Немачка и Велика Британија, а касније и САД су наставиле да подржавају сецесионистичке покрете и да признају независност бивших југословенских република. На тај начин је, у великој мери, разбијен српски етнички простор, признате „авнојевске тековине комунизма“ и обезвређене жртве и страдање српског народа у Другом и Првом светском рату који је у суштини створио Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, односно Краљевину Југославију.

То није било довољно па је настављено вишедеценијско сатирање Србије и њено разбијање. Након 22 године од агресије на СР Југославију и перфидне окупације Косова и Метохије, од стране САД, Велике Британије и Немачке, преко механизама НАТО пакта и ЕУ.

Агресија НАТО пакта је била нелегална, нелегитимна и без сагласности СБ УН.

Извршена је самовоља и насиље над цивилним становништвом а све под плаштом борбе против режима Слободана Милошевића.



Против српског народа је вођења нечувена медијска кампања којом је читав народ сатанизован и приказан као колективни кривац.

Јасно је свима било да није по среди режим Слободана Милошевића него остварење интереса водећих држава Запада у процесу разбијања српског етничког простора и окупације Косова и Метохије ради базирања немачких, британских и америчких војних ефектива на том геостратешки изузетно битном простору на југоистоку Европе.

Тај циљ агресије је оствариван у непосредном садејству са терористичком организацијом, такозваном ОВК и носиоцима пројекта фашистишке творевине тзв. Велике Албаније.

Завршетком оружане агресије водеће силе Запада су немо посматрале етничко чишћење Срба са простора АП Косово и Метохија и наставак дивљања терориста 2004. године, кроз даљи прогон српског народа и кроз уништавање верских и културних објеката и приване имовине. Логиком свршеног чина и признавањем такозване реалности ценили су да ће у кратком времену притисцима на Србију довршити тај процес и у СБ УН.

Осим проблема окупације дела националне територије и стварања лажне државе Косово, српски народ је суочен са многим другим последицама НАТО агресије, које се дешавају све до данас а односе се на разорену привреду, уништену инфраструктуру, последице радиоактивности и хемијске контаминације животне средине.

НАТО пакт и након оружане агресије на СР Југославију, чини све да и даље дезинтегрише српски етнички простор и потисне утицај Руске Федерације.

Последице НАТО агресије 1999. године, које нису још залечене и саниране, огромне су, веома болне и народ не подржава решење које се жели наметнути претњом и насиљем.



Због притиска Запада на власт у Р. Србији након 2000. године није извршен попис материјалних разарања и претворен у финансијски израз.

Евроазијски безбедносни форум је одржао 2017. године научну конференцију на којој је утврђена потреба да држава створи елементарне услове да се организује истраживање о последицама агресије НАТО пакта 1999. године.

Овако је пламтио Нови Сад

Под притиском јавног мњења власт у Србији је донела почетне одлуке о формирању Међуресорног координационог тела (МКТ), које је формирано јуна 2018. године, ради утврђивања последица НАТО агресије 1999. године.

Министарстава заштите животне средине, здравља, одбране, као и просвете, науке и технолошког развоја формирала су одлуком Владе Заједничко тело (ЗТ) за утврђивање последица НАТО бомбардовања по здравље људи и животну средину потписан је 12. јуна 2018. године.

Од формирања па до данас симболични су резултати рада ових тела, јер су били континуирани притисци водећих држава НАТО пакта и ЕУ. Чак и челници НАТО пакта су у више наврата истицали да није било никаквих посебних штета које нису уобичајене и да се ради о „непримереној српској пропаганди против НАТО пакта“.

Евроазијски безбедносни форум из Београда припремио је округли сто, поводом 22. годишњице агресије НАТО пакта, на тему ИСТРАЖИВАЊЕ ПОСЛЕДИЦА НАТО АГРЕСИЈЕ – НАЦИОНАЛНА ПОТРЕБА.

Циљ одржавања округлог стола јесте да се поново изврши притисак на јавност, законодавну и извршну власт да се створе услови за реализацију истраживања последица НАТО агресије, те да се на бази резултата приступи отклањању последица и надокнади штета приватним и правним лицима.

