Одлазак Унмика и Кфора била би катастрофа

Председник Србије Александар Вучић изјавио је да ће једна од великих сила тражити повлачење Кфора и Унмика са Косова и Метохије и оценио да би то била катастрофа за све нас. Каже да не може да каже о којој сили је реч, али да су у питању обавештајни подаци из официјелних извора. Тим поводом рекао је да ће о томе покушати да разговара са генералним секретаром НАТО-а Јенсом Столтенбергом са којим би требало да се састане у Бриселу у понедељак, како би својим угледом допринео у западној алијанси да до тога не дође. Нагласио је да ће сусрет са Столтенбергом бити од посебног значаја и додао да то што су привремене приштинске институције најавиле да ће ове године из покрајинског буџета издвојити 100 милиона евра за косовске безбедоносне снаге је неупоредиво мање у односу на централну Србију која ће за модернизацију Војске Србије 2021. године утрошити две милијарде евра.

Кфор је, подсетимо, једина легитимна војна сила на Косову која је тамо дошла 12. јуна 1999. године, два дана након што је усвојена Резолуција 1244 Савета безбедности УН и три дана после војнотехничког споразума у Куманову. Мисија Кфора, коју војно помаже НАТО, има кључну улогу у заштити манастира и цркава СПЦ и српске културне баштине, али и мира у овом делу Србије и евентуални њихов одлазак сигурно би угрозио стабилност. За Србију је присуство Кфора и добра комуникација са мисијом значајна као гаранција стабилности и сигурног окружења за српску заједницу, поготово у Метохији.

Политички аналитичар Драгомир Анђелковић за „Политику” каже да већ дуже време постоји најава да би Кфор могао да заврши мисију на Косову, што је претња коју је више пута истицала Велика Британија, тврдећи да је дошло време да се укине мисија Кфора и Унмика. Наводи да је то политика нове америчке администрације коју подржава Лондон. „Све те најаве су у интересу заокруживања лажне државности Косова. Кфор и Унмик подсећају на Резолуцију 1244 Савета безбедности из 1999. године, а њихов одлазак би потврдио албански сепаратизам. Уколико би до тога дошло, онда би привремене приштинске институције могле да кажу да су истинска држава, јер нема страних трупа на, како они кажу, њиховој територији. Док год су тамо Кфор и Унмик они нису држава и тога су свесни у Приштини”, истиче Анђелковић.

Мисија Кфора се за последњу 21 годину мењала и у почетку је званично подржавала и координисала међународне хуманитарне напоре и давала подршку развоју стабилног, демократског, мултиетничког и мирног Косова, да би касније давала подршка развоју косовских безбедносних снага. У почетку мисија је бројала око 50.000 припадника из 39 држава чланица партнера, да би већ 2008. године тај број спао на око 17.500 припадника. Данас се процењује да Кфор има нешто мање од 3.400 војника из 27 држава, а у последње време Хрватска најављује отварање свог кампа.

Протеклих година је увек смањивање броја припадника ове мисије доводило до незадовољства Београда, јер се истицало да је безбедносна ситуација у покрајини ровита. С друге стране, Приштина је смањивање броја страних војника представљала као успех демократских принципа који су додуше само они и спонзори такозване независности видели.

Уколико би се остварила намера САД и Велике Британије да ове организације напусте јужну српску покрајину, то би готово је извесно довело до озбиљне безбедносне претње која би могла да ескалира у рат. „Одлазак Кфора би била несумњива директна опасност за локалне Србе, јер би Албанци осетили да имају простор да раде што год хоће. Али уз ту директну опасност по Србе, све би то имало једну симболичку димензију, јер док је Кфор тамо, Косово не може да се сматра државом, већ протекторатом”, каже Анђелковић.

