Да би се излечио свет, мора се обновити позитивна улога очинства

Према Националном центру за очинство, само у једној Америци, «више од 20 милиона деце живи без физичког присуства очева. Милиони деце имају очеве са којима су физички заједно, али не добијају никакву емоционалну подршку. Ако се ова појава класификује као болест, онда одсуство очева можемо сматрати епидемијом, која заслужује пажњу као и ванредна ситуација у држави.»

Појава одсуства очева „није само проблем Сједињених Држава, то је проблем читавог човечанства“, објашњава Кристофер Браун из Националне иницијативе за очинство, када „наше најтеже решиве социјалне болести погађају децу“, подвргавајући их „повећаном ризику сиромаштва, лошем успеху у школи, развој емоционалних проблема и проблема понашања, склоност ка окрутности и насиљу, раној трудноћи у адолесценцији, ризику од завршавања у затвору или извршења самоубиства.“ И као што је др Дејвид Попено, „пошто су деца наша будућност ове негативне последице представљају друштвену катастрофу“, тако да „нестанак очева уништава нашу будућност“.

За децу која немају очеве, Дан очева може бити трауматичан тренутак у животу, јер их чини тужним, подсећајући их да немају такву особу у близини. И туга због занемаривања онога што оснивач Међународне организације за породичне послове др Алан Карлсон назива правом сваког детета и на мајку и на оца. Ово су деца која су, без своје кривице, лишена срећних тренутака дружења које само отац може пружити. „Очеви су много више од само„ још једне одрасле особе “ у породици, каже Попено, „јер очево учешће у одгајању деце доноси огромне користи које ниједна друга особа не може да пружи “, чинећи очеву улогу „јединственом и незамењивом“. Др Бредфорд Вилкокс то назива „изразитим позитивним утицајем доброг оца“.

За ону децу која имају срећу да одрастају у пуним породицама са вољеним очевима и мајкама, који живе у браку и који су свој живот посветили великом добру у име своје породице Дан очева је дан радости и захвалности. То су деца која је на уму имао председник Роналд Реган када је рекао: „На крају, очинство има близак однос са детињством“ и „са свим оним што је најважније – љубављу и новим животом, поверењем и одговорношћу, оданошћу породици и призиву.“ Ова деца, како је истакнуто у кључној публикацији америчког Министарства здравља и социјалних услуга, „имају већу вероватноћу да ће имати добро физичко и емоционално здравље, академски успех и да неће бити склона употреби дрога, насилничком понашању и криминалу“. То су та срећна деца којима човечанство, како је наведено у Декларацији Уједињених нација о правима деце из 1959. године, заиста даје „најбоље што се може дати“.

На овај Дан очева одајемо почаст људима широм света који су, према речима председника Регана, „преузели одговорност и радост очинства“ и дали својим породицама „дар љубави као образац за подражавање у смислу васпитања и заштитника“, „доприносећи физичком и емоционалном развоју деце, подстицању њиховог успеха, дајући им утеху при неуспеху, јачању породичне заједнице, давању виталног доприноса економији и служењу друштву.“ У међувремену, ради добробити деце која одрастају без оца, позивамо све који могу пружити руку помоћи и, као што се каже у књизи «Екласијаста» „постати отац сирочадима“, олакшати им терет патње и подићи њихов дух. Ми стално позивамо очеве који су оставили своју децу да им се врате и почну да се брину о њима, подржавајући их финансијски, емотивно и духовно.

У свету захваћеном погубним последицама одсуства очева, поставши, према др Вејди Хорн, „највећи забрињавајући социјални тренд нашег времена“ као никада до сада нису биле актуелне речи др Тимоти Рерика: „Дајте да вратимо очинство и излечимо се од сиромаштва као од куге.“ Овоме можемо још додати: „Вратимо се очинству и излечимо на делове изломљени свет и оздравимо сломљена срца наше драгоцене деце.“

[table id=1 /]

С руског превео Зоран Милошевић / Балканска геополитика

ИЗВОР: http://www.dal.by/news/149/22-06-20-6/