Наравно, надокнада штета би се покренула судским путем према државама чије војске су изазвале разарања и накнадне последице по здравље људи и загађеност животне средине. Србија има прецизну евиденцију чија је авијација дејствовала и по којим објектима, тако да постоје све релевантне информације за покретање судских спорова.

О резултатима истраживања информисала би се постепено међународна и национална јавност.

Врсте последица:

Уништавање и разарање војне инфраструктуре Републике Српске Крајине и Републике Српске;
Обавештајна и логистичка подршка здружених ХОС а после и тзв. АБиХ и ХВО у агресији на Р. Српску;
Прогон око 250.000 цивила из Републике Српске Крајине 1995.године и тихи егзодус Срба из Хрватске од око 200. 000 становника, тако да је укупно остало да живи у Хрватској око 168. 000 Срба;
Подршка терористичким снагама тзв. ОВК од 1998.године па све до данас;
Међународна и медијска сатанизација Србије и српског народа;
Убијање и рањавање 2128 цивила, војника и других припадника снага безбедности;
Окупација историјског и духовног средишта националне територије – Косова и Метохије;
Прогон преко 230.000 људи са простора Косова и Метохије;
Протеривање државе Србије и њених институција са Косова и Метохије;
Злочини и терор над српским и неалбанским народом по уласку КФОР-а и терориста УЧК у српска насеља;
Сатанизација српског народа у Европи и свету;
Економско, привредно и демографско пустошење Србије, све до данас;
Албанско разарање и уништавање културне, верске и националне баштине Срба на Косову и Метохији;
Распродаја и узурпирање државног и приватног власништва на Космету;
Продаја природних ресурса странцима, првенствено америчкој политичкој и војној елити САД, која је учествовала у агресији на СР Југославију;
Спречавање повратка расељеним и прогнаним са Космета;
Признавање лажне НАТО државе Косово од већине држава чланица НАТО и ЕУ,
Измештање преговора из УН под окриље ЕУ;
Успостављање тзв. Административне линије – границе и интегрисаног управљања;
Увођење царина;
Стављање Севера Космета под правну и полицијску контролу лажне држве Косово;
Доношење Бриселског споразума – који је спроводила само Р. Србија;
РХ контаминација простора Србије, тежишно Космета и југа Србије;
Пораст оболелих и умрлих у Србији, као и припадника КФОР-а;
Политички притисци на Србију да се одрекне Косова и Метохије кроз доношење “Обавезујућег споразума”;
Осамостаљење Црне Горе и развијање њеног антисрпског карактера;
Дискриминација српског народа у Црној Гори;
Затирање српског језика у Црној Гори и континуирана пресија и отежавање рада Српске православне цркве;
Покушај унитаризације БиХ и преноса надлежности Р. Српске на централне органе власти у Сарајеву, итд.
Ово је само пуко набрајање стратешких последица оружане агресије НАТО пакта 1999.године и њеног наставка све до данас кроз различите форме хибридног деловања.



Елаборација последица агресије НАТО пакта јесте предмет великих мултидисциплинарних истраживања, која ће се наставити ако Влада обезбеди нормалне услове за реализацију и буџетирање пројеката.

Свака последица има различиту дубину и кванитативни израз.

Проблем је што држава до данас није прко својих установа дошла до укупних сумарних последица и штета по Србију нити је то званично пренела међународним институцијама.

Остаје се углавном на процени материјалних последица разарања а те ране су видљиве широм Србије и данас. Ми као да се стидимо тих рушевина а не агресор и кријемо их параванима од пролазника сликама своје младости и изрекама својих знаменитих војвода.

Преко медија у Србији се величају донације Запада – не говори се о висини штете и изнетом капиталу из Србије кроз приватизацију, повлашћени положај фирми са Запада и кроз уништавање свог банкарског сектора, како би се створио простор за пљачкашки поход страних банака. Тако медијски се обмањује народ да је то природан процес „развоја друштва“. Да нам највише у томе помажу водеће земље Запада, те да је наша будућност у ЕУ, „без алтернативе“.

Све је то супротно вољи и опредељености српског народа.

