Прогон хришћанске васпитачице Слађане Ђурић у предшколској установи „Наше дете“ у Шапцу

Суочавамо се са свеоштом декандецијом свих званичних институција у Србији. Завладао је неолиберални – марскистички западни дух, који је постао свеопшта норма у свим сферама друштва. Посебно је у нашој Отаџбини на удару настарија и најсветија институција Српска Православна Црква, као и урушавања традиционалне вредности породице.

Чланак који следи говори о прогону особе у државној служби, која се великом дозом хришћанске љубави и радошћу обавља своју делатност, на опште задовољство родитеља деце, чувајући завет светог владике Николаја да нам школа буде са вером.

Мотив за писање чланка пронашао сам у неправди која је пре неколико дана учињена побожној Српкињи Слађани Ђурић из Шапца, којој је од стране установе уручен отказ. Нисам могао да претућим фарисејско лицемерје и охолост главних протагониста из ПУ „Наше дете“ у Шапцу.

Директорица установе „Наше дете“ у Шапцу Сандра Мићић, главна васпитачица вртића Гордана Пузић, од месеца септембра прошле године врше притисак (мобинг) над васпитачицом Слађаном Ђурић. Притом не поштујући ставове и захтеве родитеља, ни интересе деце. По свим важним питањима, пре свега кадрирања особља, пита се бивша директорица установе за време ДОС-а Јасмина Вулетић.

Васпитачица Слађана послата је септембра 2020. године од управе предшколске установе на принудан одмор, а затим и на боловање, јер због здравственог стања није могла, нити је хтела да носи маску. Уместо тога, при повратку са боловања носила је мараму, што јој је од стране управе забрањено, уз стално малтретирање и примедбе да не сме да облачи „тако“ дугу сукњу, црну гардеробу и капу. Иначе, васпитачица Слађа носи црну гардеробу због мајке која се упокојила од срчаног удара, јер је преживљавала све што се дешава са њеном кћером. Капу носи због болних синуса који не трпе ни јаку светлост ни хладноћу.

Слађана је све време под притиском радила са децом. Притом у групи има доста деце и дете са посебним потребама. На основу мишљења родитеља свеопшти утисак је да Слађана добро обавља свој посао. Нови притисак почиње од пре месец дана. Васпитачици се намешта прљавштина у соби, иако увече деца распреме и уредно оставе просторију. Као доказ позване су присутне колегинице кој су тобож фотографисале неред. Гордана Пузић смирује ситуацију, да се „прича не шири даље“. Дошао је логопед у групу и саопштио да дете са посебним потребама може да борави и у соби поред, у групи где је боравио претходне године и навикао се, а у којој се налази његова млађа сестра. Васпитачица Слађана је мишљење логопеда спровела у дело, повремено дозволила да дете одлази у собу поред, као и у трпезарију где воли да сам пева песмице, причице, броји… Тако је дозволила да изађе напоље са другом групом док се предшколци спремају за излазак у двориште. Дечак са посебним потребама прилази и игра се са звоном на улазним вратима. Прилази Слађанина колегиница Данијела Томић, сва бесна и љута, па почиње да виче на дечакову другарицу, јер га не пушта унутра. Иста особа изгрди колегиницу Слађану Ђурић говорећи „како не зна да ради свој посао“.

Наредног дана госпођа Томић у трпезарији пред свима потура папир васпитачици Слађани да потпише да је присуствовала тзв. хоризонталној размени, јер су се сви у објекту потписали, иако нису сви били присутни. Васпитачица Слађана одбија јер не жели ни друге ни себе да лаже. Одмах следећег дана стиже Гордана Пузић и сачекавши да васпитачица Слађана заврши са децом пролећну приредбу, насамо води разговор са њом, оптужујући је да је неодговорна, одсутна, да не ради са децом, нема емпатију према детету са посебним потребама, да је неколегијална… Истовремено се служи лажима, уз претњу „наставићемо разговор следеће недеље“. Једној колегиници заповеда да прати сваки Слађанин корак и пријављује шта се дешава.

Потом Данијела Томић пише писмену притужбу управи установе где наводи да је васпитачица Слађана кадила своју собу, а њој смета тамјан. Зна се да непомјаницима смета тамјан којим је васпитачица кадила због вируса и здравља деце и свих запослених. Којим је законом прописана забрана кађења просторија у јавним установама?

Почетком седмице главна васпитачица Гордана Пузић после радног времена задржава насамо васпитачицу Слађану, саопштавајући да је посматрају и да су сви стручни сарадници са директорицом донели одлуку да васпитачица Слађана мора на посматрање, а ако одбије биће јој моментално уручен отказ. Као разлог наводи што меша веру са васпитањем. При том прети да не сме никоме испричати ток разговора. Захтева при томе да уђе у вибер групу са родитељима да све испрати. Васпитачица Слађана је убацује у вибер групу, не сумњајући ни даље да се ту ради о намештању посла једној колегиници, која је политички подобна, а преписку васпитачице Слађане са родитељима злоупотребљавају и користе у тужби против ње.

У уторак 6. априла васпитачица Слађана обавештава родитеље да је шаљу на посматрање због мешања вере и васпитања. Родитељи се буне, не слажу се одлуком, и питају се како се у другој соби могао славити бајрам претходне године, у групи колегинице Данијеле? Звали су и управу да се распитају.

Следећег дана, на празник Благовести, главна васпитачица Гордана Пузић долази са решењем о отказу за Слађану Ђурић, са потписом директорице Сандре Мићић и сведоцима (колегиницама) Данијелом Томић и Наталијом Васиљевић,у коме се наводе лажи: да је Слађана угрозила безбедност деце, да је одсутна, да држи телефон у руци и чита молитве са њега, да је главној васпитачици рекла „Бог ће то све решити!“ Васпитачица Слађана одбија да потпише наведене лажи. Узрујана госпођа Пузић зове полицију која убрзо стиже и узима изјаву.

Не вреди ни објашњење родитеља да таквог педагога као што је васпитачица Слађана треба подржати а не избацивати са посла, те да овакав поступак није у интересу деце. Родитељи траже родитељски састанак, на основу обећања главне васпитачице претходног дана на вибер групи, коме ће присуствовати и васпитачица Слађана. Међутим, управа установе не дозвољава Слађанино присуство, наводећи да је она у дисциплинском поступку. Сви родитељи потписали су петицију установи за враћање васпитачице на посао. Колегинице су, такође, пружиле усмену подршку васпитачици.

Судско рочиште заказано је за 28. април. Надамо се да ће правда бити задовољена, да ће здрав разум преовладати и да неће бити притисака са „стране“. Вратити васпитачицу Слађану Ђурић на посао једина је исправна одлука, на добробит деце и родитеља у предшколској установи „Наше дете“.

У Шапцу, 09. 04. 2021. године лета Господњег

Милан Старчевић / Васељенска

[table id=1 /]