Јавна предузећа 2019. направила губитке од 155 милиона евра

1
ЕПС (Фото: Јутјуб)

Ако се неко пита зашто су јавна предузећа стална и никад завршена тема аранжмана са Међународним монетарни фондом (ММФ), па и новог најављеног за лето, довољно је да погледа резултате њиховог пословања. У 2019. Години, што је последњи податак, 22 јавна предузећа (ЈП22) направила су губитак од 155,7 милиона евра, јер им је добит била 105,1 милиона евра, а губитак 260,8 милиона евра.

Да ли због пандемије тек ови подаци као да су прошли испод радара јавности. Истини за вољу, Фискални савет је у ово доба прошле године упозорио на губитке ЕПС-а од 49,2 милиона евра, али су готово незапажено прошли губици „Путева Србије“ од чак 143,3 милиона евра што их и чини највећим губиташем јавних предузећа.

О резултатима пословања републичких инфраструктурних предузећа опсежно истраживање урадили су Едвард Јакопин и Наташа Чокорило за публикацију Макроекономске анализе и трендови (МАТ). Нјихова анализа показује да су ЈП-22 у периоду 2015-2019. прешла пут од добиташа до губиташа. Петогодишњи биланс показује да је нето добит ЈП-22 смањена за 40 одсто, за 160 милиона евра, а да су се нето губици повећали за 50 одсто, за 86 милиона евра.




Групацији губиташа железничких предузећа, „Путева Србије“ и „Ресавици“ у 2018. и 2019. придружила су се и енергетска предузећа. Поред тога, приметан је пад нето финансијског резултата код „Телекома Србија“ за 4,4 пута са 91,9 миллиона евра у 2018. на 21 милиона евра у 2019, затим у „Србијагасу“, „Пошти Србије“ и „Електромрежи“.

Након две деценије транзиције и бројних спроведених реформских задатака јавни сектор у Србији је и даље предимензиониран. Мада је укупан број запослених у ЈП-22 смањен за 8.603 радника у периоду 2015-2019., сваки 14-ти радник у привреди Србије је запослен у великим инфраструктурним јавним предузећима. Сваки десети динар губитака у привреди Србије направила су ЈП-22.

У циљу сагледавања ефеката корпоративног управљања државних и јавних предузећа ММФ је 2019. спровео обимно истраживање у транзиционим државама Централне, Источне и Југоисточне Европе, а резултати спроведеног истраживања сврставају Србију у групу држава са неефикасним управљањем државним предузећима, нарочито у области фискалних веза између државних предузећа и Владе. Европска комисија је у свом редовном годишњем Извештају о напретку Србије за 2020. констатовала да су и поред извесног напретка, структурне реформе јавне управе и државних предузећа су споро напредовале.

Нереформисан, компликован и нетранспарентан систем зарада у јавном сектору допринео је продубљавању јаза у односу на приватни сектор. Нето зараде у ЈП-22 биле су просечно веће за 26 одсто од зарада у приватном сектору у 2019. Екстремни распони износе скоро 3:1, а највише просечне зараде у „Телекому“ и „Коридорима Србије“ износиле су 1.030 евра и 1.075 евра, а у „Пошти“ 378 евра. Јаз између јавних и приватних предузећа у уделу трошкова запослених у пословном приходу тешко је објаснити само образовном структуром и другим нивоима вештина у пословању.




Динамичан модел привредног раста заснован на инвестицијама фактички је започет завршетком фискалне конолидације 2017. Инвестиције у основна средства ЈП-22 у 2019. износиле су 1,9 милијарди евра, што је 22,1 одсто инвестиција укупно у привреди. Највише је у 2019. инвестирао „Телеком“ 453,9 милиона евра и ЕПС 405,7 милиона евра, док су највеће годишње стопе раста 2015-2019. имали „Србијагас“ (25,3 одсто), „Телеком“ (23,7 одсто) и „Инфраструктура железнице“ (24,2 одсто).

Нето дуг највише оптерећује пословање ЕПС-а, а ради се о 866 милиона евра, „Телеком Србије“ дугује 1,2 милијарду евра, „Путеви Србије“ милијарду евра и „Железнице Србије“ 550 милиона ева.

Мада је тржишна конкуренција утицала на иницијална побољшања у управљању јавним предузећима, њихово пословање и даље представља значајан буџетски ризик. Имају доминантно учешће у енергетском и саобраћајном сектору чиме утичу на пословање целокупне привреде. Спровођењем свеобухватног концепта консолидације ЈП-22 (реструктурирање, приватизација, економскофинансијска и инвестициона консолидација) држава би се ослободила двоструке улоге власника и регулатора и исцрпљујућег балансирања бројних и често међусобно супростављених циљева при управљању овим предузећима – од стварања услова за њихово ефикасно пословање, вођење инвестиционе политике у функцији њихове дугорочне одрживости, утврђивање тарифа компатибилних са дугорочним пословањем до вођења социјалне политике запослених и заштите потрошача од могуће злоупотребе монополског положаја, наводе аутори Едвард Јакопин и Наташа Чокорило.

Помозите Васељенску

Донирајте 5 €Донирајте 10 €Донирајте 20 €Донирајте 30 €Донирајте 40 €Донирајте 100 €Донирајте колико желите
Помозите рад Васељенске донацијом. Хвала!



Јована Рабреновић / Политика

BONUS VIDEO:

1 Коментар

  1. ЈП алајбегова слама, танкају се зеленашким зајмањима а растачу у џепове политичара њихове паразитске родбине, партијске бораније, ботова, сендвићара … који ништа корисно не знају радити од приправничког па до пеМзије. Где комуњаре, „револуционари уређују“ државу од 45 до данас и Бог је дигао руке, где педофили, лопови, сплеткароши, насилници, развратници … организују друштво по мери њихове алавости среће нема за народ на чији терет се задужују

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.