Материјална штета Агресије НАТО пакта, настала само разарањем, процењена је на преко 100 милијарди долара. Када се узму и саберу остале процењене штете и накнадне последице причињене привреди, становништву, оболелим од последица зрачења и хемијске контаминације ваздуха, воде и земље, одласка младих високообразованих кадрова, долази се до огромних ненадокнадивих штета које мењају будућност потомства, тако да је било каква прича о бесповратним „донацијама“ које дају поједине државе НАТО нереална, нетачна и у функцији медијске пропаганде и „шаргарепе“ коју Запад деценијама нуди српском народу.

Агресија на СР Југославију, по мишљењима многих западних политичара и генерала, била је истовремено и „експериментални рат“ који је НАТО-у послужио да, између осталог, припрема своју авијацију за нападе у сложенијем борбеном простору и против великих сила које му стоје на путу, јер је надмоћност била велика и постојала је диспропорација у односу снага.

Бомбардовањем Србије, Русији је послата порука о томе ко је победник у Хладном рату, а НР Кини да види шта је може снаћи ако се нађе на путу америчких стратешких интереса на Далеком истоку. И ништа од тога није кривица Србије, која је урадила све што је могла, јер су међународне околности биле такве да је Русија била слаба.

Бомбардовањем кинеске амбасаде у Београду 1999. године послата је још једна додатна порука Кини, да схвати да је НАТО, пре свега САД „необуздани господар живота и смрти“ у свету и да може глобално и унилатерално војно да делује.

Питање Косова и Метохије јесте првенствено проблем Србије, али истовремено треба да буде питање и проблем Кине и Русије и свих других слободољубивих држава света, које се противе насиљу у међународним односима. Нормално би било да управо те две велике силе понуде кинески и руски „косовски пакет“, те да се на тај начин дође до прихватљивог решења, које је почива на међународном праву.



Осиромашени уранијум већ годинама узима данак у Србији, тврди велики број медицинских стручњака у Србији и многим државама света, чак и чланицама НАТО пакта, као што су Италија и Немачка. Томе у прилог иду чињенице утврђене статистиком и међузависношћу зрачења и контаминације животне средине са порастом оболевања и умирања становништва од различитих врста малигних болести.

Доктор Слободан Чикарић, професор Медицинског факултета и радиолог у Београду, тврди да, према вишегодишњим истраживањима, апсолутно постоји веза између повећаног броја малигних обољења у Србији и осиромашеног уранијума који је НАТО бацио на нашу територију:

„Бугари и Грци су мерили зрачења током ратних дејстава – марта, априла, маја 1999. године, и утврдили да је зрачење повишено за 20-30 одсто. Према томе, они који тврде да се та прашина није ширила са територије Косова и Метохије, били су у заблуди, и зашто то тврде не знам … од 2001. до 2010. пратили смо кретање малигних тумора у Србији и утврдили да је стопа инциденције (број новодијагностикованих случајева рака у дефинисаној популацији) расла два одсто годишње. Она је 2010. била већа за око 20 осто у односу на 2001. Та стопа раста од два одсто је четири пута брже расла него у Немачкој, Шведској, Енглеској, а у САД је у исто време опадала за 0,6 одсто годишње“, каже проф. Чикарић, председник Друштва Србије за борбу против рака.

Стопа морталитета од малигних тумора, је расла 2,5 одсто годишње тако да је 2010. године за 25 одсто била већа него 2001 – централна Србија и Војводина су имале 330.000 новорегистрованих и 180.000 умрлих. Чикарић тврди да је једино могуће објашњене да је стигла радиоактивна прашина са Косова и Метохије не само на централну Србију, већ целу земљ и одређене делове Балкана. Ми имамо највећу стопу морталитета, умирања, од малигних тумора у Европи. Што се тиче стопе инциденције, нисмо на првом месту у Европи, али како се све то дешавало, и у којој мери је уранијум утицао да се то дешава, то је битно“, додао је Чикарић.

Према његовим речима, у Србији је за 15.000 – 33.000 оболелих од рака крив осиромашени уранијум, а умрлих од 10.000 до 18.000. У мушкој популацији рак плућа је на првом месту, а у женској рак дојке.

Ко има право да ово заборави?

Чикарић као пример наводи и случај италијанских војника.

