СПОКОЈСТВО ЖИВОТА НА СЕЛУ

У разним деловима света велики број људи живи на селу и због савременог развоја интернета тамо нико не тражи посао.

А има много предности у односу на живот у мегалополисима. Наравно, села имају своје проблеме. Тамо не можете наћи доктора на пет минута од куће, а постоје и проблеми са болницама. Нећете моћи да обезбедите да дете учи у каквој популарној школи. Да бисте обезбедили чисту воду, можда ћете морати да изађете из куће, али у живот на селу има и своје непроцењиве предности.

Психологиња Сузан Пинкер, ауторица најпродаваније књиге „The Village Effect: How Face-to-Face Contact Can Make Us Healthier“ (Ефекат села: Како нас контакт лицем у лице може учинити здравијим) говори да идеално село је место где не живи више од 150 људи, те да се број људи није мењао много година уназад. Таквих села у топлим, сиромашним земљама.

Свако село доприноси томе да се успостављају лични контакти у стварном животу. Људи у великим градовима су често усамљени, али у селу ћете увек имати статички друштвени круг. Видећете многе од ваших комшија у селу са бенигном атмосфером неколико пута дневно. Можете отићи у у локални кафић (верујте, у многим селима постоје), до поште или до продавнице. И сви људи које ћете видети су ваше комшије.

У нашој ери друштвених мрежа, ово може звучати неочекивано или чак глупо, али нема смисла да се цели свет увек дружи онлајн. Много је пријатније ћаскати са људима уживо. Без било каквог повода.

Зашто је број од 150 људи – савршена величина за село. 150 је број који се креће од једног друштвеног истраживања до другог. Познато је да само тај број људи просечна особа, ако није генијални комуникатор, може задржати у свом кругу контаката. За више људи једноставно нема довољно времена.

У традиционалним ловачко-сакупљачким друштвима или у енглеској приградској заједници, људи не шаљу више од 150 божићних честитки сваке године. То су људи са којима имате довољно јаке везе, тако да можете тражити од њих позајмицу новца до плате.

150 људи са села су важнији од 150 пријатеља на Фејсбуку. Наравно, нису све друштвене везе једнако корисне и делотворне. Оксфордски психолог Робин Дунбар тврди да је 150 познанстава и максималан број друштвених веза које људски мозак може да контролише. Из сопственог искуства знамо да заправо немамо толико људи које можемо позвати у госте, назвати их само тако без посебног разлога и причати или посетити их и подржати, на пример, неког од њих када су болесни.

У селу, за разлику од комуникације преко друштвених мрежа, пријатељски разговори се развијају на природан начин, као резултат чињенице да се људи често међусобно срећу. Контакт се јавља лицем у лице, а не у облику лајкова или шерова.

Чију помоћ да очекујете: од ваших 700 пријатеља на Фејсбуку или од 150 људи које видите скоро сваки дан? Јасно је да су социјалне везе формиране у друштвеним мрежама веома крхке и непоуздане.

Ако сте члан сеоске заједнице људи можете рачунати и на пружање помоћи људима било ког узраста и друштвеног статуса. А поента није у томе да је ово пут губитника, напротив: свакој особи, без обзира колико је он успешан или богат, потребно је осећање да припада групи «његових» људи.

Истраживања из неурологије показују да ако сте усамљени или изоловани од других људи, то ће постати де факто ваша смртна казна. У селу нема ни саме претње од усамљености.

Када видите пријатне људе «лицем у лице», догађају се занимљиви биолошки процеси: окситоцин и неуротрансмитери смањују стрес, дозвољавају да верујете другој особи и опустите се. Можемо, такође, да учинимо да се друга особа осећа добро, што изазива позитивне осећаје. А ово је велика корист за здравље и општи осећај среће.

Данашња истраживања нам говори да људи као никада у историји нису били усамљенији и изолованији једни о других, као сада. Разлог је брза урбанизација.

Уопштено посматрано, можете организовати своје село и у граду. Увече можете чистити снег у дворишту са својим комшијама. Можете да разговарати са њима у лифту. Можете комуницирати са колегама у канцеларији, а не стално размењивати електронску пошту. Можете се састати са пријатељима, а не разговарати с њима. За ваше дете, можете пронаћи школу са лошом опремом, али добрим наставницима.

Неопходно је схватити да дигиталне комуникације никада неће заменити реалним међусобним сусретима. Не подстичем вас да баците све справице и одете негде далеко. Не, романтизујмо снажне личне контакте с другим људима. То функционише, верујте!

Са руског превео Зоран Милошевић/Балканска геополитика

ИЗВОР: http://www.dal.by/news/149/24-03-19-6/

[table id=1 /]