На питање шта би могло да се очекује како би Србија реаговала уколико би се Кфор повукао, Анђелковић наводи да би у том случају наша земља могла да то протумачи да је запад одбацио Резолуцију 1244 и да има сва легитимна права да војно интервенише да би заштитила своје интересе. „Греше у Приштини и неким амбасадама који тврде да је наш интерес само на северу покрајине. Наш интерес је већи од севера Косова, то су пре свега манастири и цркве, затим српске енклаве у Косовском поморављу. Ако не можемо све Србе да заштитимо, онда можемо да ставимо под своју контролу север Косова и кључне српске манастире. Ако Кфор одлази онда Србија има пуно право да војно интервенише”, истиче Драгомир Анђелковић.

Девет година од уласка припадника мисије Кфор на Косово, 12. јуна 2008. године, НАТО је Кфору доделио нови задатак, а то је обучавање „мултиетничких, професионалних и цивилно контролисаних косовских безбедносних снага”. То, за сада, чине лако наоружане јединице, чији су главни задаци углавном сконцентрисани на подршку цивилним властима у ситуацијама када није примерено да реагује полиција, отклањање експлозивних материјала, управљање опасним материјалима, гашење пожара и цивилне заштите. Зато и мисија ових снага није обухватала одбрамбену компоненту што је карактеристика војске.

То се, међутим, променило када је косовски парламент 14. децембра 2018. године усвојио три закона којим се поставља основ за трансформацију КСБ у војску Косова у наредних десет година, са планом да има око 5.000 војника и око 3.000 резервиста. На ово је реаговао и генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг који је у саопштењу навео да „жали што је ова одлука донесена упркос изнетој забринутости НАТО-а”. Анђелковић сматра да тај протест није био искрен и наводи да би одлазак Кфора довео до рата, где би с једне стране САД и Велика Британија, а с друге стране Русија и Кина навлачили – не само дипломатски конопац око Косова.

„Нико не би седео скрштених руку и свако би у војном смислу помогао оној страни коју подржава. И не треба да се заваравамо да би било другачије. Нема те власти у Србији која би због економског развоја прихватила да буде пасивна, ако неко директно угрожава наш народ. Свет се одавно променио и тога су свесни и на западу који не жели да Србију потпуно гурне од себе и да од Србије направи класичног савезника Русије и Кине”, закључује Драгомир Анђелковић.

Смешне глупости да ћемо да зависимо од Кине због дуга

Председник Вучић истакао је да је у последњих шест дана дошло до утростручења броја дневно вакцинисаних. Вучић је после обиласка пункта за вакцинацију припадника гарнизона Београд и чланова њихових породица у касарни „Дедиње”, рекао да је задовољан оним што је видео од 170 до 180 војника и чланова њихових породица који стоје у реду за вакцину. Наводи да је број заинтересованих за вакцинисање против вируса корона повећан након што је држава најавила финансијску подршку од 3.000 динара вакцинисанима, али напомиње да то и даље није довољно.

Нагласио је да је поносан што ће из буџета моћи да се финансира изградња Института за секвенцирање генома јер, истиче, само државе са озбиљним, добрим стањем финансија, могу саме да финансирају тако велике пројекте. Вучић је на питање која је улога Кинеза у томе зашто ће се институт радити по хитном поступку, одговорио да сами не можемо да изградимо такав институт јер немамо знања, а да су Кинези једини који су нам тако нешто понудили да раде са нама. Додао је да су му смешне разне „глупости” аналитичара на телевизијама који причају како ћемо ми да зависимо од Кинеза због дуга, јер су „ваљда кинеске паре горе од нечијих других”. „Немамо проблем са јавним дугом, наш јавни дуг је мањи него немачки”, казао је Вучић.

Запитао је зашто да не радимо са Кинезима и додао да на тај начин постајемо конкуренција некима који би желели да избегну конкуренцију. „Сваки месец који можете раније да уђете у то, је спас и вероватно се ради преко међудржавног уговора иако не знам, немам детаље. Претпостављам да је тако зато што ако кренемо два месеца раније да радимо, то је боље за земљу, а немамо никога другога ко нам је понудио или рекао да било шта слично направимо”, казао је Вучић.