„У Барију у болници пише – сви који су из било ког разлога боравили на Косову и Метохији да се подвргну прегледу. Од 558 италијанских војника, 47 је умрло, а сви су били на Косову, три пута“.

То је део „косовског пакета“ о коме САД, НАТО и ЕУ нису никада проговорили ни реч а камоли да су хтели да разговарају о обештећењу.

Годинама уназад највише се говорило о дејству осиромашеног уранијума из НАТО бомби и пројектила на здравље становништва у Србији, али знатно мање се говорило о другим штетним ефектима и „хемијском рату“ који је вођен бомбардовањем многих хемијских постројења. Мирјана Анђелковић Лукић, која је током бомбардовања имала увид у материјале и супстанце које је НАТО користио у својим бомбама, током 1999. године, истиче да се тада водио специфичан „хемијски рат“: „НАТО алијанса је бирала места која ће бомбардовати, то су углавном били нафтни и бензински резервоари, с течним гасом, резервоари с опасним хемијским сировинама које су служиле за прераду пластичних маса, трафостанице у којима је био пирален који спада у карциногене, мутагене и тератогене супстанце. Горео је пирален на отвореном што је у Европи незамисливо, јер су сви производи сагоревања пиралена изузетно токсични. Није сав пирален изгорео, већ се велика количина тог уљаног отрова излила и отишла у надземне воде које је загадила, али исто тако и подземне. Он је тежи од воде и пада на дно, при том је слабо растворљив и за сва времена остаје на дну река или у подземним водама трујући их“, рекла је Мирјана Анђелковић Лукић.

Плански и смишљено су гађана постројења хемијске индустрије и складишта готових производа. Бомбардовани су објекти и хемијска постројења у: Панчеву, Новом Саду, Лучанима, Прахову, Бору, Баричу, Крушевцу, Крагујевцу, као и све фабрике наменске производње. У панчевачкој „Петрохемији“ намерно је гађан резервоар са мономером винилхлоридом, једињењем које се масовно користи за израду пластичних маса и које је врло токсично и канцерогено.

Годину дана после бомбардовања, и отприлике толико од када су радници ЕПС-а чистили далеководе на које су бачене касетне бомбе са „угљеним влакнима“, 36 младића који су на томе радили су умрли, тврди Мирјана Анђелковић Лукић.

Она објашњава да се електропроводљива влакна која су бацана на наше енергетске системе састоје од силицијум диоксида и металног алуминијума којим су та влакна пресвучена. Чишћење се вршило механички, примитивно, метлама, као што су радили младићи из ЕПС-а, који су оболели и страдали. Када се узму у обзир све бомбе које су пале на територију Србије, али и мете које је НАТО гађао, може се закључити да је агресија НАТО пакта на СРЈ имала све ефекте хемијског рата који су изазивани намерним гађањима хемијских постројења, резервоара и складишта.

Очигледно је да је минули рат имао више циљева, за агресора једнаких по важности, али је за нас најстравичнији онај који се односи на угрожавање живота и здравља читавог једног народа на овим просторима.

Агресија на СРЈ проузроковала је велике патње и погибељ народа, рушење и уништавање материјалних и културних добара и произвело једну од највећих еколошких катастрофа двадесетог века на просторима Европе, чије ће последице осећати и будуће генерације.

Планери и пилоти САД који су узели највеће учешће у оквиру НАТО агресије никада нису одговарали за почињене злочине. Напротив, тај рат су многи политичари и генерали САД схватили као прилику да се енормно обогате за кратко време. Ако томе додамо да се Косово налази на петом месту у свету по резервама лигнита, онда је јасно о ком планираном профиту се ради.

Распродати су природни ресурси Србије на Косову и Метохији, а то јесте пљачка под окриљем НАТО пакта. Шта је то него окупација, уз параван Резолуције 1244 СБ УН.



Поред геостратешких разлога, многи политичари и аналитичари међународних односа и савремених војних интервенција истичу и економски карактер и циљеве агресије НАТО пакта. Наиме, ради се о огромним резервама природних ресурса, енергената и руда које поједини лобији из САД и велике Британије желе да узму за што мање новца.

