Због неспособне власти: Казне су нас коштале милијарду евра

1
Foto: Pixabay

Држава је на име казни и пенала платила више од 120 милијарди динара или око милијарду евра, од 2009. до данас. При томе, ови расходи имају тенденцију релативно снажног повећања с годинама и представљају растући ризик за јавне финансије, упозоравају из Фискалног савета.

Представници независног саветодавног владиног тела наводе да је за казне и пенале на крају 2010. исплаћено свега четири милијарде динара, а тај износ је нарастао на више од 20 милијарди динара у 2020. Такође упозоравају да би овакав тренд могао да се настави и у будућности.

– Иако би овај проблем могао да донесе велике трошкове буџету у средњем року, фискална стратегија га не адресира на прави начин. Стратегијом је планирано смањење издвајања за остале текуће расходе у средњем року (где спадају казне и пенали), што би се лако могло показати као претерано оптимистична прогноза. Казне и пенали се само начелно и без квантификације убрајају у ризике, што имајући у виду њихову висину и растући тренд није оправдано – наводи се у мишљењу на нацрт фискалне стратегије 2022–2024.

Чланови Фискалног савета се позивају на Државну ревизорску институцију, односно њен извештај о завршном рачуну за 2019., у коме је објављено да постоје 7.764 судска спора која се воде у делокругу 11 министарстава. Ови корисници се појављују као тужиоци или тужена страна, а потенцијалне обавезе су на крају 2019. биле најмање 59 милијарди динара или око 500 милиона евра, а потраживања 3,5 милијарди динара.



У Државној ревизорској институцији кажу за „Политику” да наведене вредности имају третман потенцијалних обавеза и потраживања због чињенице да у извештајном периоду спорови нису окончани и могу бити веће или мање вредности у зависности од пресуде надлежног суда.

Оно што се може прочитати у извештају ДРИ јесте да је само МУП у том тренутку имао око 7.000 спорова, а потенцијалне обвезе су биле око 160 милиона динара. Затим следи Министарство рада са 472 спора, али нема наведеног износа. Међутим, убедљиво највеће трошкове прави Министарство привреде, које има 197 спорова и обавезе од чак 54 милијарде динара. Министарство грађевинарства, је те године водило 87 процеса вредних око три милијарде динара. На списку су и Министарство финансија са два спора, Министарство одбране, Министарство просвете и друга.

На наше питање о којим процесима је конкретно реч, одговорено је да се подаци добијени у поступку ревизије могу користити само при изради извештаја и да је неопходно да детаљне информације затражимо од корисника буџета које су навели у извештају, као тужиоца или тужене стране.

Међутим, представници Фискалног савета анализирајући извештај ДРИ указују да иако у овом извештају то није експлицитно наведено, наслућује се да је реч о споровима пред домаћим судовима (не и међународним), што значи да укупне потенцијалне обавезе вероватно могу бити и драстично веће него што ова евиденција показује.



– Стратегија препознаје проблем вртоглавог раста ових расхода, истичући да је само по основу судских пресуда у протеклих десет година Република Србија исплатила више од милијарду евра. С друге стране, овај документ не садржи никакве политике које је влада предузела да ове трошкове заузда – упозоравају из Фискалног савета. Према њиховој оцени влада би требало да инсистира на обједињавању свих судских спорова који се воде против наше земље, њиховој систематизацији и објављивању у стратешки важним документима као што је Фискална стратегија. То би подразумевало да сви ресори у чијем делокругу су протеклих година доминантно вођени процеси (пре свега Министарство привреде, грађевинарства, правде, унутрашњих послова, одбране и финансија) попишу актуелне спорове, процене трошкове и алоцирају их на године које следе.

У другом кораку та евиденција би требало да се систематизује и централизује, како би креатори економске политике имали јасан увид у све потенцијалне обавезе по овом основу.

– У трећем кораку, потребно је увести праксу да се та евиденција јавно објављује. Након што се сви побројани оперативни предуслови испуне, биће могуће доношење адекватних мера да се спречи даљи раст ових расхода у годинама које следе. Већа отвореност у оваквом приказивању, с једне стране, повећала би одговорност државних органа да убудуће прихватају само обавезе које могу (и треба) да изврше, а с друге, унапредила би кредибилитет средњорочних фискалних пројекција (за неке спорове већ сад се зна да ће одштета морати да се плати, што би требало и буџетирати) – наводе из Фискалног савета.

У Министарству финансија нисмо добили одговор на критике и сугестије представника Фискалног савета.

Помозите Васељенску

Донирајте 5 €Донирајте 10 €Донирајте 20 €Донирајте 30 €Донирајте 40 €Донирајте 100 €Донирајте колико желите
Помозите рад Васељенске донацијом. Хвала!



Маријана Авакумовић / Политика

1 Коментар

  1. Još od 2012 god kad je za predsjednika vlade izabran sadašnji predsjednik Vučić koji je izjavio da mi nismo u stanju da vodimo privredu a ipak se prihvatio da bude prvi ministar stalno se dokazuje njegova tvrdnja . I neki dan neko objavi da u najboljoj privredi evrope prodaju se još 27 državnih preduzeća.Isto se dešavalo i prije od 5 oktobra.
    Ovim se dokazuje da Srbijom vladaju neuki stranački političari a da je ekonomija skrajnuta u zadnji plan.

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.