Затишије пред буру: Вртоглави пад вредности криптовалута најављује – нови раст тржишта

Вртоглави пад вредности криптовалута могao би да буде само затишије пред буру, јер мами нове инвеститоре да уложе у те валуте и тако покрену нови раст тржишта. Иако поједини стручњаци сумњају у његову одрживост, „велики играчи“, попут „Визе“, почели су да улазе на тржиште криптовалута, што наговештава да га чека – светла будућност.

Нагли пад вредности биткоина и других дигиталних валута у петак је довео до брисања више од 260 милијарди долара вредности читавог крипто тржишта. Цена биткоина је за 24 сата пала скоро 10 одсто, на 49.281,40 долара, а етеријум је опао на 2.202,05 долара, тј. за више од 11 одсто. Цена биткоина пала је и у недељу за 15 одсто, са око 60.000 на 52.148 долара.

Узрок овако масовне распродаје за сада није потпуно јасан, али и је познато да су криптовалуте подложне екстремним променама цена.

Пад вредности криптовалута – затишије пред буру

Менаџер онлајн крипто мењачнице „ецд.рс“ Стефан Игњатовић за Спутњик каже да оволики пад вредности криптовалута не треба да забрињава, јер је био очекиван у овом периоду, пошто је протеклих месеци уплив капитала у то тржиште био велики.

„Не бих ово сматрао лошим знаком. Једноставно, долази до консолидације како би се створила база за следећи раст. Такође, ако се овај пад настави оваквим темпом или се заустави у неко скорије време, очекујем велики уплив капитала јер је цена пала и нормално је да ће људи поново кренути да купују. Да ли ће следећи раст бити велик и брз као што је био претходних месеци, тј. од Нове године, не знамо. Ја бих чак пре волео да видим стабилнији, спорији раст, јер је то индикатор да се тржиште смирује, тј. да се токови и процеси на њему устаљују како би оно било стабилно“, истиче Игњатовић и додаје да овај пад не треба поредити са оним из 2017. године.

Директор Центра за економска истраживања Никола Корбар слаже се да пад вредности биткоина није забрињавајући и да ће привући нове улагаче, наводећи да је тржиште криптовалута раније имало још веће осцилације у вредности и да ову промену види искључиво као корекцију цене „на доле“.

„Треба имати у виду да су људи, који су пре девет месеци купили биткоин, до сада направили добит од око 400 одсто. Многима је то више него довољно. Људи полако извлаче свој профит. Ако погледамо историју цене биткоина, она она иде као једно, помало чудно, степениште. Расте мало, па нагло скочи. Онда нагло падне, али то дно које достигне опет је веће него цена пре наглог раста, тако да он степенасто ’иде на горе‘. Искрено верујем да ће биткоин у једном тренутку пасти и до 20.000 долара, па ће ту остати неко време, након чега ће се вратити ’горе‘“, предвиђа Корбар.
Нагли раст цене биткоина почетком године је покренуо милијардер Илон Маск, који је тада у ту криптовалуту уложио милијарду и по долара, а он је само један од већих улагача. Ако би он одлучио да прода биткоине у вредности од половине те цифре, цена те криптовалуте би, према Корбаревој прогнози, опала за још 10.000 долара.

Светла будућност тржишта

Игњатовић очекује да ће тржиште криптовалута наредних година расти, јер сматра да ће неке криптовалуте, попут етеријума, добити практичну примену у свакодневници, што подупире чињеницом да је „Виза“ 29. марта најавила да ће омогућити плаћање криптовалутама путем својих картица.

„Тренутно се све то тестира, да видимо где производи и услуге на блокчејну заиста доносе велике предности за кориснике у односу на оно што је тренутно доступно, тј. шта је то што децентрализација може највише да донесе и где. ’Виза‘ каже да улази у крипто-свет и изабрала је етеријум за платформу преко које ће вршити трансакције. То је по мени један од битних фактора зашто етеријум ни приближно није пао колико је пао биткоин“, напомиње Игњатовић.
Иако и Корбар том тржишту предвиђа светлу будућност, делимично због интересовања и улагања великих компанија у криптовалуте, он сматра да те валуте неће ускоро наћи примену у свакодневници, због тога што су провизије на плаћање биткоином или етеријумом, које одређује мрежа криптовалута, високе. Свој став он аргументује искуством својих пријатеља:

„Они су платили два пива 500, 600 динара, али су платили и провизију од 11 долара на крипто трансакцију. Њима је мрежа криптовалута узела више пара него што је коштао рачун. Биткоин и етеријум уопште нису перспективни за свакодневну употребу. Они се једино исплате за велике трансакције. Ви не можете да пошаљете милион евра преко банке с провизијом од 10 долара или евра. Ако узмемо у обзир еос и кардано, њихове трансакције су мање од једног цента. Они су, на пример, перспективни за ту врсту плаћања. Опет, подршка за њих је слабија и немају толику заједницу као биткоин и етеријум“, појашњава Корбар.

Висина провизије мреже криптовалута зависи од висине вредности валуте којом се плаћа и капацитета мреже, који је до седам трансакција по секунди. Ако је број трансакција по минуту већи него што систем може да подржи, стварају се „редови“ за чекање. Кориснику систем тада нуди да изабере једну од три провизије различитих вредности. Што вишу провизију плати, то ће пре стићи на ред и обавити трансакцију.

„Те провизије су сада високе зато што је цена биткоина висока. Да битокин сада кошта 1.000 долара, нама би те провизије биле смешне, јер ви плаћате нешто мање од једне десетине биткоина као провизију на трансакцију. Али, нешто мање од једне десетине од 1.000 и нешто мање од десетине од 60.000 није исто“, објашњава Корбар.

Иначе, „рударење“ криптовалута постаје све конкурентније и теже јер се широм света укључује све већи број људи, а технологија напредује. Понуда „новчића“ за рударење, међутим, ограничена је на 21 милион, а до фебруара је „ископано“ 18 милиона биткоина.

[table id=1 /]

Стефан Ђурић / Спутњик