Америци и водећим државама НАТО пакта, након скоро 20 година од окупације, тог дела Србије треба „међународна тапија“ да је то њихов простор. Не боре се Американци и Британци за срећу и демократију „косовара“, него за дугорочне своје интересе јефтиног базирања снага и изградњу инфраструктуре на југоистоку Европе, на централној позицији-раскршћу цивилизација, религија и нарко трафикинга.

Из тих разлога не дозвољавају останак граница Србије према Албанији, какве су дефинисане и након Првог светског рата. Ти покушаји и притисци неће проћи јер је српски народ опредељен да очува суверенитет и територијални интегритет Србије.



Потребно је да се кроз истраживање злочина НАТО пакта опишу и применом научних метода егзактно аргументују материјалне, еколошке, привредне, медицинске, демогравске, правне, друштвене, политичке, културне и друге последице, те да се објективно и са потпуном аргументацијом утврди основаност кривице појединих учесника у агресији, за конкретне злочине.

Због страдања које је претрпео српски народ као и због последица које и данас трпи било би међународно пожељно и одговорно да се формира Фонд за обнову Србије, где би кроз донације држава које су учествовале у агреији уплаћивале новац, који би се користио на транспарентан начин за обнављање порушене инфрасруктуре, као и за исплату штета које су причињене приватним и правним субјектима.

Поред материјалне штете која је преко 100 милијарди долара, потребно је обештетити породице убијених цивила и пружити помоћ и исплатити оштету породицама код којих су оболели или умрли од најтежих малигних оболења. Многи борци се и данас суочавају са тешким болестима и немаштином. Србија то треба да зна и да више цени њихово страдање.

Митар Ковач / Евроазијски безбедносни форум

Помозите Васељенску

Донирајте 5 €Донирајте 10 €Донирајте 20 €Донирајте 30 €Донирајте 40 €Донирајте 100 €Донирајте колико желите
Помозите рад Васељенске донацијом. Хвала!



БОНУС ВИДЕО:

3 Коментара

  1. PRIJATELJI(?), A ZLOČINCI MAJKU IM JE**M!

    Danas su prošle 22 godine od NATO fašističke agresije na našu zemlji. Ja nisam zaboravio i ne mogu da oprostim neprekidno zločinačko bombardovanje 78 dana moju zemlju i ubili oko 3.500 mojih nedužnih sunarodnika, napravili štetu od oko sto milijarde evra i bacili na hiljade tona smrtonosnog osiromašenog uranijuma, da ne čuje prof. Radovanović. Nekim našim vođama zločinac Toni Bler je prijatelj i savetnik, a njegova suproga naš advokat, a zločincu Klintonu dao je tri miliona evra, kao nagrada za bombardovanje i rušenje njegove zemlje, ime im se zaboravilo i izgubilo.

  2. PRIJATELJI(?), A ZLOČINCI MAJKU IM JE**M!

    Danas su prošle 22 godine od NATO fašističke agresije na našu zemlji. Ja nisam zaboravio i ne mogu da oprostim neprekidno zločinačko bombardovanje 78 dana moju zemlju i ubili oko 3.500 mojih nedužnih sunarodnika, napravili štetu od oko sto milijarde evra i bacili na hiljade tona smrtonosnog osiromašenog uranijuma, da ne čuje prof. Radovanović. Nekim našim vođama zločinac Toni Bler je prijatelj i savetnik, a njegova suproga naš advokat, a zločincu Klintonu dao je tri miliona evra, kao nagrada za bombardovanje i rušenje njegove zemlje, ime im se zaboravilo i izgubilo.

  3. @————–IZAJNIKE JAVNO POVESATI PO REDU I NESKIATI IH DOK SE NE USMRDE ILI PUKNE KONOPAC.
    PETU KOLONU,DRUGO-SRBIJANCE,KOZOJEBE,OVCE BRABONJKE I SAV OSTALI KOROV I DJUBRETARE KOJI SU ISPOGANILI“SRPSKU ZEMLJU NATOPLJENU KRVLJU NASIH PREDAKA“,TAKODJE OSUDITI PO UCINJENIM ZLODELAMI.
    NVO…….SPERMUSE SPALITI…!!!
    Njihovu kopilad proterati iz Srbije….DOZIVOTNO….AMIN.

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.