Нова фабрика вакцина која се ради са Емиратима и Кинезима, како каже, донеће Србији то да ће и следеће године, када ће вакцина бити другачија него што је сада, моћи у Београду да има за своје становништво, али и за регион ту другачију вакцину. „Покренули смо поступак и огромне новце ћемо да уложимо да бисмо направили четворовалентну вакцину за грип. Ми ћемо да будемо светска сила по том питању, то се не свиђа свима, а сада се води рат против Кине јер не могу више да је победе у тржишној економији”, наводи председник. Истиче да неће да учествује у „крсташком рату” против Кине само зато што је то неко идеолошки тражио. „Нећу да учествујем у томе, Кинези су нам пријатељи, али немам проблем ни када добијемо бољу понуду од ЕУ као што је за пругу Београд–Ниш– Прешево”, закључује председник.

За литијум заинтересовани Европљани, Американци и Кинези

Говорећи о предстојећим међународним сусретима, он је потврдио да у Београд данас стиже словеначки председник Борут Пахор уочи самита Процеса Брдо–Бриони на словеначком Брду код Крања, који ће бити одржан 17. маја. „У недељу би требало да идем у Словенију. А тамо ће да буде Вјоса Османи, Мило Ђукановић, Зоран Милановић, Шефик Џаферовић, Жељко Комшић… Биће интересантно”, рекао је Вучић, наводећи да одатле иде у Брисел где ће имати сусрет са Столтенбергом. Додао је да ће ако стигне у Бриселу имати и састанак са потпредседником Европске комисије Марошом Шефчовичем у вези са литијумом и другим питањима. Напомиње да су за то заинтересовани и Европа и Американци, Кинези и да треба да видимо ко шта нуди и предлаже грађанима Србије. Антрфиле

ММФ прогнозира шест, али можемо и седам одсто раста БДП-а

Говорећи о економским параметрима Србије, председник Србије пренео је новинарима најновију прогнозу ММФ-а за Србију према којој ће раст БДП-а у 2021. години износити шест одсто. „Раније су говорили да ће раст износити пет одсто. ЕК је такође променила прогнозу и рекла да ће бити 5,3 одсто и сада је и ММФ променио на шест одсто”, рекао је Вучић. Ја сам говорио да може и седам одсто, рекао је и додао да је ММФ променио процену за Србију и за 2022. са 3,8 на 4,5 одсто. Такође, ММФ каже да Србија ове године упркос огромном улагању у војску и инвестиционе радове неће имати јавни дуг већи од 60,3 одсто БДП-а и да ће онда почети да пада. Председник је рекао да ће раст БДП-а значити да ће просечна плата у Србији већ од 1. јануара бити већа од 600 евра, а у Београду преко 770 или 780 евра, као и да ће ова година бити завршена са БДП-ом већим од 50 милијарди евра. Антрфиле

Беливукова група објављивала лажи о мом сину, Ђиласови медији једва дочекали

Председник Србије Александар Вучић изјавио је да је група ухапшеног Вељка Беливука објављивала лажи о његовом сину Данилу, а да су „медији (председника Странке слободе и правде) Драгана Ђиласа то једва дочекали”, како би му „угрозили живот”. Један проопозициони медиј пренео је наводе навијачке групе Партизана „Јужне стране 1970” да је Данило Вучић на састанку вођа појединих навијачких група црно-белих обећао помоћ државе у преузимању јужне трибине стадиона тог фудбалског клуба. „Измислили нешто да би се криминалци оптуживали, а онда је то Ђилас једва дочекао. Да би њему (Данилу Вучићу) живот био угрожен, да би мене сломили”, казао је Вучић приликом посете вакциналном пункту у београдској касарни Дедиње. Вучић је оценио да је „Ђиласов медиј” постао медиј Вељка Беливука и његове групе, који се сумњиче за више убистава.

[table id=1 /]

Дејан Спаловић / Политика

БОНУС ВИДЕО: