Ноћас почиње летње рачунање времена

Померањем часовника за један сат унапред, односно са два на три сата ујутру у недељу, 28. марта, почеће летње рачунање времена, а иако је требало ове године да се земље чланице ЕУ определе за зимско или летње рачунање времена и Европска комисија донесе коначну одлуку, то се још није догодило.

Бранко Симоновић из Астрономског друштва „Руђер Бошковић” каже за Танјуг да је увођење летњег читања времена 1983. године у Србији имало за циљ да се искористи што већи део обданице, како би и продуктивност у раду била већа, али да су се у међувремену прилике промениле, пре свега уведено је ново радно време, а и навике људи што се тиче одласка на спавање су се промениле.

Према његовим речима, и Србија ће и овог пута променити стање на часовнику и прећи на летње рачунање времена, а до када ће то бити пракса остаје да се види, будући да ћемо се прилагођавати општим решењима у окружењу и шире.

„Оно што је невоља са овом препоруком која ће пре или касније ступити на снагу јесте што је предложено да се укине летње читање времена, односно указно време и остављено је свима на вољу да се определе за летње време или трајно летње стање. Е, то је оно што је нека невоља у најави јер је питање како ће различите државе да подесе своје читање времена што потенцијално може да буде незгодно, јер од једног реда прелазимо у неуређено стање”, рекао је Симоновић.

Како је рекао, постоји дилема које време више одговара овом поднебљу, али да он сматра да би могло да се уведе и „треће време”, односно прелазак на читање времена од пре 1983. године.

То решење подразумевало је зимско читање времена и трајно остајање у средњоевропској часовној зони, али и померање радног времена један час уназад, како би се повољније искористила обданица.

Ипак, сматра он, у међувремену су се ствари „замрсиле” у односу на некадашње време, пре свега радно време.

„Зимско читање времена у овом случају је неповољно јер преспавамо неефикасно, односно преспавамо онај први део обданице током године и мало од обданице нам остаје у другом делу дана. Летње (трајно) читање времена је у том погледу повољније јер се боље искориштава обданица, али нас она измешта из наше основне средњеевропске часовне зоне у источноевропско, односно одваја нас од већег дела Европе којем припадамо”, рекао је Симоновић.

Уколико би се читање времена вратило на оно од пре 1983. године, каже Симоновић, могло би да се прилагоди и радно време – односно, радно време би се померало, примера ради, на седам са осам сати.

„Ја бих додао и као још једну могућност, а то је да се уопште не дира часовник него да се уведе указно радно време. Да се рецимо декретом уведе да се за стање на часовнику вежу они који од њега зависе својим радом. А то су трговине, школе, предузећа и онда да се указно помери само радно време”, рекао је Симоновић.

Он је рекао и да претпоставља да ће влада одлучивати о томе како ће се мењати читање времена, али и да би једна од могућности могао и да буде референдум на коме би се грађани питали по ком времену желе да се рачуна време.

„Да бисмо отишли на референдум подједнако је важно да људи сасвим добро разумеју шта добијају, а шта губе и како то у стварности изгледа, јер из искуства говорећи , расправе које се воде о том питању у суштини су сасвим погрешно постављене, тако да мислим да би о тој теми требало сви да се обавестимо довољно добро а онда да се јавно одлучујемо”, рекао је Симоновић.

[table id=1 /]

БОНУС ВИДЕО: