Ексклузивно: Олег Платонов: Седам месеци по империји зла – сатанизам као државна идеологија Америке

Још у време свог првог путовања у Америку, одлучио сам да посетим један од сатанистичких храмова о којем су ми говорили монаси манастира Свете Тројице у Џорданвилу. Активности сатаниста током празника Ноћи вештица (31. октобра) биле су познате целом округу. Сатанисти су нападали монахе, исписивали три шестице на асфалту и зидовима манастира.
Успео сам да уђем у сатанистички храм тек током четвртог путовања. Моји пријатељи из десничарских удружења, за позамашне суме новца, организовали су за мене екскурзију, сличну онима које сам правио у масонским ложама, уз пуно поштовање правила конспирације. На ову екскурзију водили су ме повезаних очију у аутомобилу са затамњеним стаклима. Буку града замењивала је тишина, у којој се чуо рад само нашег аутомобила и врло ретко од долазећих. Возили смо неко време у тишини. Ауто се зауставио. Зачуо се звук механизма за подизање – очигледно тешке капије.

Било ми је дозвољено да скинем повез. Осврнуо сам се око себе. Били смо у великом дворишту. Дуж високог зида било је око тридесетак аутомобила са бројевима прекривеним црном траком. Човек који је седео поред њих извукао је запечаћену торбу у којој се налазила маска од црне крпе са изрезом за очи. Замолили су ме да преко сакоа обучем дугачки црни огртач, причвршћен на врату широком траком. Пратња ме одвела у зграду која је личила на велику сеоску кућу. Увели су ме у малу собу са степеништем који је водио до подрума са високим засвођеним плафонима. Неколико људи је носило исте маске и огртаче као и ја.

Већина (око 20 људи) носила је плаштове са кабалистичким знаковима. Црне маске су имале оштре изрезе. Био је полумрак. Већина присутних били су „потковани“ – очигледно, редовни чланови. Насупрот њима, „мање потковани“, било је шест људи обучених у елегантније репрезентативне одежде. Лево и десно били су мангали, на којима се пушила мешавина сумпора и тамјана, дим од њих одлазио је у димњак на тавану. Између велике и мале потковице било је мало узвишење, на њему је стајало постоље са ликом обрнутог крста. На подијуму, прекривеном црвеном плишастом тканином, лежала је млада гола жена (како су ми касније рекли водичи – проститутка).

Очи многих сатаниста „велике потковице“ блистале су неприродно, изражавајући животињско одушевљење. Изгледа да су били под дејством наркотика.

Ритуал је започео жрец који је стајао усред „мале потковице“. На његов знак, сатанисти су почели да се крећу у ланцу, полако пролазећи кроз параван, који је стајао на супротном крају сале.

Жрец је почео да позива Сатану, произноси заклињања и понавља исте речи. Трајало је најмање 30 минута. Тада је „мала потковица“, на челу са жрецом, отишла иза паравана, а „велика“ је наставила заклињања која је започео жрец.

Неколико минута касније жрец је изашао иза паравана, већ обучен у другачији огртач, везен златом, праћен помоћницима с носилима, на којима је стајала велика чаша, који су они сви скупа подигли на подијум. Обични сатанисти из „велике потковице“ приближили су се суду са обе стране, са којег су жрец и његови помоћници точили пиће у мале посуде. Свако ко је дошао попио је пиће и вратио се на своје место. У исто време, сви су наставили да понављају ритмичке уроке, чији се темпо убрзавао.

У неком тренутку жрец је отишао иза паравана и вратио се са петлом у рукама, чије су ноге биле чврсто везане. Пред свима је пресекао грло петлу, усмерио шикљајућу крв на лице голе жене, а затим закланог петла бацио у унапред припремљену торбу, коју је његов помоћник одмах однео иза паравана. Жена је уобичајеним покретом клекнула, окренувши се према жрецу, а он је, бацивши широко огртач преко ње, почео да изводи ритмичке покрете, опонашајући полни однос. Трајало је минут и по.

После жреца, исте манипулације са женом прво су радили његови помоћници, а затим и чланови „велике потковице“. Свако јој је бацио огртач преко бедара и правио ритмичке покрете. Било од дроге, било од пића из велике посуде, лица сатаниста изражавала су екстазу.

Као што ми је касније објаснио један од истраживача сатанизма, који је такође био присутан сличној „акцији“, нису сви сатанисти могли да изврше ритуал копулације са женом, чак и уз помоћ дроге. Већина је трпела фијаско. А да не би смућивали „браћу“, жречеви су дозволили употребу широког огртача, испод којег није видљиво да ли сатаниста заправо копулира или га само опонаша у ритуалне сврхе. „Већина сатаниста“, објаснио ми је исти истраживач, „су људи абнормалне психе и импотентни“. Према старом сатанисти, почетком 20. века овај ритуал је изведен отворено како би сви могли да виде његове резултате, а тек после Другог светског рата сатанисти су почели да се покривају огртачима.

