Од ваучера до вакцине – како 3.000 динара мења мишљење и понашање

Психолог Ана Мирковић каже за РТС да је око тридесет одсто људи вакцинисано, што не значи да је 70 одсто антиваксера: неки чекају, премишљају, анализирају, али сцене из тржног центра јесу депресивне. Забринула ју је некултура, недостатак толеранције, емпатије.

Гужве су обележиле слике крајем прошле недеље у тржним центрима, где је почела вакцинација.

Уз имунизацију ишле су и новчане награде, као и позиви познатих личности. Тако код нас, али и у другим земљама. Како су то убеђени антиваксери успели да промене мишљење, уз симболичну новчану надокнаду?

Психолог Ана Мирковић је рекла за РТС да је око тридест одсто људи вакцинисано, што не значи да је 70 одсто антиваксера, неки чекају, премишљају, анализирају, али јесте депресивна слика из тржног центра.

Човек одраста и сазрева, па мења ставове, свака нова информација је нови универзум сазнања.

“Некултура ме је забринула, туче, недостатак толеранције, емпатије, последње три деценије смо заиста девастирано друштво у економском, културолошком смислу, то је био велики проблем”, каже психолог.

Није проблем промена става, у психологији су унутрашњи мотиви жеља за променом, бољим квалитетом живота, а спољни – новац, материјална сатисфакција.

Прошле недеље до изражаја су дошли спољни индикатори мотивације, али застрашујуће је како су се људи понашали, рекла је Мирковићева.

Према њеним речима, нико нам неће опростити ако променимо неке ставове: клуб за који навијамо, музички правац, ако променимо политички став…

Став према породици се мења с годинама, према деци, образовању, према вакцинацији.

И даље не знамо много тога, десиле су се вакцине, потребан је период да се направе, тестирају то је убрзано, што то код људи стара сумњу, рекла је она.

Свака нова информација може одагнати сумње.

Промена мишљења за 3.000 динара
Мирковићева сматра да нема тих пара које могу утицати на промену мишљења код оних који треба да приме вакцину за коју мисле да је штетна по здравље.

Људи који су изложени стресу нису били нужно анитваксери, размишљали су о томе, а ово им је био суперстимуланс.

Живимо у сиромашном друштву у коме је неком 3.000 динара можда десет одсто плате, каже она.

Указује да је много је лако осуђивати, а још лакше мрзети, расте егоцентризам, фокусирани смо на себе, на зумовима људи не слушају једни друге, оптерећени су собом.

“Оног тренутка кад неко заврши излагање, он се искључује, живимо у друштву које потхрањује егоцентризам, мржња је оптерећујуће стање, много мржње носимо у себи, то је велики проблем”, истакла је она.

Колективно понашање
Сцене из тржних центара су депримирајуће, није нов појам психологија масе. Свако у групи хоће што пре до циља, па опада IQ и почнемо да се понашамо као животиње.

Оно што смо видели је психологија крда, више смо очекивали од модерне цивилизације, рекла је она.

Улога познатих личности
Мирковићева каже да се позивају познате личности да мотивишу људе, да утичу на њих да промене мишљење.

“Бирају се особе за које се мисли да ће променити наш став, ово што се десило нема пуно ефекта и нема стратешког момента, могао би бити позван било ко”, закључила је Мирковићева.

РТС