Данас је Спасовдан, један од највећих српских празника

Данас је слава Београда и патријарх Порфирије предводи литију.

Спасовдан спада у покретне празнике – пада истог дана, али се мења датум јер се рачуна од Васкрса. Празнује се увек у четвртак, 40 дана после Васкрса, а десет дана пре Духова.

Спасовдан слави Бањалука, а данас је и слава Београда. Од када је деспот Стефан Лазаревић 1403. године дао Београду статус престонице, у част обнове и напретка, град је као своју славу узео Вазнесење Господње – Спасовдан. У народу је празник Вазнесења Господњег познатији као Спасовдан

Спасовдан је сточарски и ратаски празник

Осим као сточарски и ратарски празник, слави се и као Крсна слава, али и заветина за читаво село.

Данас се не раде тешки послови, у знак поштовања према великом празнику који, према веровању, може да спаси кућу од невоље, а децу од болести.

Оригинални барјак Управе града
Ова слава симболично указује на стално уздизање – вазнесење града из пепела и неуништиву наду и веру у будућност изражавајући душевну и моралну снагу народа прекаљеног у славној прошлости.

Данашњу форму постојећег славског обреда уобличио је 1862. године митрополит београдски Михаило Јовановић, тада и поглавар Цркве Кнежевине Србије, на чији је предлог, упућен кнезу Михаилу Обреновићу, 1863. године и саграђена Вазнесењска црква. Ова црква успела је да сачува оригинални барјак Управе града.

Домаћин градске славе је градоначелник Зоран Радојичић
Патријарх Српске православне цркве Порфирије ће данас служити свету архијерејску литургију, са чином освећења славских дарова у београдској Вазнесењској цркви.

Свечана славска литија коју ће предводити патријарх Порфирије, са више стотина свештеника, члановима свих београдских црквених хорова и представницима различитих градских служби, кренуће у 19 часова.

Славска литија кретаће се од Вазнесењског храма улицама Кнеза Милоша и Краља Милана, преко Трга Славија и Булевара Ослобођења до храма Светог Саве на Врачару, где ће бити служен молебан за Београд и његове житеље.

Душанов законик
Највећи историјско-правни документ српске средњовековне државе, чувени Душанов законик, обнародован је на Спасовдан 1349, а допуњен је, такође, на Спасовдан 1354. године.

[table id=1 /]

Новости