Подрум је постајао све мрачнији. На крају, ритуал са женом се завршио. Она је легла на леђа, покривајући се дугачким прекривачем.

На крају, светла су погашена. Само су жрец и његови помоћници стајали са пригушеним фењерима у рукама.

У мраку су се монотоне фразе са именом Сатане почеле поново понављати. Тада су сатанисти, предвођени жрецом, почели да у низу излазе кроз врата која се налазе иза паравана.

Нас госте извели су на иста врата кроз која смо ушли и остали у малој соби, тражећи да сачекамо док „чланови цркве сатане“ не оду. У углу је био велики монитор, на којем је био филм о „величини“ сатане, о чињеници да је он центар универзума.

Иза зида се зачуо звук аутомобила који су одлазили. Тада су почели да нас изводе једног по једног. У ауту су ме натерали да поново ставим повез.

Амерички истраживач сатанизма, са којим сам касније разговарао о овој „екскурзији“, тврдио је да сам могао да присуствујем најнеопаснијим ритуалима сатаниста. „Они имају својеврсно позориште за спољни свет. Прави ритуали се изводе у најстрожој тајности и у уском кругу. На њима се дешавају људске жртве. Обично се користе деца. 90-их година у Сједињеним Државама годишње је нестајало до 40 хиљада деце и откривено је 5 хиљада дечијих тела која су остала неидентификована. Међу америчким проституткама постоји посебан посао: неке од њих служе као својеврсни инкубатори за бебе које се продају сатанистима за „црне мисе“ (крајем 90-их сатанисти су за такву бебу плаћали 10-12 хиљада долара).

Међутим, нису само мала деца постала жртве ритуалних убистава сатаниста. Амерички обожаваоци ђавола више пута су убијали одрасле током својих ритуала. 1986. године читава Америка била је шокирана случајем ритуалног убиства А. Перија. То се догодило у меморијалној цркви Универзитета Станфорд (Калифорнија). Убиство је извршено у олтарском делу. Сатанисти су поставили свеће око леша и над телом извршили скрнављење. Полиција је успела да идентификује само једног сатанисту – убицу – Дејвида Берковича.

Ја сам био у тој цркви: она је поприлично пространа, слабо осветљена, има дебеле зидове – идеално место за „црне мисе“ и друге сатанистичке ритуале. Пошто се ова црква налази у близини Хуверовог института, у чијим сам архивима радио 1996. и 1997. године, могао сам да посматрам неке догађаје који су се тамо одвијали. Цркву су одабрали содомити: у њој су протестантски свештеници редовно обављали церемонију „венчања“ хомосексуалаца и лезбејки. Овај спектакл је прилично сликовит. Речено ми је да стотине содомита из разних градова Сједињених Држава долазе на нека од ових „венчања“. Током обављања „венчања“ свештеник стоји тачно на истом месту где се догодило ритуално убиство и скрнављење. Данас је ова црква сигурно постала једно од најпопуларнијих места за посету сатаниста и содомита. Очигледно, избор оснивача цркве Антихриста, који су баш овде одржали своју конференцију, није био случајан.
Најпознатији сатаниста 20. века и оснивач „Сатанине цркве“ био је мађарски Јевреј Антон Шандор Лавеј (рођен 1930.), „духовни“ ученик А. Кроулија. Попут свог учитеља, Лавеј је сматрао да је његова главна мисија уништење хришћанства.

На основу Кроулијевих дела, Лавеј је саставио два приручника за сваког модерног сатанисту – „Сатанистичку Библију“ и „Сатанистички Ритуал“. 1966. прогласио се оснивачем „Сатанине цркве“. У јануару 1967. Лавеј је обавио прво сатанско „венчање“, у јуну сатанско „крштење“, а у децембру сахрану. Све се ово дешавало у јавности. Главне америчке новине детаљно су пратиле сатанистичке активности.

„Венчање“ је обавио првосвештеник сатане А. Лавеј у првој сатанистичкој цркви Сан Франциско. Поред њега, у церемонији је учествовало још 30 кнезова таме. Сахрана извесног Е. Олсена, морнара, који је завештао да га сахране по сатанистичком ритуалу, одвијала се са истим широким публицитетом. Сатанистичка „сахрана“ догодила се у истој сатанистичкој цркви у Сан Франциску, а затим је тело сахрањено уз војне почасти.

У марту 1970. године, „Сатанина црква“ је примљена у Национални савет цркава у Сједињеним Државама. При Пентагону је, заједно са другим конфесијама, био представљен главни капелан „Сатанине цркве“, под чијим вођством је стотинак сатанистичких капелана служило у оружаним снагама САД.

За своје следбенике Лавеј је формулисао девет главних принципа:

1) Сатана нуди повлађивање телесним жељама уместо ограничења!

2) Сатана уместо духовних маштања нуди пунокрван живот!

3) Сатана уместо светохвалне самообмане нуди савршену мудрост!

4) Сатана достојнима нуди доброту уместо бесмислене љубави према незахвалнима!

5) Сатана нуди право на освету уместо принципа опраштања!

6) Сатана нуди одговорност према одговорним људима уместо бриге о психичким вампирима!

7) Сатана види човека као обичну врсту животиње, чије је понашање понекад боље, али, по правилу, горе од понашања животиња које ходају на четири ноге. Због свог „божанског, духовног и интелектуалног развоја“ постао је најсуровији од свих постојећих животиња!

8) Сатана дозвољава све такозване грехе јер пружају физичко, чулно и емоционално задовољство!

9) Сатана је одувек био најбољи пријатељ Цркве, јер је захваљујући њему током многих година имала чиме да се бави!

Амерички свештеник Џефри Стефон, који је посебно проучавао сатанизам, сматра да постоји седам нивоа приближавања сатани. На првом су они који се баве гатањем и једноставним облицима традиционалне магије. У ову групу спадају они који се повремено баве спиритизмом.

На други нивоу, Стефон сврстава оне који су зависни од сеанси, алкохола, дроге и музике у стилу „тешког рока“. Неки од представника ове групе читају књиге попут „Сатанистичка Библија“ и „Сатанистички Ритуали“, а понекад чак покушају да ураде неку од описаних ствари.

На трећем су – самозване сатанистичке групе које су водили људи попут Кроулија и Лавеја. Многи људи се везују за ове врсте група као резултат употребе дрога и оргија. На такве састанке узнапредовали сатанисти позивају почетнике. Свака група формира свој систем веровања и ритуала, по правилу одговарајући интересима дате групе.

Четврти ниво обједињује сатанисте који су чланови „Сатанине цркве“, „Храма сети“ и других сличних организација. „Црква сатане“ врло пажљиво проучава оне који желе да јој се придруже. Главни верски обред сатаниста је Црна миса. Сатанисти 4. нивоа одговорни су за дистрибуцију окултних списа за младе.

Пети ниво чине hard-core („тврдо језгро“) сатанисти. Они практикују сатанске ритуале који укључују приношење жртава (укључујући и људске). Тренутно такви сатанисти делују у тајности и врло је тешко доказати њихово постојање. Тајне групе, укључујући представнике различитих генерација, припадају истом нивоу сатанизма. Чланови ових група изводе сатанистичке ритуале, дела насиља над децом, одричу се своје деце у замену за дрогу, приносе на жртву животиње и људе.

Сатанисти шестог нивоа називају се адептима: „Они могу да виде Сатану и комуницирају с њим, а такође имају моћ над нижим демонима“.

Највиши сатанисти називају се Илуминати, „чисти обожаваоци Сатане“. Они своју вољу и душу у потпуности предају сатани.

Главни храм „Сатанине цркве“ у САД седамдесетих и осамдесетих година налазио се у калифорнијској улици у Сан Франциску. Споља гледано, то је мала црна кућа са двоводним кровом, ограђена високом жичаном оградом. У ствари, у њој је служио врховни жрец сатанизма А. Лавеј. Посетио сам овај сатанистички храм средином 90-их. Покушаји прикупљања било каквих података о њему од околних становника нису били успешни. Сви као један одбили су да разговарају на ову тему. Нарочито згрожени мојим питањима били су радници мале бербернице у близини ограде сатаниног храма. Једном сам пред вратима овог храма успео да разговарам са особом која својим изгледом подсећа на правог сатанисту. Нерадо ме је обавестио да сатанистички храм наводно више не ради.

Касније сам успео да сазнам да се главни сатанистички храм заиста преселио у Лос Анђелес, али је стари такође наставио службу Сатани. Према речима очевидаца који су раније били умешани у сатанизам, испод куће у калифорнијској улици налази се дубок и широк подрум са колонадама и сатанистичким „олтаром“ у средини. У овом подруму се одржавају „црне мисе“ отприлике једном месечно, као и на сатанистичке празнике. Његови учесници долазе један по један, остављајући аутомобиле два или три блока од овог места. Међутим, данас се телефонски број сатанистичког храма може наћи у било којој телефонској говорници у Сан Франциску, Њујорк, Лос Анђелесу. У то сам се и сам уверио отварањем именика у Сан Франциску. Према истраживачу сатанизма Џозефу Бренану, у Сједињеним Државама постоји око осам хиљада „група“ сатаниста које уједињују око 100 хиљада сатаниста. Амерички сатанисти имају мноштво огранака својих организација у већини западне Европе, Латинске Америке, као и у Канади, Аустралији и Новом Зеланду.

Превод са руског и приређивање: „Борба за веру“

Извор: “Русский Вестник”

[table id=1 /]